Uzmimo da su, kao i obično, tačne glasine da su Kum i �iptar namerno ubijeni prilikom ili posle hap�enja. Fale, dakle, dvojica glavnih svedoka. Za istragu va�niji od Legije. Oni znaju gde su, koliko i kad viđali premijerove ljude. Oni znaju o čemu su razg
U dana�njoj srpskoj vlasti svi la�u, mnogi kradu,
neki ubijaju! Zbog takvih, a da nije straha od stranaca, u Srbiji bismo već
�iveli usred fa�izma. Usred genocida nad sopstvenim narodom. Ovde je Gebels,
postoji Gestapo, funkcioni�u eskadroni smrti, Rajhstag je zapaljen, tra�i se
samo Hitler. Kolektivni ili pojedinačni. Javna srpska politika stoga je puka
halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; dr�ava je paravan. Na� �ivot
predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patolo�kom odeljenju
Kontinenta. Sme�teni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali.
Sve �to se radi u srpskoj politici, ta u�asavajuća kombinacija jednostavne ideologije - kr�tene la�nim imenima �reforma� i �evropeizacija� - plus neprestani teror u javnom �ivotu, krije dogovor onih koji imaju moć sa onima koji imaju novac. Lordovi mafije, nosioci dr�avnih funkcija i vlasnici kapitala - Nevidljivi Upravni Odbor Srbije - polovina olo�a koja je krenula sa ambicijama Kenedija a zavr�ila u kostimu Don Korleonea, ostatak koji je počeo kao Don Korleone a ima ambicija da bude Kenedi, revija zlih duhova usmerila je Srbiju ka propasti. Mi smo dopustili da to urade. Jo� gore, sudelujemo u koreografiji. Očito, kolektivna inteligencija Srba bolesno je manja od zbira pojedinačnih pameti. Encefalogram srpske nacije stoga ima samo ravnu liniju. Nalaz neurologa - mo�dana smrt.
Tvrdim, dakle, da u sistemu jo� postoje ljudi koji izriču smrtne presude i d�elati koji takve presude izvr�avaju. Ako to nije tačno, odakle mrtvi? Tvrdim da se osnovni princip očuvanja i raspodele moći nije promenio padom slobizma. Tvrdim da je konsenzus finansijera, tajne policije, mafije i političara ostao nepromenjen. Tvrdim da je strah i dalje najmasovniji srpski proizvod. Tvrdim kako ovo �to smo videli, nije najgore �to ćemo videti.
Počnimo od ubistva pukovnika tajne policije Gavrilovića. Bio je na razgovoru kod Ko�tunice, tada predsednika Jugoslavije, odatle oti�ao da kupi hleb i jogurt. Streljan na izlazu iz prodavnice. Uzmimo da ga je likvidirala mafija. Razlog? Pričalo se da je odneo �efu dr�ave dokumenta o zajedničkim poslovima kriminalaca i političara bliskih premijeru srpske vlade. Ovakva egzekucija neminovno proizvodi direktni rat i konačni razlaz Ko�tunice i Đinđića. Da li bi se taj ogranak mafije odva�io da samoinicijativno izazove politički sukob najvi�eg stepena da neko, iz onog centra političke moći koji se osetio ugro�enim, nije smatrao da je to sasvim prihvatljiv rizik u zamenu za eliminaciju neugodnog svedoka? Neko je odobrio, neko je ubio, neko je medijima te noći dostavio informaciju da je Gavrilović, pukovnik tajne policije, �sitan kriminalac i pripadnik vo�dovačkog klana�?! Ko? Nema pravog odgovora. Osnovana je, onda, pretpostavka kako je �davalac saglasnosti� za ubistvo jo� u političkoj igri. Koji je među nama sledeći neugodni svedok? Ono pre, njega ni�ta nije ko�talo. Po toj ceni mo�e da uradi i ovo. Sve dok je njegov profit veći od rizika da bude otkriven i ka�njen, �davalac� nad nama ima moć koja pripada samo Svevi�njem. Te�ko je �iveti u Srbiji kad zna� da tvoju sudbinu odlučuje takav bog.
Ni�ta u ubistvu Đinđića, takođe, nije razmotreno po uzrocima, posledicama i mogućim re�enjima. Sve je urađeno nasumice, u brzini i samoodbrani. Sme�na Komisija nije otkrila ni �ta su radili oni oko premijera, a ne oni koji su ga ubili. Kako bilo ko sme da izgovori da je Đinđića ubila dr�ava kojoj je stajao na čelu i sistem koji je nasledio i doradio. Uzmimo da su, kao i obično, tačne glasine da su Kum i �iptar namerno ubijeni prilikom ili posle hap�enja. Fale, dakle, dvojica glavnih svedoka. Za istragu va�niji od Legije. Oni znaju gde su, koliko i kad viđali premijerove ljude. Oni znaju o čemu su razgovarali i �ta su dogovorili. Ko ih je posećivao u zatvoru i �ilerovoj. Za�to? Jedan od ubijenih, ka�u, bio je predviđen za premijera. Kako je onda tako iskusan kriminalac, potencijalni premijer, čovek kojeg juri cela zemlja, po policijskom izve�taju krenuo u prigradski autobus noseći u ruci pu�komitraljez? Kako se tako iskusan tandem nije odmah predao poteri kad je, sa toliko borbenih poslova u rukama, znao da su �anse za otpor policajcima nepostojeće. Na fotografijama le�eva vide se modrice. Jesu li se njih dvojica, u dugim danima skrivanja, međusobno tukli? Uzmimo da je, posle svega, netačan telefonski poziv i poruka - �Osvetili smo Zorana�. Recimo da je jo� netačniji dobijeni odgovor -�Nisam tra�ila osvetu, nego da njega za �ivota �titite�!
Razmotrimo neverovatnu mogućnost da je sve ovo tačno. Po�to nema procesa i zvanične presude, dozvoljene su pretpostavke. Ako je naređeno da se Kum i �iptar ubiju, prilikom hap�enja ili posle njega, naredbodavac ili vi�e njih, nisu umesto pravde uzeli osvetu u svoje ruke. Oni su, mnogo gore, oteli istinu o Đinđićevom ubistvu od svih nas. Dr�ava, naime, nikad nema prava na osvetu; samo na pravdu. U sistemu su, onda, ostali i sudije i d�elati. Oni koji naređuju da se neko ubije i ubice. Pucači su ranije ubijali, jer je to bilo za spas nacije. Streljali su, bilo je to za dobro dr�ave. Nekima se isplatilo. Drugi su u�ivali. Treći sebe mo�da danas otkupljuju. Svi zajedno, jo� se vi�e boje tajne koja njih vezuje u bratstvo smrti, nego zakona ili kazne. A mi? Ima li ičega od čega nismo upla�eni? Postaje li manje opasno kad zatvaramo oči kao da smo već mrtvi?
Bez odgovora na pitanja: postoji li ovde Gestapo i ko je pravoslavni Hitler, ko je kontrolor legalno ilegalnog sistema, ko prislu�kuje a ko puca, ko presuđuje a ko naplaćuje, ko ostaje zauvek bedan, ko postaje večiti bogata� - bez tih odgovora, velim, sve u Srbiji je la�, farsa i tragedija. Ovde neko la�e, neko krade, neko ubija. Pod Slobom je bilo drugačije. Tada se ubijalo, kralo i lagalo. Toliko buke oko redosleda.
Aleksandar Tijanić
