Title: Message

VOJSKA SCG TRENUTNO IMA OKO 78.000 VOJNIKA
Prekrobrojnih 30.000 oficira
Ministarstvo odbrane, nezvanično, pravi projekat po kojem će naša vojska ubuduće imati najviše 50.000 pripadnika i u tome ima podršku međunarodnih krugova. - General Blagoje Grahovac uporan u dokazivanju da je Crnoj Gori dovoljno i 3.000 vojnika

Posle kraćeg zatišja, nastavljena je u javnosti polemika o tome čija je koncepcija reforme Vojske prihvatljivija- ona koju najavljuje ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić, ili ona koju sve agresivnije promoviše savetnik predsednika SCG, penzionisani general Blagoje Grahovac. Sve do skoro oni su na skupovima iznosili svoje predloge, a zatim se sukob između Tadića i Grahovca rasplamsao preko stranica dnevne štampe.
Ministar Tadić i savetnik Grahovac, međutim, slažu se u jednom - Vojsku treba smanjiti, ali se njihove procene o potrebnom broju vojnika veoma razlikuju. Prema projektu urađenom u Ministarstvu odbrane, Vojska SCG će imati najviše 50.000 pripadnika, što znači da u narednom periodu mora da se smanji za oko 30.000 vojnika. Ministar Tadić ističe da u VSCG trenutno ima oko 78.000 pripadnika - oko 30.000 oficira, podoficira i vojnika po ugovoru, 32.000 vojnika na odsluženju vojnog roka i oko 16.000 civila koji rade u Vojsci. Prema njegovim rečima, nije najveći problem veliki broj pripadnika oružanih snaga, već neodgovarajuća struktura činova, jer ima previše pukovnika i potpukovnika, a premalo poručnika, kapetana i majora.
Savetnik predsednika državne zajednice Blagoje Grahovac je izričit u stavu da naša vojska mora “da broji najviše 25.000 vojnika”, da od toga “u Srbiji treba da bude 22.000, a u Crnoj Gori 3.000 vojnika”, “da generalski kadar treba da bude potpuno zamenjen”, “da to treba da bude zajednička, a ne jedinstvena vojska”...
- Ukoliko gradimo sistem s koeficijentom sigurnosti tri, proizlazi da je 15.000 vojnika sasvim dovoljno - izjavio je general Grahovac. -U projektu koji sam napravio, predložio sam 25.000 ljudi. To sam učinio jer na našim prostorima ima dosta predrasuda o pitanjima rata i mira i računao sam na nedovoljnu političku zrelost. Imao sam u vidu visok stepen vojničke “zalutalosti”, odnosno to što vojnici još imaju previše uticaja na odlučivanje o ratu i miru.

Šta s viškom?

Po rečima ministra odbrane SCG Borisa Tadića, u Vojsci je oko 30.000 ljudi - višak. On nije kazao šta će biti s tim ljudima, ali iz drugih izvora poznato je i da se radi na njihovom zbrinjavanju. Naime, grupa stručnjaka iz Ministarstva odbrane i Generalštaba VSCG uskoro će izraditi socijalni program za viškove. Prekvalifikacija je jedno od rešenja.
Iako se još tačno ne zna struktura viška, već sada je jasno da će najteže biti upravo borbenom delu Vojske, odnosno rodovskim oficirima, čija je prekvalifikacija izuzetno specifična. Oficiri i podoficiri intendantske, pravne, geodetske, finansijske službe verovatno će lako naći posao u struci za koju su se školovali. Baš kao i piloti, vezisti, mornarički oficiri, možda i abehajci. Ali, gde će tenkisti, pešadinci, artiljerci?
Savetnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević kaže da je Ministarstvo odbrane u vezi s reformom vojske u kontaktu s Vladom Velike Britanije i programom Ujedinjenih nacija za razvoj. Sa njima se razmatra koji bi nam programi odgovarali i koji će ljudi praviti i voditi programe resocijalizacije oficira koji su višak.
Generalni sekretar Atlantskog saveta SCG Veljko B. Kadijević preporučuje bugarski model. On predočava da je Bugarska iskoristila kapacitete koje je bivša socijalistička vojska imala tako što su pojedini oficiri dobijali pomoć da u nekadašnjim objektima vojske započnu privatne poslove. Kadijević tu vidi i mogućnost naše vojske, zbog toga što ima dosta objekata koji nisu trenutno iskorišćeni.
- Uz pomoć stranih fondova i domaćeg novca Bugarska je uspela da izbegne “socijalni udar” prilikom smanjenja vojske - naglašava Kadijević. - Oni su relativno jeftino prošli, tako da je Bugarsku ponovno zapošljavanje oficira koji su bili višak u vojsci koštalo 520 maraka po oficiru. U tu cifru uračunata je i prekvalifikacija i traženje posla.

Polemiku između Tadića i Grahovca svako gleda iz svog ćoška. Predsednik državne zajednice SCG Svetozar Marović u ovome ne vidi ništa loše i kaže da je Tadić “ministar predstavnik Srbije i jedne demokratske partije. S druge strane, general Grahovac ima prepoznatljivu kompetentnost u poslu koji obavlja”. Marović ističe da “ne treba sputavati sučeljavanje mišljenja, a posebno onih koja imaju dovoljno argumentacije”. Penzionisani generali, koji se danas aktivno bave vojno-ekonomskim i strategijskim istraživanjima Sreten Čupić i Radovan Radinović, međutim, ocenjuju da se iza ovakvih nastupa generala Grahovca krije nastojanje da se još u ovoj fazi zajedničke države stvori posebna, crnogorska vojska.
Većina analitičara slaže se da će doći do smanjenja vojske. Generalni sekretar Atlantskog saveta SCG Veljko B. Kadijević, međutim, naglašava da se ne može razgovarati o broju vojnika dok se ne usvoji strategija odbrane kojom će se na doktrinaran način definisati pozicija zemlje. Posle toga sledi usvajanje vojne doktrine, a nakon toga operacionalizacija opštih stavova, gde će se odlučiti za ročni ili profesionalni sastav vojske, kako će se razvijati vidovi, a kako rodovi, kako će se pokrivati prostor... Tek kada se odredi model naše vojske, može se govoriti o broju vojnika, naglašava Kadijević.
Kako će izgledati naša vojska i koliko će imati pripadnika, biće još dugo predmet razgovora, analiza i predloga stručnjaka. Ministar Tadić je ranije izjavio da niko u svetu ne vrši pritisak na Srbiju i Crnu Goru kakva joj vojska treba. “Svi u svetu imaju samo jedan zahtev - da to bude normalna vojska. Da ne bude vojska koja je faktor destabilizacije i na spoljnom i na unutrašnjem planu. Jer, preglomazna vojska je faktor destabilizacije na unutrašnjem planu i takva država je po sebi deo krize, a ne deo mirovnog rešenja ili pacifikovanja bezbednosnih okolnosti u regionu”, kazao je Tadić.

M. Bozokin

Dejtonske kvote naoružanja

Prema nekim procenama, sve vojske u regionu imaju višak vojnika. SCG ih ima oko 78.000 i višak od oko 30.000; Hrvatska je imala 21.000, a višak oko 10.000; Slovenija ima oko 30.000 vojnika i višak oko 4.000, FBiH 12.000 a višak 4.000, dok Republika Srpska, prema procenama, ima 6.600 profesionalaca a višak 2.600 pripadnika.

Zemlja
Tenkovi
Oklop. vozila
Art. oruđ
Avioni/helikop.
SCG
1.025
850
3.750
155/53
Hrvatska
410
340
1.500
62/21
BiH
410
340
1.500
62/21
Federacija
273
227
1.000
41/14
RS
137
113
500
21/7

 

 
http://www.dnevnik.co.yu/


Reply via email to