|
UZBUNJIVANJE ILI OBMANJIVANJE JAVNOSTI Na konferenciji za štampu održanoj 26. septembra ove godine u ''Media centru'' na temu ''SLUČAJ VINČA – Razbijanje naše nauke'', kao jedan od argumenata protiv cepanja Instituta ''Vinča'' na četiri dela naveo sam problem nerešenog uskladištenja i kontrole visokoradioaktivnih materijala i isluženog nuklearnog goriva. Opasnost koji oni predstavljaju po neposrednu okolinu i Beograd prikazao sam u veoma blagom obliku, daleko od toga kako su nedavno neki iz službe za zaštitu od zračenja iznosili u javnost da ''Vinča'' leži na atomskoj bombi. Medjutim, sadašnji rukovodioci laboratorija koje brinu o radiološkoj zaštiti ''Vinče'' su moje izlaganje proglasili ''uzbunjivanjem javnosti'', a profesor D. Domazet, ministar za nauku, tehnologiju i razvoj Srbije, za ''Blic'' je, pored ostalog, izjavio: ''Opasnost u bazenu za skladištenje otpada i u hangaru je ograničena samo na te objekte, ali je za širu okolinu nema''. Suočimo se sa istinom. U ''Vinči'', praktično, postoje tri odlagališta radioaktivnih materija. Dva su za nisko i srednje radioaktivne materije (''stari hangar'' i jedno novo spremište) i jedan bazen sa nuklearnim gorivim elementima veoma visoke radioaktivnosti. Ja sam uglavnom o njemu govorio i rekao da je ukupna aktivnost u bazenu oko 200.000 kirija (preko 7x1015 bekerela, tj. radioaktivnih raspada u sekundi). Ova aktivnost je nekih 100 milijardi puta veća od radioaktivnosti paketa sa radioizotopom jod-131 (čije je vreme poluraspada samo 8 dana) oko koga se u javnosti nedavno podigla velika uzbuna. Predstavnik Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Beču Mark Gvozdecki u časopisu ''Nuclear Fuel'' (Vol. 27, No. 18, Sept.2, 2002) daje detaljne podatke o količini visokoradioaktivnog nuklearnog otpada u Vinči, stepenu istrošenosti goriva i tako dalje. On pritom navodi da je grupa eksperata IAEA 1999. godine ustanovila da je najmanje 200 gorivih elemenata sumnjivo na curenje radioaktivnosti. A kakvo je stanje tek sada? Imamo li mi ikakav uvid u to? U istom članku daje se i procena o mogućnostima i ceni izmeštanja gorivih elemenata, bez dekomisioniranja reaktora. Predviđa se da će taj otpad ostati u Vinči nekoliko decenija, a ne nekoliko godina , kako tvrdi ministar Domazet. Evo i najvažnijih činjenica do kojih su u vezi sa nisko i srednje radioaktivnim otpadom u ''Vinči'' došli svetski eksperti. One su objavljene u studiji Ekonomske komisije za Evropu - Komitet za politiku životne sredine, u odeljku ''Pregled stanja životne sredine za Jugoslaviju'' (publikacija Ujedinjenih nacija, Njujork i Ženeva, 2003.). Analizirajući odlaganje radioaktivnih
materija u Institutu ''Vinča'' eksperti zaključuju: ''Gradnja novog postrojenja za odlaganje
radioaktivnog otpada, uključujući i njegovu obradu, na odgovarajući način po
životnu sredinu predstavlja urgentni zadatak''. Odmah sledi i objašnjenje zašto je to
tako hitno. Pomenuću samo najvažnije razloge koje eksperti
navode: -
odlaganje
radioaktivnog otpada ne ispunjava zakonske norme -
stara postrojenja za
odlaganje su u ekstremno lošem stanju i zahtevaju popravku
i rekonstrukciju -
priroda radioaktivnog
otpada nije poznata -
ne postoji redovno
praćenje ni održavanje postrojenja -
oba postrojenja su
potencijalni izvori kontaminacije radioaktivnošću, naročito u slučaju
akcidenta. U daljem tekstu eksperti napominju da se Institut ''Vinča'' nalazi blizu Beograda i da treba spreciti da dođe do radioaktivne kontaminacije. Da li je to uopšte moguće kada je ''hangar'' sa radioaktivnim materijalom na ''brisanom prostoru''. Mislimo li mi na sve ono što se u našem vremenu obeleženom brojnim sukobima može desiti? Možda gospodin ministar Domazet i
rukovodioci odgovornih službi u ''Vinči'' nisu upoznati s ovim materijalom
evropske komisije ili ako jesu veruju
da drugi ne znaju za njega i da će sve lako proći sa (neispunjenim)
obećanjima, kao i u slučaju prethodnih vlasti. Možda sadašnji ministar smatra da su i
eksperti Ujedinjenih nacija pri donošenju ovih zaključaka, poput nas 122 potpisnika peticije protiv
komadanja ''Vinče'' iz 15 zemalja,
bili rukovođeni političkim motivima, kao i da eksperti IAEA pripadaju
''cehovima'' ili ''klanovima''!? Da oni možda nisu svojim nalazima ciljano
''uzbunjivali'' svetsku javnost ili su nam dobronamerno otvarali oči da vidimo
ono što ne želimo da vidimo. U svakom slučaju, uzbunjivanje javnosti je
neuporedivo manja opasnost po tu istu javnost nego njeno obmanjivanje, tj.
skrivanje istine od nje. Bar smo mi iz černobiljske nesreće morali da izvućemo
tu pouku.
Prof.
dr Vladimir Ajdačić |
