|
30novembar, 2003
|
|
|
INTERVJU |
BO�IDAR ĐELIĆ,
MINISTAR FINANSIJA I EKONOMIJE U VLADI SRBIJE |
|
|
STVORI SAVET DA
TE UJEDE! |
|
� Prvi put se u Srbiji de�ava da
telo nezavisno od vlade, a koje je vlada osnovala, saziva i poziva
najvi�e dr�avne funkcionere da odgovaraju na neka pitanja o tome �ta
je istina i �ta mo�e da se uradi da bi se taj problem re�io � Nisam
ponosan na one retke momente kad nisam bio mazga i kad nisam
istrajao do kraja, najpre zato �to nismo izglasali Zakon o konfliktu
interesa, koji je progla�en najboljim u Evropi, i �to sam morao da
istrpim neke pritiske | |
|
|
- Jednom sam u �ali rekao da ćemo znati da smo mi kao
članovi vlade uspeli u tome �to smo osnovali Savet za borbu protiv
korupcije, ukoliko bilo ko od nas za�ali �to Savet postoji. Mislim da se
to u jednom trenutku i dogodilo, kada se takav Savet okrenuo protiv onoga
ko ga je stvorio - protiv Vlade Republike Srbije. I mislim da se zaista
prvi put u Srbiji de�ava to da telo nezavisno od vlade saziva i poziva
najvi�e dr�avne funkcionere da odgovaraju na neka pitanja o tome �ta je
istina i �ta mo�e da se uradi da bi se taj problem re�io - ka�e za "Vesti"
Bo�idar Đelić, republički ministar finansija i ekonomije i četvrti
kandidat na listi "Demokratska stranka - Boris Tadić" za predstojeće
parlamentarne izbore.
U vladu ste u�li kao ekspert, a sada ste na
stranačkoj listi?
- Nisam samo ja u�ao kao nestranačka ličnost. Ima
tu jo� mojih kolega koje jednostavno �ele ono �to i ja, a to je jo� jedna
demokratska vlada koja će nastaviti s reformama na kvalitetnim temeljima
koje smo moja ekipa i ja postavili u ministarstvu.
Do 28. decembra ne
mo�e se uraditi mnogo?
- Ima nekoliko stvari koje su za mene
motivacija da eventualno ostanem na mestu ministra finansija u nekoj novoj
vladi. Da se zaokru�i treći talas reforme javnih finansija, tačnije, da se
izglasa zakon o porezu na dodatu vrednost, koji je kao tanker, i na koji
se naslanja jo� desetak zakona.
|
|
Jo� se
te�ko �ivi |
|
- Ne �elim da solim pamet va�im čitaocima da
se u Srbiji bolje �ivi, ako oni to osećaju drugačije. Naravno
da na�i građani jo� te�ko �ive i mislim da bi čovek stvarno
trebalo da bude la�ov, pa da ka�e da je drugačije. U proseku,
ne �ivi se jo� na nivou na kome bismo svi �eleli da to bude.
Ali, tamo gde jedna porodica malo vi�e od jedne plate daje na
osnovne �ivotne tro�kove, znači da ostaje ona druga plata od
koje se kako tako �ivotari. To nije dovoljno, ali je ipak neki
napredak | |
Drugo, reforma finansijskog sistema, gde je pripremljeno
mnogo zakona koji prate tu reformu, zatim da se finalizuju
du�ničko-poverilački odnosi na�e zemlje, pa restrukturiranje javnih
preduzeća. Konačno, tu su i jači podsticaji, uključujući i poreske, za
zapo�ljavanje i privatizacija banaka. Za mene kao ministra finansija
najva�nije je ono prvo, ali ima jo� toga. Tu je i reforma sudstva i
policije, vraćanje imovine lokalnim samoupravama, kako bi se popravila
lokalna infrastruktura, ulaganje u zdravstvo...
Sigurno ima stvari na
koje niste ponosni?
- Da, to su oni retki momenti kada nisam bio mazga
i kada nisam istrajao do kraja. To je Zakon o konfliktu interesa, koji je
progla�en najboljim u Evropi, a koji nismo izglasali. Drugo, to su neki
pritisci koje vr�e neheterogene koalicije, i koje sam morao da
istrpim.
Savet za borbu protiv korupcije izneo je dosta primedbi na
"�ećernu aferu"?
- Tačno je da problem postoji i od toga niko ne be�i.
On se pojavio zato �to smo imali amaterizamsavezne vlade, koja je bila
nadle�na za sve �to se tiče �ećera, bar do 9. aprila. Jednostavno, nije
bilo jasno definisano kako tretirati i postaviti protok robe između Srbije
i Crne Gore i Kosova i Metohije, ali smo imali i veliku alavost "�ećera�a"
na pare. Izvoz od 70.000 tona trebalo je 2001. godine da poraste dva puta,
a 2003. čak tri puta. |
|
Dr�'te
lopova |
|
Na komentar da se na problem �ećera moglo i
ranije reagovati, po�to je Vladan Begović, tada�nji direktor
Savezne uprave carina, ukazivao da postoje izvesne
nepravilnosti u prometu �ećera između Srbije i Crne Gore,
Đelić ka�e:
- To vam je isto kao kad vam policajac ka�e:
"Vidi lopova!" Pa, dobro, izvoli, potrudi se da nađe� lopova.
Znači, ljudi koji su odgovorni samo su vikali, a ni�ta nisu
poreduzimali. Kad god se vlada latila jednog posla i imala
oru�je, a zaticala haotično stanje, čistila je ogromnom
energijom. I bilo je
rezultata. | |
To nije ostalo nezapa�eno u ekonomskim krugovima u EU,
gde je �ećerni lobi, naročito nemački i francuski, izuzetno jak i koji je
tra�io da se preispita �ta se tu radilo. Tako je dokazano da je, u stvari,
bilo mnogo vi�e alavosti nego muljanja, jer su na�i proizvođači pojurili
da iskoriste to �to je savezna vlada ukinula prelevmane na uvoz �ećera, a
nije omogućila za�titu domaće proizvodnje, kao i dobijene preferencijale
na izvoz na tr�i�te EU, gde je cena tri puta veća. Ovde nije prekr�en
zakon EU, nego duh preferencijala, da mo�ete da izvezete bez kvota i
carina vi�ak va�e proizvodnje.
Čak 12.000 �lepera �vercovanog �ećera,
kako je bar Savet za borbu protiv korupcije naveo?
- Ne, mislim da je i
Savet priznao da tu ima nekih pretpostavki prema onome �to su bilansi i da
u tom slučaju nisu u pitanju desetine hiljada �lepera. Treba reći da je
vlada učinila mnogo od kako je preuzela ingerencije da se problem re�i u
interesu domaćih proizvođača �ećerne repe i �ećera. Moj kolega Pitić imao
je sastanak u Parizu sa predsednikom sindikata proizvođača �ećera
Francuske, kako bismo i�li na sam izvor dobitka i problema.
�ta je
potrebno da uradimo da bi nam vratili preferencijale na izvoz �ećera na
tr�i�te Evropske unije?
- Sve ovo �to smo do sada uradili, plus
spremnost da u sistemskom i operativnom smislu doka�emo odakle dolazi
�ećer, da kontroli�emo protok �ećera i da se defini�e jedna vrsta dogovora
s proizvođačima �ećera u Evropskoj uniji kojom brzinom i koje količine
mo�emo da izvozimo na njihovo tr�i�te. To je nekih 160.000 tona godi�nje.
Ali, lekcija je jasna: ne sme se igrati s poverenjem EU, jer su nam rekli
da nije to samo pitanje �ećera, nego i tekstila, luka, mesa i svega onoga
�to nema drugog tr�i�ta osim EU za dve trećine na�ih proizvoda. Ali, kao
�to smo "očistili" duvan i naftu, tako ćemo re�iti i �ećer. |
|
Zorana Stakić |
|
|
