Povodom pisma Nele Eržišnik Miodragu Petroviću
Čkalji
Žao mi je zbog nas
Poštovani gospodine Čkalja,
Drago mi je da Vam piše Nela Eržišnik, ali me je i zabolelo, što je valjda prirodno. Drago mi je zbog Vas, a žao mi je zbog nas. Volela bih da znate koliko imate iskrenih poštovalaca, kao i onih koji će Vas rad i talenat pamtiti i prepričavati.
Kao i mnogo puta dosad, eto, drugi su tu da nas podsete na naše velikane. Kada budemo naučili da poštujemo prave vrline kao što su talenat, rad, skromnost... pokazaćemo zrelost. Treba da naučimo da raspoznamo pravu meru ljudi. Imati mere, takođe znači - ne zaboraviti Čkalju.
Mnogi danas ne znaju veliku veštinu - da izmame smeh, da ljude učine barem privremeno srećnima. Možda je zato prirodno da zaboravljaju na one koji su to umeli, i to tako maestralno kao Vi, Čkalja.
Ljudi su se u to vreme delili na one koji vole Partizan ili Zvezdu i - na ljubitelje Mije ili Čkalje. Ne znam sada kojih je bilo više, to nije ni važno, ali je važno da ste Vi legenda našeg glumišta. Znam da mnogi misle kao ja, zato i pišem, ali bi bilo lepo da to znate i Vi. I ne samo to, takođe bi bilo više nego lepo, da oni kojima je to u moći, bilo da su novinari, voditelji ili ministri kulture, učine da dobijete sve počasti koje Vam pripadaju i, ono što je svakom glumcu najdraže - divljenje Vaše verne publike.
A zaboravnu gospodu želim još da podsetim - ako su roditelji prestali da im daju džeparac i prave palačinke, ipak neka ih obiđu!
Vama, Čkalja, uz veliko poštovanje, srdačan pozdrav, Sanja Mitrović, Beograd
Drago mi je da Vam piše Nela Eržišnik, ali me je i zabolelo, što je valjda prirodno. Drago mi je zbog Vas, a žao mi je zbog nas. Volela bih da znate koliko imate iskrenih poštovalaca, kao i onih koji će Vas rad i talenat pamtiti i prepričavati.
Kao i mnogo puta dosad, eto, drugi su tu da nas podsete na naše velikane. Kada budemo naučili da poštujemo prave vrline kao što su talenat, rad, skromnost... pokazaćemo zrelost. Treba da naučimo da raspoznamo pravu meru ljudi. Imati mere, takođe znači - ne zaboraviti Čkalju.
Mnogi danas ne znaju veliku veštinu - da izmame smeh, da ljude učine barem privremeno srećnima. Možda je zato prirodno da zaboravljaju na one koji su to umeli, i to tako maestralno kao Vi, Čkalja.
Ljudi su se u to vreme delili na one koji vole Partizan ili Zvezdu i - na ljubitelje Mije ili Čkalje. Ne znam sada kojih je bilo više, to nije ni važno, ali je važno da ste Vi legenda našeg glumišta. Znam da mnogi misle kao ja, zato i pišem, ali bi bilo lepo da to znate i Vi. I ne samo to, takođe bi bilo više nego lepo, da oni kojima je to u moći, bilo da su novinari, voditelji ili ministri kulture, učine da dobijete sve počasti koje Vam pripadaju i, ono što je svakom glumcu najdraže - divljenje Vaše verne publike.
A zaboravnu gospodu želim još da podsetim - ako su roditelji prestali da im daju džeparac i prave palačinke, ipak neka ih obiđu!
Vama, Čkalja, uz veliko poštovanje, srdačan pozdrav, Sanja Mitrović, Beograd
 |
