Otvoreno pismo glumici Neli
Eržišnik
Zbunjen sam i razočaran
Beogradski dnevni list Danas je u
broju od 6. oktobra objavio, preuzevši iz riječkog Novog Lista, Vaše
otvoreno pismo Miodragu Petroviću Čkalji.
Naslov: Otvoreno pismo glumice Nele Eržišnik glumcu
Miodragu Petroviću Čkalji, a pogotovo podnaslov: Nitko te neće izbaciti iz
moje duše! me razgališe: pošteni, dobri ljudi, gde god da žive, stavljaju
ono ljudsko ispred svega. Pogotovu ispred plemenske
pripadnosti.
Samo što zakoračih u tekst
postadoh potpuno zbunjen. Dok dođoh do kraja pisma, duboko
razočaran.
Gospođo Eržišnik, koliko god da
sam pozitivno pristrasan prema Vama, ostali ste mi, baš kao i Čkalja, po
vragolastom izrazu lica kako to lepo rekoste, u najboljem sećanju, ja ne
mogu da nađem makar jedan razlog da ovo Vaše pismo ne vidim kao jeftinu
politikansku paskvilu. Upravo onako kako Vi, pišući ga, nekoliko puta
tvrdite da nije.
Uzalud pokušah da nađem
dve rečenice bez politikanstva, jednu do druge, u oko 700 reči dugom
pismu. Evo samo nekoliko primera:
Da
režiju nije preuzeo Englez, možda ja nikada ne bih bila tvoja partnerica,
kao što bi ti, htjela bih vjerovati, u Hrvatskoj bio moj partner, bez
obzira na režiju. Ali to već spada u politiku i tebe s tim ne želim
opterećivati.
Nikako mi prva rečenica nije
jasna. A sećam Vas se kao izuzetno jasno izražavajuće osobe. Je l’ to
kažete da Čkalja nikada ne bi bio Vaš partner u Hrvatskoj, bez obzira na
režiju? Ili da bi ste hteli verovati da bi bio, bez obzira na
režiju?
Možda si čuo da sam ja devedesete
ušla u politiku, ali, vjeruj mi, nikada u politikante, pa ni u političare.
Moje histrionsko srce gonilo me da se svrstam u one nesvrstane koji su
vapili za slobodnom Hrvatskom. I to je sve.
Objasnite mi draga Gospođo zašto je Vaše histroionsko srce
vapilo? Da li ste to imali i trunčicu manje prava i slobode od Vašeg
ispisnika Čkalje, kome poručujete: kao da nas je ista majka rodila. Zar
mislite da je na teritoriji Hrvatske bilo i za trunčicu manje slobode no
na bilo kojoj drugoj teritoriji Jugoslavije? Nesloboda koju je nametalo
komunističko jednoumlje nije priznavala nikakve (administrativne ili ine)
granice.
Poprilično velika fotogafija
tvoja i moja, glava do glave, obje nekako nalik na tužnog harlekina, visi
na zidu moje glavne sobe, na najuočljivijem mjestu, i, nemoj se naljutiti,
prijatelju, uz Franju Tuđmana koji je kriv samo zato što je Hrvatskoj
donio slobodu.
Objasnite mi draga Gospođo,
kako, kakvu i od koga je to slobodu Franjo Tuđman doneo Hrvatskoj? Kome je
to jedina "krivica".
Naravno, Vaše je
pravo da na zidu Vaše glavne sobe, na najuočljivijem mestu stavite slike
onih koje posebno obožavate.
Mislila sam
da Srbi imaju više sluha i ljubavi za svoje nekada omiljene. Ali slična
sudbina stigla je i mene: bijedna mirovina dostojna
sudopere!
Vidite gospođo Nela, sudbine,
Vaša i Čkaljina, su iste. Bez obzira na novostečene slobode, i "slobode".
Sudbine vam drugačije i ne bi mogle biti. Pripadate istom plemenu. Ne, ne
mislim na glumačko niti na sudoperačko pleme. Ljudi i njihove naravi, a i
sve drugo u Vašem i Čkaljinom okruženju, su isti.
Očekujući Vaše odgovore ja Vas srdačno
pozdravljam.
Žarko T. Nikić
Delta, B.C. V4M 1E7, Kanada
|
Izgubio sam "časovnik"
