FRUŠKE GORE, PREKJUČE BORAVIO U SOMBORU
Ko ne želi treću svetu goru?
Frušku goru, na kojoj vekovima
obitava 17 manastira, te dvostruko toliko hramova i molitvenih mesta, Srpska
pravoslavna crkva juče ipak nije proglasila svetom. Kako je ranije najavljeno,
ceremonija proglašenja svetinje je trebalo da se održi na Miholjdan u Sremskim
Karlovcima pod pokroviteljstvom vladike sremskog Vasilija, a odložena je na
neodređeno vreme „zbog bolesti” patrijarha srpskog gospodina Pavla, koji se
prekjuče ipak pojavio u Somboru na proslavi 225 godina obrazovanja učitelja u
Srba.
Podsetimo, samo dan nakon što je
1. oktobra vladika Vasilije na
konferenciji za novinare predstavio ceo program proglašenja Svete Fruške gore,
najavljujući da će čin početi svetom liturgijom u crkvi Svetog Nikole u
prisustvu patrijarha Pavla i arhijereja SPC, od patrijarha je stiglo rukom
pisana epistola u kojoj se veoma šturo organizatori mole da odlože proglašenje
jer on neće moći da mu prisustvuje „iz zdravstvenih razloga”. Proglašenje je
zato odloženo, i još uvek niko ne može da kaže da li će i kada biti ponovo
organizovano.
U krugovima bliskim Srpskoj pravoslavnoj crkvi smo, međutim,
nezvanično saznali da se ipak ne radi o iznenadnoj bolesti patrijarha, već o
nesuglasicama u njenom samom vrhu, odnosno o internoj borbi za prestiž. Naime,
nekoliko vladika iz samog vrha SPC navodno ne želi da Fruška gora bude
proglašena svetom, jer bi u tom slučaju vladika Vasilije ojačao svoju poziciju u
Crkvi. Prema istom izvoru, patrijarhu je stoga sugerisano da se ne pojavi
naznačenog datuma u Sremskim Karlovcima, već da se odazove pozivu vladike bačkog
Irineja da dođe na proslavu somborske Preparandije. Tako je i bilo.
Odluku o
posvećenju Fruške gore je, inače, doneo Sveti arhijerejski sinod SPC na
poslednjem zasedanju održanom 25. avgusta ove godine. „Usvojiti predlog NJegovog
Preosveštenstva Episkopa sremskog G. Vasilija i odobriti mu da, na osnovu
Ustavnih ovlašćenja, Frušku goru, sa njenim vekovnim svetinjama, proglasi Svetom
Fruškom gorom”, navodi se u ovoj odluci, zavedenoj pod brojem 2035/zap.1054, a
koju je u ime Sinoda potpisao episkop šabačko-valjevski Lavrentije. Tek, ukoliko
do proglašenja Svete Fruške gore ne dođe, to bi, koliko je znano, bilo prvi put
u istoriji SPC da jedna odluka Sinoda nije sprovedena u delo.
P. Klaić
|
Čuvari srpskih svetinja - Proglašenje Fruške gore za svetu goru nije san monaha i sveštenstva, jer se ona u narodu odavno naziva svetom. Od 40 manastira, koliko ih je bilo, u polovini je sada aktivan monaški život, a ostali su uništeni. Fruškogorski manastiri čuvali su tela osam srpskih svetitelja od Teodora Tirona do svetih Brankovića, i svakodnevno se iz manastira uzdižu molitve Bogu i uzdasi. Imajući sve ovo u vidu, kao i tendenciju u narodu, odlučeno je da se u trećem milenijumu Fruška gora proglasi za treću goru na svetu, posle Sinajske i Svete Gore Atonske – obrazložio je vladika Vasilije najavljujući proglašenje Fruške gore svetom. Potvrda od Sabora Kako „Dnevnik” nezvanično saznaje, Eparhija sremska će zatražiti od Arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, koji bi trebalo da se održi sredinom novembra, potvrdu odluke Sinoda SPC o proglašenju Svete Fruške gore. Ukoliko Sabor da svoj blagoslov, u šta niko u Sremu ne sumnja, tada nikakva opstrukcija ne bi više dolazila u obzir i čin proglašenja bi mogao da se održi već na proleće, ako ne i ranije. |
