|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
KAKVI SU IZGLEDI DA SRBIJA
POSTANE MONARHIJA? (05. 12.
2003.) |
|
Monarhija nema sansi ni protiv komunizma, a
kamoli protiv parlamentarne demokratije, kaze Srecko
Mihailovic. |
Ne znam kako se ideja o Srbiji kao
kraljevini slaze sa onim pravilom koje su domaci
pesimisti ustanovili: ako postoji nesto sto je dobro to
nema nikakve veze sa Srbijom. No, mozda u Srbiji ima
vise optimista!
Kralj i kraljevina medju
gradjanima Srbije nemaju nikakvu sansu. No, to je vazno
samo ako se gradjani pitaju, a ko ih danas pita bez
zadnje namere. U svakom slucaju nema tog referenduma na
kojem bi u Srbiji gradjani prihvatili monarhiju kao
oblik vladavine. U svim istrazivanjima, posle 1990.
godine, za monarhiju se opredeljivalo izmedju 8 i 18
posto gradjana. Postoji samo jedan izuzetak, u
istrazivanju Strateskog marketinga, uoci vec ocekivanog
bombradovanja i u kontekstu alternative
Milosevic-Karadjordjevic, vise od dve petine opredelilo
se za ovog drugog - kralja. Sve u nadi da bi se time
izbeglo ono neizbezno.
Nesto kasnije, gotovo
odmah posle bombardovanja, u septembru 1999. godine, u
istrazivanju Centra za proucavanje alternativa, stvari
su izgledale drukcije. Za monarhiju se tada izjasnilo 16
posto gradjana, 53 posto je bilo protiv, 13 posto
neodlucno, a 18 posto nije znalo sta da odgovori. Cesce
od ostalih tada su se za monarhiju izjasnjavali oni koji
su bili za to da svu vlast treba dati jakom vodji
(takvih je bilo 35 posto) i oni koji su bili za vojnu
upravu (ukupno 14 posto).
Najcelovitije
propitivanje odnosa gradjana prema tipovima vladavine
obavljeno je u okviru jednog velikog istrazivanja
legitimnosti (Institut drustvenih nauka, 1996. godine).
U Srbiji je tada monarhija imala 14 posto pristalica, a
u Crnoj Gori 3 posto, u postkomunistickim zemljama
centralne i jugoistocne Evrope u proseku 8 posto. Za
vojnu upravu tada se opredelilo 11 posto gradjana, za
povratak u komunizam 15 posto, za vladavinu jednog
coveka bez parlamenta 28 posto i za vladu eksperata 77
posto.
Na cudjenje onih koji nase javno mnenje
vide kao prevrtljivo, nedosledno, lakoverno i kao takvo
nepouzdano, odnos gradjana Srbije prema tipovima
vladavine je stabilan. Na jednoj strani male i nikakve
sanse daju se vladavini vojske, monarhiji, povratku u
komunizam, autoritarnom vodji… Na drugoj strani, za
parlamentarnu demokratiju i vladu eksperata opredeljuje
se uvek natpolovicna vecina gradjana .
Dok je
jasno sta gradjani misle o monarhiji, stvari stoje
drugacije sa onim delom drustvene elite koji sebe ubraja
u zatocnike monarhije. Mada bi, mozda, i oni imali
probleme: koga za kralja, kako ga izabrati, da li mu
ogranicavati mandat?
U ovom svekolikom skretanju
paznje gradjana na efemerno, toj staroj igrici na
srpskoj politickoj sceni, najzanimljiviji su prateci
fenomeni. Tu je pre svega uzdrzanost lidera politickih
stranaka, valjda da nekog ne povrede i tako smanje svoje
izborne sanse. Zaboravljaju da uzdrzanost takodje moze
da odbije potencijalne pristalice. Potom je tu
ukljucenje SPC u predizborne igre, i nadasve pravno
tumacenje potrebe da se odluka o ustanovljenju Srbije
kao monarhije donese na (nekoj) skupstini, a ne
referendumom. A kako bi ono u Orascu kada Karadjordja
izvikase za vodju? Skupstina, referendum, vasar, skup
"vidjenijih" Srba, sta li bi?
Srecko Mihailovic,
sociolog, Institut drustvenih nauka.
| |
| |
