Ros
otima Kosovo
E. V. N. 12/4/2003, 5:32:52 PM
Gotovo svi u Srbiji - od političara do najšire javnosti - kao da se pribojavaju da bismo Kosovo i Metohiju mogli izgubiti u jednom jedinom danu, kakvom međunarodnom ujdurumom nalik zamahu mača. I kao da veruju: da bi opasnost, poput đavola iz tabakere mogla da iskoči najranije tek krajem naredne ili možda tokom 2005. godine. A "zamak mačem" - inspirisan iz Vašingtona i američkog proalbanskog lobija u kojem su najuticajnije figure Vesli Klark, Ričard Holbruk, DŽordž Soroš, Morton Abramovic, DŽon Lantoš i Danijel Server - već je započeo i može se "spuštati" mesecima. Samo, znatno kraće nego što računaju možda i neki naši pesimisti.
Sasvim konkretno, "spuštanje" traje od početka novembra, možda i od proleća, a u ulozi "mača" je dokument "Plan za sprovođenje kosovskih standarda" koji se formalno može pripisati Dejvidu Rosu, savetniku šefa UNMIK u Prištini Harija Holkerija. Jer, reč je o faktičkom scenariju prisiljavanja Srbije i SCG da se iz "sprovođenja kosovskih standarda" manje-više u potpunosti isključe i da pristanu na prihvatanje status-kvoa, odnosno - nezavisnosti Kosova. Uz prethodno mirenje i sa time da se i iz samog "Plana za spsrovođenje kosovskih standarda" i iz odnosa u trouglu Beograd - UNMIK - Priština unapred isključe sve najbitnije formulacije iz Rezolucije 1244. Saveta bezbednosti UN u kojima se govori da je Kosmet teritorija SRJ, odnosno državne zajednice SCG, koja je pod privremenom zaštitom Ujedinjenih nacija.
DRŽAVNI TERMINI
Pominjanje "mača" i "štoperice otcepljenja", koja je već uključena iako pravi dijalog Beograda i Prištine tek treba da počne, nipošto nije preterivanje, pošto se sve što se u "Planu za sprovođenje kosovskih standarda" tiče tzv. budućeg "konačnog statusa Kosova" mirne duše može čitati kao -
buduća nezavisnost. Tim pre što su u ovom dokumentu sva pominjanja "srpske zajednice" zamenjena terminima "manjina" i "manjinski", a formulacija "prava (etničkih) zajednica i njihovih članova" dovedena do formulacije "održivi povratak i manjinska prava". A da sve bude dalekosežnije po posledicama i zloslutnije, u istom dokumentu se govori o kosovskoj "državnoj budžetskoj osnovi" i o "saradnji sa svim susedima u regionu".
Sve ovo je daleko čak i od neutralnosti, iako Rosov "papir" izbegava i izostavlja formulacije koje otvoreno prejudiciraju budući status pokrajine. Beograd nema ni prava ni razloga za samozavaravanje, jer se u celom tekstu dokumenta dosledno razgrađuje sve što je u Rezoluciji 1244. garantovalo teritorijalnu celovitost i suverenitet SRJ (SCG), a opisivanje dostizanja samih "standarda" izvodi se na način koji ne ostavlja mesta sumnjama da se radi o standardima država, a ne standardima primerenim "suštinskoj autonomiji" unutar države. A ovo je, nema sumnje, više nego opasno prejudiciranje budućeg "konačnog statusa Kosova".
ČOVIĆ ZOVE AMBASADORE
Preko "Plana za sprovođenje kosovskih standarda" njegovi tvorci i inspiratori nameravali su da već do kraja ove godine preliminarno reše status Kosova i udare temelje njegove samostalnosti, tako da ona najkasnije 2005. bude samo formalno potvrđena i proglašena. Zamišljenu igru možda je pokvarilo samo to što je ovaj dokument - mimo očekivanja i Rosa, i Holkerija, i zvanične Prištine - početkom novembra dospeo u ruke predsednika Koordinacionog centra Nebojše Čovića. I što je od tog trenutka sve postalo i teže i počelo da se odvija mimo scenarija.
Za 14. novembar u Beogradu Čović je zakazao hitan sastanak sa ambasadorima zemalja iz sastava Kontakt grupe. Na tom skupu se ispostavilo da za postojanje plana nije znao niko osim ambasadora SAD. Usledili su: oštar demarš iz Beograda članicama Kontakt grupe i sastanak Čović - Ros 20. novembra u našem glavnom gradu. Holkerijev specijalni savetnik sa sobom donosi donekle, ali nebitno friziranu verziju "Plana za sprovođenje kosovskih standarda". Nezadovoljan Čović Rosu stavlja do znanja da će Srbija sve učiniti javnim. Do novog susreta dolazi 27. novembra, opet u Beogradu, ali ni posle toga nema bitno poboljšane i korigovane, u skladu sa primedbama Beograda, "poslednje verzije". Uprkos tome što je Čović upozorio Rosa da ni on ni Vlada Srbije neće pristati na "politiku svršenog čina".
Tek po Rosovom napuštanju Beograda, postaje jasno da je postojala zamisao: da Holkeri 1. decembra Srbiji i SCG predstavi plan, a da ga sam Ros istoga dana u Prištini "pokaže Albancima", a da tri dana kasnije plan podrži Kontakt grupa, da bi ga 9. decembra, u prisustvu kosovskog premijera Bajrama Redžepija, prihvatio i skup premijera EU i zemalja zapadnog Balkana u Briselu.
SUSRET SA HOLKERIJEM
Sve ovo je nagnalo Čovića da traži hitan susret sa Holkerijem. Šef UNMIK je ponuđeni sastanak pokušao da izbegne, tvrdeći da "nova verzija plana još nije gotova" i da se sve prolongira za sedam dana. Do susreta je ipak došlo, ali je Čović prethodno morao da zapreti : da će Beograd prekinuti sve kontakte sa UNMIK i zatražiti intervenciju Saveta bezbednosti UN. Nađen je kompromisni izlaz: do susreta je došlo u Beogradu već sutradan, ali je on bio u četiri oka i tajnog karaktera. Po saznanjima "Novosti", taj razgovor je bio prilično "zategnut", povremeno i dramatičan. Nije ni čudo, s obzirom da je predsednik Koordinacionog centra u jednom trenutku bio prisiljen - prema nezvaničnim saznanjima - da upozori Holkerija da će Beograd, bude li prisiljen, svoje interese na Kosovu i Metohiji braniti i sredstvima koja nisu samo političke prirode.
Sve je potrajalo oko pola sata, a krajnji dogovor je bio: da se Beogradu ovih dana dostavi "nova verzija plana". Očito, na potezu su Holkeri i oni centri u međunarodnoj zajednici koji iza svega stoje. Hoće li sa "novom verzijom" pasti i poslednje maske, ili će u Vašingtonu, Briselu i nekim drugim centrima ipak odustati od svog najnovijeg plana za "usrećivanje Srba"?
E. V. N. 12/4/2003, 5:32:52 PM
Gotovo svi u Srbiji - od političara do najšire javnosti - kao da se pribojavaju da bismo Kosovo i Metohiju mogli izgubiti u jednom jedinom danu, kakvom međunarodnom ujdurumom nalik zamahu mača. I kao da veruju: da bi opasnost, poput đavola iz tabakere mogla da iskoči najranije tek krajem naredne ili možda tokom 2005. godine. A "zamak mačem" - inspirisan iz Vašingtona i američkog proalbanskog lobija u kojem su najuticajnije figure Vesli Klark, Ričard Holbruk, DŽordž Soroš, Morton Abramovic, DŽon Lantoš i Danijel Server - već je započeo i može se "spuštati" mesecima. Samo, znatno kraće nego što računaju možda i neki naši pesimisti.
Sasvim konkretno, "spuštanje" traje od početka novembra, možda i od proleća, a u ulozi "mača" je dokument "Plan za sprovođenje kosovskih standarda" koji se formalno može pripisati Dejvidu Rosu, savetniku šefa UNMIK u Prištini Harija Holkerija. Jer, reč je o faktičkom scenariju prisiljavanja Srbije i SCG da se iz "sprovođenja kosovskih standarda" manje-više u potpunosti isključe i da pristanu na prihvatanje status-kvoa, odnosno - nezavisnosti Kosova. Uz prethodno mirenje i sa time da se i iz samog "Plana za spsrovođenje kosovskih standarda" i iz odnosa u trouglu Beograd - UNMIK - Priština unapred isključe sve najbitnije formulacije iz Rezolucije 1244. Saveta bezbednosti UN u kojima se govori da je Kosmet teritorija SRJ, odnosno državne zajednice SCG, koja je pod privremenom zaštitom Ujedinjenih nacija.
DRŽAVNI TERMINI
Pominjanje "mača" i "štoperice otcepljenja", koja je već uključena iako pravi dijalog Beograda i Prištine tek treba da počne, nipošto nije preterivanje, pošto se sve što se u "Planu za sprovođenje kosovskih standarda" tiče tzv. budućeg "konačnog statusa Kosova" mirne duše može čitati kao -
buduća nezavisnost. Tim pre što su u ovom dokumentu sva pominjanja "srpske zajednice" zamenjena terminima "manjina" i "manjinski", a formulacija "prava (etničkih) zajednica i njihovih članova" dovedena do formulacije "održivi povratak i manjinska prava". A da sve bude dalekosežnije po posledicama i zloslutnije, u istom dokumentu se govori o kosovskoj "državnoj budžetskoj osnovi" i o "saradnji sa svim susedima u regionu".
Sve ovo je daleko čak i od neutralnosti, iako Rosov "papir" izbegava i izostavlja formulacije koje otvoreno prejudiciraju budući status pokrajine. Beograd nema ni prava ni razloga za samozavaravanje, jer se u celom tekstu dokumenta dosledno razgrađuje sve što je u Rezoluciji 1244. garantovalo teritorijalnu celovitost i suverenitet SRJ (SCG), a opisivanje dostizanja samih "standarda" izvodi se na način koji ne ostavlja mesta sumnjama da se radi o standardima država, a ne standardima primerenim "suštinskoj autonomiji" unutar države. A ovo je, nema sumnje, više nego opasno prejudiciranje budućeg "konačnog statusa Kosova".
ČOVIĆ ZOVE AMBASADORE
Preko "Plana za sprovođenje kosovskih standarda" njegovi tvorci i inspiratori nameravali su da već do kraja ove godine preliminarno reše status Kosova i udare temelje njegove samostalnosti, tako da ona najkasnije 2005. bude samo formalno potvrđena i proglašena. Zamišljenu igru možda je pokvarilo samo to što je ovaj dokument - mimo očekivanja i Rosa, i Holkerija, i zvanične Prištine - početkom novembra dospeo u ruke predsednika Koordinacionog centra Nebojše Čovića. I što je od tog trenutka sve postalo i teže i počelo da se odvija mimo scenarija.
Za 14. novembar u Beogradu Čović je zakazao hitan sastanak sa ambasadorima zemalja iz sastava Kontakt grupe. Na tom skupu se ispostavilo da za postojanje plana nije znao niko osim ambasadora SAD. Usledili su: oštar demarš iz Beograda članicama Kontakt grupe i sastanak Čović - Ros 20. novembra u našem glavnom gradu. Holkerijev specijalni savetnik sa sobom donosi donekle, ali nebitno friziranu verziju "Plana za sprovođenje kosovskih standarda". Nezadovoljan Čović Rosu stavlja do znanja da će Srbija sve učiniti javnim. Do novog susreta dolazi 27. novembra, opet u Beogradu, ali ni posle toga nema bitno poboljšane i korigovane, u skladu sa primedbama Beograda, "poslednje verzije". Uprkos tome što je Čović upozorio Rosa da ni on ni Vlada Srbije neće pristati na "politiku svršenog čina".
Tek po Rosovom napuštanju Beograda, postaje jasno da je postojala zamisao: da Holkeri 1. decembra Srbiji i SCG predstavi plan, a da ga sam Ros istoga dana u Prištini "pokaže Albancima", a da tri dana kasnije plan podrži Kontakt grupa, da bi ga 9. decembra, u prisustvu kosovskog premijera Bajrama Redžepija, prihvatio i skup premijera EU i zemalja zapadnog Balkana u Briselu.
SUSRET SA HOLKERIJEM
Sve ovo je nagnalo Čovića da traži hitan susret sa Holkerijem. Šef UNMIK je ponuđeni sastanak pokušao da izbegne, tvrdeći da "nova verzija plana još nije gotova" i da se sve prolongira za sedam dana. Do susreta je ipak došlo, ali je Čović prethodno morao da zapreti : da će Beograd prekinuti sve kontakte sa UNMIK i zatražiti intervenciju Saveta bezbednosti UN. Nađen je kompromisni izlaz: do susreta je došlo u Beogradu već sutradan, ali je on bio u četiri oka i tajnog karaktera. Po saznanjima "Novosti", taj razgovor je bio prilično "zategnut", povremeno i dramatičan. Nije ni čudo, s obzirom da je predsednik Koordinacionog centra u jednom trenutku bio prisiljen - prema nezvaničnim saznanjima - da upozori Holkerija da će Beograd, bude li prisiljen, svoje interese na Kosovu i Metohiji braniti i sredstvima koja nisu samo političke prirode.
Sve je potrajalo oko pola sata, a krajnji dogovor je bio: da se Beogradu ovih dana dostavi "nova verzija plana". Očito, na potezu su Holkeri i oni centri u međunarodnoj zajednici koji iza svega stoje. Hoće li sa "novom verzijom" pasti i poslednje maske, ili će u Vašingtonu, Briselu i nekim drugim centrima ipak odustati od svog najnovijeg plana za "usrećivanje Srba"?
