Klark se zaleteo ka
Beloj kući
D. SAVIĆ 9/18/2003, 6:16:35 PM
Od stalnog dopisnika
PORUČUJUĆI “Smatraćemo administraciju odgovornom za politiku koju vodi i njene rezultate”, penzionisani američki general Vesli Klark (58) ušao je u utorak u trku za šefa Bele kuće. Nekadašnji glavnokomandujući NATO koji je predvodio kampanju bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, sada kao deseti kandidat demokrata, kome tek predstoji nominacija, “baca rukavicu” jedinom republikanskom protivkandidatu DŽordžu Buš na predsedničkim izborima u novembru 2004. godine.
Odlikovani vijetnamski veteran, general sa četiri zvezdice, oglašavajući kandidaturu u rodnom Litl Roku, u Arkanzasu, obećao je da će povratiti samopouzdanje i optimizam Amerikancima, prozivajući aktuelnu administraciju zbog porasta nezaposlenosti i narušene bezbednosti. Klark smatra da bi Amerika sa njim na čelu povratila i poljuljani ugled u svetu.
- Sada su nam više nego ikad potrebni lideri koji će na prvo mesto da stave interese naših ljudi - poručio je Klark.
Četiri meseca uoči početka nadmetanja za nominaciju, Klark, kao i ostalih devet demokrata, pokušava da “tuče” Buša na pitanju problema koji su nastali oko iračkog rata i posustale ekonomije. Analitičari, međutim, primećuju da Klark, koji se tek odnedavno deklarisao kao demokrata, ne uživa puno poverenje ove partije, niti je dovoljno poznat biračima.
Građani Litl Roka iz koga je već potekao jedan američki predsednik, Bil Klinton, veruju da je Klarkova prednost njegov vojni kredibilitet. U anketi jedne američke TV stanice sa njujorških ulica, međutim, budući glasači su na molbu reportera da kažu šta im govori ime Vesli izgovarali prezime generala tek pošto bi im pokazala čokoladicu na kojoj je pisalo - “klark”.
Posle intenzivne medijske kampanje, posebno na prestižnoj globalnoj TV stanici, na kojoj se Klark donedavno pojavljivao kao vojni komentator, ova situacija će se možda promeniti. U međuvremenu, demokrate se preračunavaju šta dobijaju, šta gube Klarkovom kandidaturom. Uzdržani su u reakcijama, delom zato što većina zna malo šta o Klarku, sem njegove vojne biografije i pogleda u odnosu na Irak, a delom zato što čekaju da se general pokaže u kampanji koju počinje relativno kasno, bez iskustva u unutrašnjoj politici, dobrog tima i bez dovoljno novca.
Ostalih devet demokratskih kandidata za predsednika oseća laganu nelagodu. Klarkova kandidatura bi posebno mogla da baci u zasenak do sada najbolji vojni “pedigre” senatora Masačusetsa DŽona Kerija, kao i za sada najistaknutijeg Hauarda Dina koji je, u početku smatran autsajderom, uspeo da ispliva u prvi plan “ploveći” na talasu suprotstavljanja ratu protiv Iraka.
- 21. vek će biti vek Amerike, baš kao što je bilo i 20. stoleće - obećao je Klark.
Samo je pitanje da li će Klark u tom veku ostati zabeleženo kao prezime predsednika SAD ili kao naziv omiljenog slatkiša.
