Od trača do istine
Da li neko krije istinu o atentatu na Đinđića
Politička pozadina ubistva premijera Đinđića najveća je misterija o kojoj se najmanje polemiše. Otkriti pravi udeo politike u ubistvu premijera znači otkriti sve: nalagodavce, ciljeve, motive i sve izvršioce gnusnog čina. Zato ne iznenađuje prava lavina optužbi, individualnih odbrana, komentara i kritika, koje je izazvao "Nedeljni telegraf" prvog oktobra, kada je objavio na naslovnoj strani da "Đinđićev ubica sedi u vladi?".
U tekstu, koji je objavljen u pomenutom nedeljniku, spominje se i izvesni video-zapis, na kome je zabeležen ulazak visokog funkcionera Vlade Srbije u kriminalnu centralu u Šilerovoj ulici. Uz ovu činjenicu navodi se i podatak da je u svedočenju pred Koraćevom komisijom upravo taj član Vlade doveden u vezu sa ubistvom premijera Đinđića. Iz razloga, što je ovaj tekst podstakao mnoga javna glasila na javno polemisanje sa uredništvom ovog lista, posle sedam dana "Nedeljni telegraf" postavio svima nama dva nova pitanja. Prvo: Zašto su svedočenja i dokumenti koji su bili osnova za pisanje izveštaja Koraćeve komisije o sistemu obezbeđenja premijera Đinđića u strogo čuvanom sefu? Drugo: Da li postoje snimci ulazka u Šilerovu, sve do dana samog ubistva? Ako postoje, gde su?
Znajući da žitelji Srbije žele i imaju pravo da znaju punu istinu o ubistvu premijera, "Glas" i "Ipres" su upitali javno mnjenje Srbije o učinku Koraćeve komisije i šta misle ko u stvari stoji iza atentata na premijera?
Odgovarajući na pitanje o učinku Koraćeve komisije 53,78 odsto građana smatra da ova Komisija nije dobro obavila svoj posao. Sa učinkom Komisije zadovoljno je 16,28 odsto ispitanika od kojih 2,03 podržava izveštaj Komisije u potpunosti, a delimično 14,25 odsto građana Srbije. Međutim, blizu trećine građana Srbije ili njih 29,94 odsto izabralo je modalitet "ne znam / bez odgovora". Ova grupa, koja nema nikakav stav, daje na znanje svim zainteresovanim akterima cele priče da još uvek ima malo javno objavljenih činjenica koje bi dozvoljavale objektivno prosuđivanje o ubistvu premijera Đinđića.
Odgovarajući na pitanje o mogućim stvarnim nalagodavcima atentata najviše građana Srbije izabralo je modalitet "vrh organizovanog kriminala" sa 23,35 odsto glasova. Na drugom mestu našao se sa 22,97 odsto glasova odgovor da iza ubistva Đinđića stoji neko iz Vlade Srbije. Na trećem mestu sa 21,22 odsto glasova našao se odgovor da iza ubistva premijera stoji neka od najmoćnijih stranih sila.
 | ||||
 |
|
Uzorak Ispitivanje javnog mnjenja Srbije (bez Kosova i Metohije) obavljeno je telefonskim putem u periodu od 3. do 10. oktobra 2003. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 1032 punoletna žitelja Srbije. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Često od Vlade forsirana teza da se glavni inspiratori ubistva premijera nalaze među antihaškim bratstvom dobila je od punoletnih građana Srbije samo 5,14 odsto glasova. Takođe, vrlo malo glasova, 3 odsto, dobila je opozicija kao eventualni inspirator ubistva premijera. Osveta iz niskih pobuda je dobila vrlo malo glasova, samo 2,23 odsto.
Ukupno posmatrano javno mnjenje Srbije koleba se između tri eventualna inspiratora ubistva premijera: organizovanog kriminala, vrha vlasti i neke od stranih sila. Očigledno je da je organizovani kriminal prvenstveno povezan sa funkcijom neposrednog izvršioca atentata i da su male šanse da je on i inspirator ubistva. Ukazivanje na vrh vlasti iz koga je potekla inicijativa za ubistvom premijera ima opravdanje samo ako se taj deo političke elite identifikuje sa posrednikom u egzekuciji i sa njim ima strateške planove o podeli vlasti. Uticaj i ponašanje Koraćeve komisije, kao i izvesno prikrivanje kompletnog izveštaja, kao i svih ostalih aktera u istražnim radnjama, ozbiljno nagoveštava da bi se nalagodavci za ubistvo mogli pronaći među političarima i službenicima tajnih policija neke od velikih sila.
Ukupno posmatrano građani Srbije imaju pravo na istinu, ma koliko ona bila bolna i neprijatna po nas a i nekog drugog, a pogotovo ako je Koraćeva komisija napipala pravu pozadinu atentata na premijera Đinđića.
Vinko Đurić
