|
Čije je Jadransko moreLjubljana, 22. avgusta (Beta) Predsednik Slovenske nacionalne stranke Zmago Jelinčič izjavio je da će 20. septembra u Beogradu biti održana jednodnevna međunarodna konferencija na kojoj će pravni stručnjaci razmatrati problem Jadranskog mora i granica bivše SFRJ. Jelinčič, koji organizuje taj skup, izjavio je agenciji Beta da je zvaničan naziv rasprave "Prva međunarodna konferencija o sukcesiji Jadranskog mora i o granicama unutar bivše Jugoslavije". Prema njegovim rečima, na konferenciji će učestvovati poznata akademska imena iz Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Ruske Federacije i Italije, a u svojstvu posmatrača predstavnici evroatlantskih udruženja i organizacija. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Smilja Avramov potvrdila je agenciji Beta da je dobila poziv da učestvuje na međunarodnoj konferenciji o problemima Jadranskog mora i granica, ali je odlučno odbacila ideju da će na tom skupu biti govora o sukcesiji. Organizator konferencije je rekao da je već primio 26 referata koji će biti pročitani na tom skupu. Jelinčič je kazao da očekuje da će, posle konferencije, Evropa sazvati međunarodnu mirovnu konferenciju o Jugoslaviji, o čemu je ranije govorila i što je obećavala. "Sve dok ne bude održana mirovna konferencija, granice se ne mogu smatrati određenim, a Jadransko more razdeljenim", smatra prvak Slovenske nacionalne stranke. "Neosporno je da je Jadransko more dobila Jugoslavija, a ne Hrvatska, jer Hrvatska je bila jedina unutar bivše Jugoslavije, koja se kao celovita država (u Drugom svetskom ratu) borila na strani nacističkih i fašističkih sila, ubijala na prostorima bivše Jugoslavije, Ruske Federacije, Belorusije, Ukrajine, Holandije, južne Francuske.."., kazao je Jelinčič, navodeći i da Hrvatska "nikada nije imala Istru". Jelinčič je poručio Hrvatima da će "u okviru sukcesije Jadranskog mora
izgubiti Istru, te Zadar i okolinu, koji će biti vraćeni Italiji. Naveo je
i da će "sukcesijom izlaz na otvoreno more dobiti i Srbija i Bosna i
Hercegovina", kao i da će nestati problem Prevlake. PREGOVORI O ULOZIMA "LJUBLJANSKE BANKE" Hrvatska treba da vrati dug štedišama Studija Instituta za evropsko pravo iz Ljubljane prebacuje loptu u Zagreb Ljubljana, 22. avgusta (Tanjug) Hrvatska treba da preuzme odgovornost za devizne depozite svojih štediša u zagrebačkoj filijali "Ljubljanske banke", ocena je pravnih eksperata Instituta za evropsko pravo iz Ljubljane koju objavljuju slovenački mediji. Studiju koja sugeriše da u sporu između Hrvatske i Slovenije u vezi sa vraćanjem duga štedišama zagrebačke filijale "Ljubljanske banke" treba da važi teritorijalni princip pripremio je Institut za evropsko pravo na zahtev predsednika slovenačke vlade još pre pola godine, ali je sa nje tek pre nekoliko dana skinuta oznaka tajnosti. "Na dan svog osamostaljenja Republika Hrvatska je preuzela savezne zakone sa područja finansija, kao i sve zakone koji regulišu devizne depozite građana. Države naslednice Jugoslavije su potpisale međunarodni sporazum o sukcesiji po kome naslednice treba da se dogovore o raspodeli garancija federacije na dan kada je svaka pojedina naslednica proglasila samostalnost", objašnjava sadržaj dokumenta visoki predstavnik slovenačke vlade za pitanja nasledstva Rudi Gabrovec. Gabrovec je, podsećajući da je Hrvatska taj sporazum potpisala, ali da ga nije ratifikovala, ukazao na to da bi dug u iznosu od 170 miliona evra trebalo da hrvatskim štedišama bude vraćen iz 270 miliona evra koje zagrebačka podružnica "Ljubljanske banke" potražuje od hrvatskih preduzeća. |
Title: Message
