Beograd, 12. decembar 2003. godine
Na ponovljenoj aukciji 1. septembra 2003. godine firma ''Stylos
group'' ( k'o da smo u Engleskoj ) - u liku gospodina Boška Blažica, otkupila je
poznatu i renomiranu firmu iz Novog Sada ''AMB Grafiku''.
Predhodnim
''pripremama'', od poznate i dobrostojece graficke firme ''AMB Grafika'' je
postala lošestojeca i kao takva zrela za prodaju.
Na prvoj aukciji pocetne
cena joj je bila 48,000.000,00 dinara. Gospodin Blažic je tada bio statista a
drugih zainteresovanih nije bilo.
Druga aukcija znaci i drugu, nižu, cenu i
tako je pomenuti gospodin kupio firmu upola jeftinije.
Vec 8. septembra 2003.
novi vlasnik se obraca svojim radnicima sa par recenica i saopštava da je im je
on sada i otac i majka, da su došli neki drugi dani i da treba da zaborave
samoupravljanje, sindikat i slicne zaostavštine prošlih vremena. Zbor je završen
posle njegovog monologa i istog dana u firmi je na oglasnoj tabli zalepljena
NAREDBA O PONAŠANJU u kojoj stoji, izmedju ostalog, da je zakašnjenje od jednog
minuta i raniji odlazak sa posla, teška povreda radne obaveze i povlaci otkaz. U
to vreme još uvek važi Pojedinacni kolektivni ugovor koji je gospodin Blažic
kupio zajedno sa firmom i koji je pitanje funkcionisanja preduzeca i radnog
vremena detaljno regulisao.
Osam dana kasnije, 16. septembra, vlasnik
otkazuje Pojedinacni kolektivni ugovor, odbija da razgovara sa Samostalnim
sindikatom o tome i ne poštujuci otkazni rok koji je regulisan Zakonom o radu,
nudi SVOJ Pojedinacni kolektivni ugovor. Traži od predsednika Samostalnog
sindikata Mire Miloševic da potpiše takav ugovor, iako je u njemu Socijalni
program za zbrinjavanje viška zaposlenih nepovoljniji (primenjen je zakonski
minimum) od onog koji je potpisan sa bivšim direktorom i koji još uvek
važi.
U razgovoru sa predsednikom Samostalnog sindikata, nudi joj razne licne
povoljnosti pod uslovom da ubedi Odbor sindikata i potpiše predloženu verziju
Pojedinacnog kolektivnog ugovora.
Pošto predsednik odbija da potpiše
nepovoljan ugovor a da prethodno nisu obavljeni nikakvi pregovori,
novokapitalista Boško Blažic pod hitno zakazuje Zbor radnika i saopštava da
radnici moraju da napuste sindikalnu organizaciju i time mu iskažu svoju
lojalnost. Daje im i rok od PET MINUTA da se opredele - firma ili Sindikat
!?
Sutradan, svakog radnika na radnom mestu ceka papir na ime i prezime u
kome se on svojim potpisom opredeljuje za firmu ili Sindikat !!! Vecina radnika,
uplašena za svoju egzistenciju, napušta Sindikat tako da samo clanovi Odbora
ostaju verni svom opredeljenju. Gospodin, novokomponovani kapitalista, B.B. ne
poštuje ni Ustav ni Zakon o radu, gde se kaže da je sindikalno organizovanje
radnika dobrovoljno, da je tekovina demokratije i radnickog pokreta Evrope i
sveta, da je izvan svake politike a u cilju zaštite radnika od smovolje i
bezobzirnosti vlasnika kapitala i Države.
Gospodin B.B. raspušta Odbor
sindikalne organizacije raznim pravnim mahinacijama a predsednika Sindikata Miru
Miloševic premešta na radno mesto za koje ona nema odgovarajucu kvalifikaciju.
Naime, ona se školovala za ekonomistu i diplomirala je kao inženjer kadrovskog
smera i u ''AMB Grafici'' je obavljala te poslove. Novo radno mesto, planer
proizvodnje i pripreme, traži znanje diplomiranog tehnologa.
Posle sve vecih
šikaniranja od strane vlasnika, gospodja Miloševic oboleva i odlazi na
bolovanje. U vreme bolovanja obaveštavaju je upozorenjem pred raskid ugovora o
tome da ne ispunjava radne obaveze mesta na kome se nalazi, da je zakasnila na
posao i da, posle mišljenja Sindikata ( koje nikoga ne obavezuje - primedba
autora teksta ) sledi otkaz Ugovora o radu.
U toku 18 radnih dana, po
povratku sa bolovanja, upuceno joj je još pet upozorenja o raznim prekršajima -
i na kraju otkaz.
Odbor Samostalne sindikalne organizacije je takodje
raspušten a zamenik predsednika - jedini clan sindikata u firmi - potpisuje
vlasnikov predlog Pojedinacnog kolektivnog ugovora. Sada je sve ispunjeno da se
krene u ''nove radne pobede''. Transparentno i legalisticki po Zakonu ( tako su
nam govorili 2000. ) nema šta.
Bliži se 28. decembar 2003. kada treba da se
opredelimo. Pa da ne bude posle: nismo znali, mi smo mislili drugacije a oni su
nas prevarili...Koliko je dugacak put do praga tolerancije i neznanja
?
