https://www.kurir-info.co.yu/Dnevne-vesti/V-08-18122003.shtml
KURIR Vesti: 19. decembar 2003. Duh iz boce DEMOKRATIJA: JEDNINA ILI MNOŽINA Bogdan Tirnanić Oni koji su bili u nedoumici kako im se zove zemlja valjda su konačno shvatili da je njeno pravo (doduše, nezvanično) ime - Solanija. To je ime dobila po svom faktičkom tvorcu Havijeru Solani, nekadašnjem ostrašćenom levičaru, "šesetosmašu" koji je na vreme promenio stranu. I - nema šta - Solana brine o svom geopolitičkom "proizvodu". Ovde se oseća kao kod kuće. Posećuje Beograd češće nego Karla del Ponte. Ali, ne preti, ništa ne traži za sebe. Dolazi da bi nas posavetovao. Ima očinski kompleks. Pre nekoliko dana ponovo se obreo na Surčinu i svoju poslednju kratku posetu iskoristio je da se sastane za predstavnicima vlasti (koje vlasti?) i opozicije (kakve opozicije?), a onda se obratio javnosti kratkom porukom da na izborima 28. decembra Srbija može da bira između dve mogućnosti - ili će se opredeliti za demokratiju ili za povratak u prošlost. Tako se, eto, uključio u predizbornu kampanju. Što se tiče njegove pretpostavke o povratku u prošlost, taj nam savet nije od neke veće praktične koristi. Ovi vanredni izbori se i održavaju kako bi se na prošlost najzad stavila tačka. Mada se, u pogledu toga, domaće političke stranke razlikuju u stavovima. Neke pod prošlošću podrazumevaju "istorijski period" do 5. oktobra, dok druge misle da je i ono što se dogodilo posle 5. oktobra takođe prošlost. Doduše, postoje i takve "subjektivne snage" koje pojedine etape te prošlosti smatraju zalogom srećne budućnosti. Takve teško da ćemo viđati u klupama budućeg srpskog parlamenta. Više pažnje treba obratiti na Solaninu stavku o demokratiji, koju on - tu demokratiju - tretira u jednini. Ali to nije jednina u antičkom smislu te reči, koja je pojam demokratije shvatala kao skraćenicu za vladavinu naroda. Izgleda kao da je taj ideal ponovo ostvaren u našim danima. Ili bar živimo u iluziji da je tako. Zato je jednina s kojom operiše bivši drug Havijer pomalo opasna, treba je se čuvati. Jer, šta pod demokratijom podrazumeva nekadašnji generalni sekretar NATO? On misli na jednu i jedinu demokratiju, obaveznu za sve. To je zapadnjački, mondijalistički pojam demokratije. Solana nastupa kao gorljivi zastupnik globalizacije, ali iz njega, istovremeno, progovara i bivši levičar. Prosto rečeno: demokratija je, u njegovoj projekciji, postala sinonim partijske države - kakva nam je, je li, dobro poznata iz one prošlosti - ili, u najmanju ruku, on misli na vlast globalistički deklarisane oligarhije koja će narodu večno soliti pamet. Jer, demokratija je samo deklarativno vladavina naroda. Ona je danas više sinonim za birokratsku državu. Znameniti poljski filozof Lešek Kolakovski, inače pristalica ujedinjene Evrope kao dela ujedinjenog sveta, to slikovito ilustruje (verovatno izmišljenom) anegdotom kako smo vekovima proizvodili neke vrste sireva na opšte zadovoljstvo onih koji će ih pojesti, kad iznenada iz Brisela stigne zahtev da promenimo recepturu, tobože iz zdravstvenih razloga. Oni uvek sve znaju najbolje. Tako se pojam demokratije koji preporučuje Solana pretvara u ispražnjenu floskulu, u parolu nove ideološke svesti. U tome je smisao njegove upotrebe jednine kada pominje demokratiju. Međutim, demokratija je moguća samo u množini. Ne postoji nikakva jedna i jedina demokratija, već postoje demokratije kao što postoje države, narodi, etnički i kulturni identiteti, pa, konačno, i interesi. Globalistička demokratija kao "mentalni pojam", ali i kao intervencionistička praksa, najviše šteti demokratskim režimima, to jest demokratskim vladama koje deluju u skladu za potrebama i željama svojih naroda. O tome šta se u ovoj mondijalističkoj operaciji događa sa siromašnim zemljama nekadašnjeg "trećeg sveta" bolje i da ne govorimo. Interesantan je podatak da su se birokratskim pravilima iz Brisela i intervencionističkoj politici Vašingtona najpre prilagodile države propalog socijalističkog lagera, koje su svoju odanost demokratiji zapadnjačke provenijencije ubedljivo dokazali poluvekovnim životom pod sovjetskom čizmom. To se zove "nova Evropa". Ma, ajde! Ovo nikako ne znači da je takav, jedan i jedini, koncept demokratije bez ikakvih vrednosti. On, sam po sebi, nije vrednost. Ali je, unutar nekih zemalja tzv. "prosvećene demokratije", taj model ostvario niz stvarno demokratskih dostignuća. Te elemente - poput, recimo, Prvog amandmana - treba obavezno usvojiti. Za ostalo - ne, hvala. Sami ćemo. Ostale vesti: https://www.kurir-info.co.yu/Dnevne-vesti/V-01-18122003.shtml Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
