U SASTAVU NATO
Šta donosi specijalna misija u Avganistanu
Učešće u vojnim misijama pod okriljem SAD je promocija vrhunskog srpskog proizvoda poslednje decenije: iskusnog profesionalnog vojnika
Piše: Branimir Gajić
Ojačani bataljon, odnosno nešto malo više od pet stotina vojnika i žandarma iz Srbije stupiće na prašnjavo tle Kandahara, grada u Avganistanu, najverovatnije već krajem ove ili početkom iduće godine, kao prvi kontingent koji će kasnije biti još dva puta zamenjen na dužnosti - novim grupama združenih snaga iz SCG.
Smene bi trebalo da traju od šest meseci do godinu dana. Tako će kroz čitavu operaciju proći blizu hiljadu ljudi iz redova VSCG i Žandarmerije MUP Srbije, što će se poklopiti sa cifrom koju je, kao najveću moguću kada su u pitanju kapaciteti SCG, premijer Srbije Zoran Živković dao američkom državnom sekretaru.
Iako se od početka u domaćoj javnosti smatralo da će u zajedničke operacije sa SAD po svetu ići isključivo pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore, trenutak kada je otkriveno da će naše združene snage u Aziji predvoditi policijski general Goran Radosavljević Guri, aktuelni komandant Žandarmerije, ukazao je na činjenicu da, uprkos rasprostranjenom mišljenju, u redovima VSCG ipak ne postoji hiljadu ljudi sa kvalifikacijama i iskustvom neophodnim za Avganistan.
Prvobitno sabiranje svih sastava VSCG koji bi mogli da budu na visini naročitog zadatka koji se od njih traži, a tu je uglavnom reč o specijalnim sastavima i jedinicama, ukazalo je na znatno manju brojku od hiljadu. Sedamdeset druga specijalna brigada, Protivteroristički odred „Kobre“ i 63. padobranska brigada, uz sav borbeno sposobni rezervni sastav, ne dostižu potreban broj od hiljadu ljudi, čak i da se posegne za bezbednosno opasnim rešenjem - da se u „avganistansku“ misiju uključe kompletni sastavi ovih jedinica i prostor SCG ostavi bez njih. Sve te jedinice ukupno imaju znatno manje od petsto pripadnika. Umesto toga, potrebno ljudstvo pronađeno je tamo gde ga u ovoj zemlji, pored vojske, još jedino ima: u policiji.
Pripadnici Žandarmerije MUP Srbije imaju intenzivnu obuku, koja je veoma bliska vojnoj, jer je ta jedinica, između ostalog, formirana za očuvanje mira na jugu Srbije i eventualno suprotstavljanje nasilnim gerilskim grupama, pa shodno tome imaju primarnu kvalifikaciju za put u Kandahar. Ono što je naročito potrebno za misiju održavanja krhkog mira u Avganistanu jeste i realno iskustvo, koje su mnogi od ljudi iz Žandarmerije sticali svakodnevno u poslednje dve i po godine od svog formiranja, na terenu koji je svojom uzburkanošću i složenošću situacije na momente podsećao na Avganistan: neprijateljski nastrojeno lokalno stanovništvo, koje ne govori isti jezik, patrole po kritičnim zonama sa miniranim putevima i čestim zasedama i konstantan napor da se spreči bilo kakav veći oružani sukob - skoro da su svakodnevica na jugu Srbije.
Žandarmerija je prilikom formiranja zamišljena da broji nešto malo više od dve hiljade ljudi raspoređenih po nekoliko centara u Srbiji. Međutim, uprkos profesionalnom izazovu i odličnim platama, njeni redovi nikada nisu popunjeni do ovog broja, mada treba naglasiti da ni svi oni koji su konkurisali za prijem u ovu jedinicu nisu primljeni usled zahtevne selekcije. Brojnost je delimično povećana nakon rasformiranja JSO, kada je deo ljudstva iz te formacije prešao u Žandarmeriju, gde je instruktorske poslove već obavljalo nekoliko pripadnika JSO, uz nekoliko bivših oficira vojske.
Uprkos svemu lošem što je JSO činio i predstavljao proteklih godina, naročito umešanosti nekih njenih pripadnika u političke zločine poput brutalnih ubistava premijera Đinđića i bivšeg predsednika Srbije Stambolića, i atentata na lidera SPO Draškovića, ostaje podatak da je ta jedinica predstavljala izuzetnu borbenu školu za veliki deo njenog ljudstva, što danas najbolje može da se iskoristi upravo u operacijama kakva je odlazak u Avganistan. Učešće u globalnim misijama pod okriljem SAD predstavlja u ovim trenucima jedinstvenu promociju srpskog proizvoda koji su iznedrile okolnosti poslednje decenije: iskusnog profesionalnog vojnika.
- Trebalo bi iskoristiti taj potencijal, koji postoji u redovima vaših specijalnih jedinica, a to su iskustvo, koje je od neprocenjivog značaja i znanje koje su ti ljudi skupili u proteklim ratovima. Vojnici su proizvod, kao i sve drugo, koji treba predstaviti na svetskom tržištu i Srbija treba da se stara da od toga što je, nažalost, dobila kroz sve ratove koje je vodila sada ima i adekvatnu korist. U američkoj vojsci prilično cene vaše momke, naročito nakon onoga što su videli prilikom ulaska u zonu bezbednosti na jugu Srbije. Profesionalizam vojnih i policijskih specijalaca je tada bio na nivou standarda Natoa i mislim da je to što se tada videlo donekle bilo presudno da Srbija dobije svoju ulogu u Avganistanu - rekao je za Blic News jedan od visokih vojnih predstavnika u sedištu Natoa. Uz molbu da ga ne predstavljamo, jer, kako kaže „sve ovo govori isključivo u svoje ime, dakle, vrlo nezvanično“, ovaj strani oficir kaže da od ljudi koji će krenuti jednog dana iz SCG ka Kandaharu „očekuje potpun uspeh u sektoru koji budu pokrivali“.
- Mislim da se njima neće desiti da upadnu u neku lošu situaciju zbog sopstvenih grešaka. Avganistan je još uvek opasno mesto, ali mislim da neće biti veliko iznenađenje za vaše momke. Uostalom, rekao bih da su oni prilično pripremljeni na uslove koji tamo vladaju i da im je bliska stresna situacija. Osim toga, oni umeju da razlikuju realnu pretnju od običnog komešanja. Uslovi u kojima deluju u Srbiji proteklih godina naučili su ih da ne smeju da budu laki na obaraču, što bi u Kandaharu moglo da isporovocira odmazdu i žrtve među njima samima - kaže ovaj sagovornik Blic Newsa.
Kakva će biti realna korist od učešća u ovoj operaciji i šta će to značiti za našu zemlju na međunarodnom planu, tek ostaje da se razjasni. Iako se u domaćim medijima oglasilo dosta kritičara tog postupka, sigurno je da postoje i veoma pozitivne strane priključenja srpskog kontingenta američkoj globalnoj operaciji. Mada još uvek niko iz vlasti SCG nije temeljno i razumno objasnio sve te pozitivne aspekte, činjenica da su naši vojnici sada dobili šansu da učestvuju u zajedničkoj operaciji sa SAD, pa makar i kao „topovsko meso“, kako bi neko cinično mogao da kaže, dovoljno govori o promenjenoj poziciji zemlje koja je do pre tri godine bila surovo izolovana i van svih tokova.
- Vojno savezništvo sa SAD u ovom za njih naročito važnom trenutku, kada se obračunavaju sa teroristima koji su im naneli veoma bolan udarac, predstavlja izuzetno bitnu činjenicu. Ako smo dobili priliku da im se u tome pridružimo kao znak priznanja za sve što Srbija čini da se promeni, i kao naročito priznanje kvaliteta domaćih vojno-policijskih snaga, onda s pravom možemo da očekujemo beneficije iz takve političke odluke. Tu nema dileme. Pitanje je jedino ka čemu mi sami stremimo i na kojim projektima ćemo tražiti podršku od SAD za uzvrat - kaže za Blic News sagovornik blizak Vladi Srbije.
Praktična korist za pripadnike združenih snaga SCG koji budu odlazili u Avganistan biće, međutim, vrlo vidljiva i velika. Plate koje su određene za učešće u tom poslu trebalo bi da iznose oko dve hiljade dolara, što predstavlja znatno više od trenutne plate u VSCG i MUP Srbije. Ljudstvo koje se dobrovoljno prijavi, osim velike finansijske koristi, očekuje i dodatni profesionalni napredak, jer će imati prilike da se upozna sa savremenom vojnom opremom, koja će im biti stavljena na raspolaganje. Reč je najpre o telekomunikacionoj opremi, za čiju upotrebu će biti dodatno obučavani u jednoj od američkih baza bliskih regionu u koji odlaze. Pored toga, komandanti odeljenja će proći kroz intenzivne kurseve upoznavanja sistema komandovanja, koordinacije sa ostalim savezničkim snagama, engleskog jezika i zajedničke upotrebe određenih sredstava, koja im neće biti stavljena na raspolaganje već su isključivo u rukama američkih vojnika. Koristeći slobodnije istorijske asocijacije, moglo bi se reći da sve pomalo liči na situaciju ponovnog opremanja i obučavanja iscrpljene srpske vojske u zaleđu Solunskog fronta pod nadzorom tadašnje sile Francuske, 1916. godine.
Kada je reč o tamnijoj strani ovog zadatka, mogućim pogibijama i stradanjima, možda je najbolju ilustraciju dao jedan oficir specijalnih snaga VSCG, iskusni snajperista, kada je Blic Newsu rekao sledeće:
- Godinama smo ratovali besplatno i uzaludno. Često smo bivali izlagani svakakvim manipulacijama, naročito pred same promene u zemlji. Sada je vreme da naplatimo svoje znanje i sposobnost. Mi smo svi profesionalni vojnici, smrt smo gledali mnogo puta i nekako smo i to uračunali u posao kojim se bavimo.
http://www.blic.co.yu/
