Spremni za vlast i za
odricanje
Radmila OGNJANOVIĆ - J. SIMIĆ 12/24/2003, 6:49:58 PM
SPREMNI ZA VLAST I ZA ODRICANJE
SPREMNI su da preuzmu vlast u Srbiji, ali i odgovornost koju ona nosi. Demokratska stranka Srbije veruje da će dobiti većinu u Skupštini, a Srbija novi ustav, bolju i pošteniju vlast. Poručuju građanima da ne nude "krunisanje Srbije", ne obećavaju otvaranje 500.000 novih radnih mesta.
- Nudimo normalan život - bolji, spokojiniji, sigurniji. Život u pravno uređenoj državi. Građani ne veruju više olako datim obećanjima. Sami mogu da procene koliko ima istine u onome što im poručuju stranački prvaci. Kad građani vide da su dobili vlast koja je spremna da deli njihovu sudbinu, biće spremni na odricanja da bi im bilo još bolje. Ali, samo ako budu videli da se i vlast nečega odriče. Nastojaćemo da vrlo često podnosimo račune o tome šta je urađeno, a šta nije. To je nešto što ova vlada nije uradila i o čemu nije ni razmišljala sve dok nije bila priterana uza zid - kaže, u intervjuu za "Novosti" lider DSS i nosilac njihove izborne liste na prevremenim parlamentarnim izborima Vojislav Koštunica.
Tvrdite da su DS, odnosno Vlada Srbije, svojom lošom politikom "otvorili vrata" radikalima. Zašto ne vama?
- Najveći deo podrške koju DSS ima zasniva se na našem, pozitivnom programu. Na zalaganju za pravnu državu, jake institucije i socijalnu pravdu. Drugi deo podrške je, svakako, zasnovan na činjenici da je DSS uporno kritikovala loše stanje u državi. To veliko nezadovoljstvo građana rezultatima ove vlasti iskoristila je i SRS. Oni su, ipak, bili najradikalniji u toj kritici i Vlade i stanja u zemlji, ali u tim njihovim kritikama ima mnogo demagogije.
RAČUNICA DS
VISOKI funkcioneri vaše stranke tvrde da postoji prećutan dogovor između DS i SRS kako bi se, u javnosti, stvorio utisak da su Tadićeve demokrate jedina alternativa radikalima. Mislite li da takav dogovor zaista postoji i da neko smišljeno pokušava da marginalizuje DSS?
- Nekad, uz sve razlike, postoje podudarnosti u objektivnim interesima koje stranke sa inače različitim programima mogu da imaju. Jasno je da je Demokratskoj stranci stalo do toga da politički preživi. Ona to preživljavalje vidi isključivo u vlasti. DS ne može da zamisli preživljavanje izvan vlasti. A, da bi u toj vlasti bila, trebaju joj zamišljeni koalicioni partneri, da na izborima prođu slabije, ne bi li time učešće DS u budućoj koalicionoj vladi postalo - neophodno. Pretpostavljam da se radi o takvoj računici, a to se može zaključiti i iz pojedinih izjava funkcionera DS, naročito njihovog nosioca liste.
Insistirate na tome da prvi zadatak nove skupštine bude donošenje novog ustava Srbije. Postoji li, kod vas, bojazan da bi upravo to mogao da bude i prvi "kamen spoticanja"?
- Pominju se pitanja koja bi u radu na ustavu mogla da budu predmet ozbiljnih sporenja. Zalaganje za monarhiju sigurno da neće omesti rad na novom ustavu. Ono je došlo u nevreme. U trenutku kada je važnije očuvati držvnu zajednicu, a ne unositi još jedan elemenat destabilizacije. To pitanje može, a možda i mora, jednom da bude skinuto s dnevnog reda, ali ne u Skupštini nego izjašnjavanjem najšire javnosti, na referendumu. Otvaranje tog pitanja u Skupštini ne bi bilo dobro ni sa stanovišta onih koji se zalažu za monarhiju, jer je ta ideja u samoj Skupštini osuđena na - propast.
Isto je i sa idejom o samostalnoj Srbiji. To je pitanje koje je G17 plus u ovom trenutku nepotrebno otvorio i to, možda zbog nekih budućih izbora, za koju godinu. To je, na ovim izborima - promašena tema. U najmanju ruku, zato što se o eventualnoj samostalnosti Srbije i Crne Gore ne može govoriti u naredne dve godine, kao što je i utvrđeno Ustavnom poveljom i Beogradskim sporazumom.
Ako se u samom početku pokaže dovoljno konstruktivnosti, a DSS jeste za takav pristup, onda se uz sve razlike koje postoje među strankama može postići konsenzus oko novog ustava. To je prilika za saradnju stranaka, pa i za ostvarivanje neke saradnje sa DS.
MOŽDA MANDATAR
Lideri NS i SPO poručili su da su spremni na saradnju sa vama, ali Drašković napominje da prvo treba pitati vas šta mislite o njima?
- Ne postoje nikakve "ratne sekire" u odnosu sa Srpskim pokretom obnove. Mi smo sarađivali sa svim strankama. I onaj otpor koji imamo prema DS je u vezi sa činjenicom da demokratija podrazumeva odgovornost, odnosno sa činjenicom da neodgovornost ne može da karakteriše demokratsku praksu. Kad je reč o drugim strankama, ako izuzmemo one koje su obeležile prethodnih desetak godina, sve druge mogućnosti su otvorene. Sigurno je da bi bilo bolje da vlada bude sastavljena od manjeg broja stranaka.
Znači, spremni ste da uđete u vladu sa svima osim DS, SRS i SPS?
- To proizlazi iz svega što sam rekao.
Hoćete li vi biti premijer ako DSS bude u poziciji da formira vladu?
- Mandatar se uvek traži među onima koji su nosioci izborne liste i vodeći ljudi jedne stranke. To je stvar odluke stranačkih organa i zato na ovo pitanje odgovaram dovoljno određeno. Mi zaboravljamo da će se pre mandatara i vlade birati predsednik Skupštine. To je utoliko važnije što će on, jedno vreme vršiti dužnost i predsednika Republike.
Ko je kandidat DSS, a mesto predsednika Skupštine?
- To zavisi od rasporeda snaga u parlamentu i dogovora stranaka. Kod nas se više polazi od toga da se namire stranke i njihovi interesi, a meni su važnije osobine koje treba da ima predsednik parlamenta ili vlade. To je mnogo važnije od personalnih pitanja.
AUTONOMIJA BEZ SRBA
MISLITE li da je ono što predlažu Srbi u "Nikoljdanskoj deklaraciji" izvodljivo? Da li je podela na dva entiteta - srpski i albanski pravo rešenje za Kosmet?
- Naša strana je pokazala maksimalnu konstruktivnost po pitanju Kosmeta. UNMIK je odavno bio na potezu, ali on je uradio veoma malo. Sada je nekome palo na pamet da na osnovu gotovo nikakvog učinka UNMIK tvrdi da se do 2005. godine može otvoriti pitanje statusa Kosmeta. Zato je sada i prilika da naša strana insistira na tome da na Kosmetu nije urađeno gotovo ništa. Prilika je da se insistira na entitetskoj autonomiji Srba na Kosovu i Metohiji, pri čemu bi se na područjima na kojima oni žive morala uzeti u obzir i nacionalna struktura stanovništva kakva je bila pre 1999. godine, odnosno natovske kampanje i progona Srba sa Kosova. Kao što se to, uostalom, čini u Bosni i Hercegovini gde je osnov za konstituisanje različitih organa vlasti nacionalna struktura stanovništva pre izbijanja ratnih sukoba.
SMIRIVANJE STRASTI
- POSTOJI još jedan važan akt koji bi trebalo da bude donesen. To je novi poslovnik Skupštine. On će biti osnov za smirivanje strasti, za normalnu komunikaciju u budućoj skupštini, između stranaka koje su u vladajućoj grupaciji i onih koje nisu. I poslovnik kao i ustav mora biti prihvatljiv za sve.
NENAD ČANAK
BIĆE TO VELIKA PROBA
- Koalicija “Zajedno za toleranciju - Čanak, Kasa, LJajić” računa na 15 do 20 mesta u novom parlamentu Srbije, a o postizbornoj koaliciji posle 28. decembra neće pregovarati jedino i isključivo sa Srpskom radikalnom strankom. Čanak je spreman da uđe direktno u Vladu ili da podrži nečiju manjinsku Vladu uz uslov da postoji saglasje o konkretnim programima o zaštiti ljudskih prava i nacionalnih zajednica, te da decentralizacija Srbije bude jedan od prioriteta.
Obrazlažući ovakav sastav svoje koalicije, Nenad Čanak u intervjuu “Novostima” ističe da njegovu Ligu socijaldemokrata Vojvodine, Kasin Savez vojvođanskih Mađara, LJajićev SDP i Kovačevićevu Koaliciju “Šumadija” spaja programska orijentacija, koja će 28. decembra biti na velikoj probi.
- Mi smo principijelna koalicija, zajedničko nam je zalaganje za ukupne promene u Srbiji, zaštitu ljudskih prava, prava na različitost i stoga smo prirodni saveznici, no ne znači da ćemo posle izbora obavezno ostati u koaliciji - najavljuje Čanak.
Iznenađenje ipak predstavlja to što ste prvo mesto na listi ustupili lideru Koalicije “Šumadija” Kovačeviću, mada je na izborima 2000. osvojio jedva 300 glasova?
- Nama je jasno da bez saboraca u Srbiji, sudbina Vojvodine kao zaokružene teritorijalno političke zajednice je neizvesna. Zbog toga je naša koalicija čudna onima koji su navikli da predizborne koalicije služe isključivo za pribavljanje glasova. Vrhunski dokaz naše principijelnosti je to što mi kao koalicija, s manjim izmenama, postojimo gotovo sedam godina.
Ima i prognoza po kojima nećete preći ni cenzus od 5 odsto, a to bi značilo da nemate pokriće ni za vlast u Skupštini APV. Nisu li onda i pokrajini neophodni vanredni parlamentarni izbori?
- Ako neko hoće da kaže da sastav Skupštine APV ne odgovara političkom raspoloženju u pokrajini, kuca na otvorena vrata. Ja to znam, svi to znamo, a ja sam odmah posle izbora rekao da nije realno da u pokrajinskoj skupštini nema predstavnika SPO-a ili SRS-a. Ali, to je tako jer je do kraja ispoštovana procedura izbora pre tri godine, po većinskom sistemu. Mi ćemo, sigurno, taj sistem promeniti i imati izbore iduće godine, ali ne vidim zašto bi oni bili pre septembra, kada im je vreme.
Ali, ako nova vlast u Srbiji, kako se očekuje, na proleće raspiše i lokalne izbore, nije li logično da se to dogodi i u pokrajini, mada republička Skupština nema nadležnost da raspusti pokrajinski parlament?
- JA na to neću pristati iz jednostavnog razloga što je APV legalni predstavnik građana pokrajine, do isteka svog mandata.
Pritom, ona za razliku od republičke Skupštine, nije blokirana i dobro radi. Izbore može da raspiše predsednik Skupštine APV, to jest ja. Mogući su izbori i na inicijativu građana, ali tek pošto poslanici prihvate tu inicijativu. Ovo nije moje inaćenje nego je u pitanju procedura.l
KORI NIJE GUVERNER
Žestoko ste osudili Demokratsku stranku povodom raspleta afere “Neda Arnerić”, a zapravo je prva vest o tome procurela Vašom zaslugom, tako što ste se kažu, hvalili nekim stranim prijateljima da je “ta stvar prošla iako nije bilo dovoljno poslanika”?
- Najpre, tu spornu sednicu poslanici LSV su napustili jer je tadašnji kandidat za guvernera Kori Udovički odbila i razgovor na temu da jedan viceguverner bude iz Vojvodine. Nisam se ja hvalio, već samo iznosio sumnje u valjanost tog izbora jer bez naših poslanika u tom trenutku taj zakon nije mogao da prođe. Ali, ja tada nisam imao nikakve dokaze. Nije tačno da se to prvi put dogodilo. Još 1996. godine u sličnoj prevari hvatani su poslanici SPS-a kako glasaju sa više kartica istovremeno, prikazivan je snimak na “Studiju B”. Ali, posledice su velike. Kori Udovički, dakle, nije guverner i svi mi koji nosimo u džepu hiljadarku s njenim potpisom, nosimo falsifikat.
ĆIRILICA
Uporno tvrdite da “radikalno bolje” nije realna predizborna poruka, ali ni tolerancija, reklo bi se, ne može preko noći da prevlada?
- Ne preko noći, ali ohrabruje me što je Kikinda recimo, dobila od OEBS-a plaketu kao najtolerantnija opština. Ne ohrabruje što sa zgrade SO Zrenjanin već nekoliko puta skidaju i lome tablu sa višejezičnim natpisom. Pobornicima ćirilice savetujem da pogledaju tablu na SO Gruža. Gruža je srce Srbije, a ta tabla je ispisana isključivo latinicom i nikome to ne smeta.
Radmila OGNJANOVIĆ - J. SIMIĆ 12/24/2003, 6:49:58 PM
SPREMNI ZA VLAST I ZA ODRICANJE
SPREMNI su da preuzmu vlast u Srbiji, ali i odgovornost koju ona nosi. Demokratska stranka Srbije veruje da će dobiti većinu u Skupštini, a Srbija novi ustav, bolju i pošteniju vlast. Poručuju građanima da ne nude "krunisanje Srbije", ne obećavaju otvaranje 500.000 novih radnih mesta.
- Nudimo normalan život - bolji, spokojiniji, sigurniji. Život u pravno uređenoj državi. Građani ne veruju više olako datim obećanjima. Sami mogu da procene koliko ima istine u onome što im poručuju stranački prvaci. Kad građani vide da su dobili vlast koja je spremna da deli njihovu sudbinu, biće spremni na odricanja da bi im bilo još bolje. Ali, samo ako budu videli da se i vlast nečega odriče. Nastojaćemo da vrlo često podnosimo račune o tome šta je urađeno, a šta nije. To je nešto što ova vlada nije uradila i o čemu nije ni razmišljala sve dok nije bila priterana uza zid - kaže, u intervjuu za "Novosti" lider DSS i nosilac njihove izborne liste na prevremenim parlamentarnim izborima Vojislav Koštunica.
Tvrdite da su DS, odnosno Vlada Srbije, svojom lošom politikom "otvorili vrata" radikalima. Zašto ne vama?
- Najveći deo podrške koju DSS ima zasniva se na našem, pozitivnom programu. Na zalaganju za pravnu državu, jake institucije i socijalnu pravdu. Drugi deo podrške je, svakako, zasnovan na činjenici da je DSS uporno kritikovala loše stanje u državi. To veliko nezadovoljstvo građana rezultatima ove vlasti iskoristila je i SRS. Oni su, ipak, bili najradikalniji u toj kritici i Vlade i stanja u zemlji, ali u tim njihovim kritikama ima mnogo demagogije.
RAČUNICA DS
VISOKI funkcioneri vaše stranke tvrde da postoji prećutan dogovor između DS i SRS kako bi se, u javnosti, stvorio utisak da su Tadićeve demokrate jedina alternativa radikalima. Mislite li da takav dogovor zaista postoji i da neko smišljeno pokušava da marginalizuje DSS?
- Nekad, uz sve razlike, postoje podudarnosti u objektivnim interesima koje stranke sa inače različitim programima mogu da imaju. Jasno je da je Demokratskoj stranci stalo do toga da politički preživi. Ona to preživljavalje vidi isključivo u vlasti. DS ne može da zamisli preživljavanje izvan vlasti. A, da bi u toj vlasti bila, trebaju joj zamišljeni koalicioni partneri, da na izborima prođu slabije, ne bi li time učešće DS u budućoj koalicionoj vladi postalo - neophodno. Pretpostavljam da se radi o takvoj računici, a to se može zaključiti i iz pojedinih izjava funkcionera DS, naročito njihovog nosioca liste.
Insistirate na tome da prvi zadatak nove skupštine bude donošenje novog ustava Srbije. Postoji li, kod vas, bojazan da bi upravo to mogao da bude i prvi "kamen spoticanja"?
- Pominju se pitanja koja bi u radu na ustavu mogla da budu predmet ozbiljnih sporenja. Zalaganje za monarhiju sigurno da neće omesti rad na novom ustavu. Ono je došlo u nevreme. U trenutku kada je važnije očuvati držvnu zajednicu, a ne unositi još jedan elemenat destabilizacije. To pitanje može, a možda i mora, jednom da bude skinuto s dnevnog reda, ali ne u Skupštini nego izjašnjavanjem najšire javnosti, na referendumu. Otvaranje tog pitanja u Skupštini ne bi bilo dobro ni sa stanovišta onih koji se zalažu za monarhiju, jer je ta ideja u samoj Skupštini osuđena na - propast.
Isto je i sa idejom o samostalnoj Srbiji. To je pitanje koje je G17 plus u ovom trenutku nepotrebno otvorio i to, možda zbog nekih budućih izbora, za koju godinu. To je, na ovim izborima - promašena tema. U najmanju ruku, zato što se o eventualnoj samostalnosti Srbije i Crne Gore ne može govoriti u naredne dve godine, kao što je i utvrđeno Ustavnom poveljom i Beogradskim sporazumom.
Ako se u samom početku pokaže dovoljno konstruktivnosti, a DSS jeste za takav pristup, onda se uz sve razlike koje postoje među strankama može postići konsenzus oko novog ustava. To je prilika za saradnju stranaka, pa i za ostvarivanje neke saradnje sa DS.
MOŽDA MANDATAR
Lideri NS i SPO poručili su da su spremni na saradnju sa vama, ali Drašković napominje da prvo treba pitati vas šta mislite o njima?
- Ne postoje nikakve "ratne sekire" u odnosu sa Srpskim pokretom obnove. Mi smo sarađivali sa svim strankama. I onaj otpor koji imamo prema DS je u vezi sa činjenicom da demokratija podrazumeva odgovornost, odnosno sa činjenicom da neodgovornost ne može da karakteriše demokratsku praksu. Kad je reč o drugim strankama, ako izuzmemo one koje su obeležile prethodnih desetak godina, sve druge mogućnosti su otvorene. Sigurno je da bi bilo bolje da vlada bude sastavljena od manjeg broja stranaka.
Znači, spremni ste da uđete u vladu sa svima osim DS, SRS i SPS?
- To proizlazi iz svega što sam rekao.
Hoćete li vi biti premijer ako DSS bude u poziciji da formira vladu?
- Mandatar se uvek traži među onima koji su nosioci izborne liste i vodeći ljudi jedne stranke. To je stvar odluke stranačkih organa i zato na ovo pitanje odgovaram dovoljno određeno. Mi zaboravljamo da će se pre mandatara i vlade birati predsednik Skupštine. To je utoliko važnije što će on, jedno vreme vršiti dužnost i predsednika Republike.
Ko je kandidat DSS, a mesto predsednika Skupštine?
- To zavisi od rasporeda snaga u parlamentu i dogovora stranaka. Kod nas se više polazi od toga da se namire stranke i njihovi interesi, a meni su važnije osobine koje treba da ima predsednik parlamenta ili vlade. To je mnogo važnije od personalnih pitanja.
AUTONOMIJA BEZ SRBA
MISLITE li da je ono što predlažu Srbi u "Nikoljdanskoj deklaraciji" izvodljivo? Da li je podela na dva entiteta - srpski i albanski pravo rešenje za Kosmet?
- Naša strana je pokazala maksimalnu konstruktivnost po pitanju Kosmeta. UNMIK je odavno bio na potezu, ali on je uradio veoma malo. Sada je nekome palo na pamet da na osnovu gotovo nikakvog učinka UNMIK tvrdi da se do 2005. godine može otvoriti pitanje statusa Kosmeta. Zato je sada i prilika da naša strana insistira na tome da na Kosmetu nije urađeno gotovo ništa. Prilika je da se insistira na entitetskoj autonomiji Srba na Kosovu i Metohiji, pri čemu bi se na područjima na kojima oni žive morala uzeti u obzir i nacionalna struktura stanovništva kakva je bila pre 1999. godine, odnosno natovske kampanje i progona Srba sa Kosova. Kao što se to, uostalom, čini u Bosni i Hercegovini gde je osnov za konstituisanje različitih organa vlasti nacionalna struktura stanovništva pre izbijanja ratnih sukoba.
SMIRIVANJE STRASTI
- POSTOJI još jedan važan akt koji bi trebalo da bude donesen. To je novi poslovnik Skupštine. On će biti osnov za smirivanje strasti, za normalnu komunikaciju u budućoj skupštini, između stranaka koje su u vladajućoj grupaciji i onih koje nisu. I poslovnik kao i ustav mora biti prihvatljiv za sve.
NENAD ČANAK
BIĆE TO VELIKA PROBA
- Koalicija “Zajedno za toleranciju - Čanak, Kasa, LJajić” računa na 15 do 20 mesta u novom parlamentu Srbije, a o postizbornoj koaliciji posle 28. decembra neće pregovarati jedino i isključivo sa Srpskom radikalnom strankom. Čanak je spreman da uđe direktno u Vladu ili da podrži nečiju manjinsku Vladu uz uslov da postoji saglasje o konkretnim programima o zaštiti ljudskih prava i nacionalnih zajednica, te da decentralizacija Srbije bude jedan od prioriteta.
Obrazlažući ovakav sastav svoje koalicije, Nenad Čanak u intervjuu “Novostima” ističe da njegovu Ligu socijaldemokrata Vojvodine, Kasin Savez vojvođanskih Mađara, LJajićev SDP i Kovačevićevu Koaliciju “Šumadija” spaja programska orijentacija, koja će 28. decembra biti na velikoj probi.
- Mi smo principijelna koalicija, zajedničko nam je zalaganje za ukupne promene u Srbiji, zaštitu ljudskih prava, prava na različitost i stoga smo prirodni saveznici, no ne znači da ćemo posle izbora obavezno ostati u koaliciji - najavljuje Čanak.
Iznenađenje ipak predstavlja to što ste prvo mesto na listi ustupili lideru Koalicije “Šumadija” Kovačeviću, mada je na izborima 2000. osvojio jedva 300 glasova?
- Nama je jasno da bez saboraca u Srbiji, sudbina Vojvodine kao zaokružene teritorijalno političke zajednice je neizvesna. Zbog toga je naša koalicija čudna onima koji su navikli da predizborne koalicije služe isključivo za pribavljanje glasova. Vrhunski dokaz naše principijelnosti je to što mi kao koalicija, s manjim izmenama, postojimo gotovo sedam godina.
Ima i prognoza po kojima nećete preći ni cenzus od 5 odsto, a to bi značilo da nemate pokriće ni za vlast u Skupštini APV. Nisu li onda i pokrajini neophodni vanredni parlamentarni izbori?
- Ako neko hoće da kaže da sastav Skupštine APV ne odgovara političkom raspoloženju u pokrajini, kuca na otvorena vrata. Ja to znam, svi to znamo, a ja sam odmah posle izbora rekao da nije realno da u pokrajinskoj skupštini nema predstavnika SPO-a ili SRS-a. Ali, to je tako jer je do kraja ispoštovana procedura izbora pre tri godine, po većinskom sistemu. Mi ćemo, sigurno, taj sistem promeniti i imati izbore iduće godine, ali ne vidim zašto bi oni bili pre septembra, kada im je vreme.
Ali, ako nova vlast u Srbiji, kako se očekuje, na proleće raspiše i lokalne izbore, nije li logično da se to dogodi i u pokrajini, mada republička Skupština nema nadležnost da raspusti pokrajinski parlament?
- JA na to neću pristati iz jednostavnog razloga što je APV legalni predstavnik građana pokrajine, do isteka svog mandata.
Pritom, ona za razliku od republičke Skupštine, nije blokirana i dobro radi. Izbore može da raspiše predsednik Skupštine APV, to jest ja. Mogući su izbori i na inicijativu građana, ali tek pošto poslanici prihvate tu inicijativu. Ovo nije moje inaćenje nego je u pitanju procedura.l
KORI NIJE GUVERNER
Žestoko ste osudili Demokratsku stranku povodom raspleta afere “Neda Arnerić”, a zapravo je prva vest o tome procurela Vašom zaslugom, tako što ste se kažu, hvalili nekim stranim prijateljima da je “ta stvar prošla iako nije bilo dovoljno poslanika”?
- Najpre, tu spornu sednicu poslanici LSV su napustili jer je tadašnji kandidat za guvernera Kori Udovički odbila i razgovor na temu da jedan viceguverner bude iz Vojvodine. Nisam se ja hvalio, već samo iznosio sumnje u valjanost tog izbora jer bez naših poslanika u tom trenutku taj zakon nije mogao da prođe. Ali, ja tada nisam imao nikakve dokaze. Nije tačno da se to prvi put dogodilo. Još 1996. godine u sličnoj prevari hvatani su poslanici SPS-a kako glasaju sa više kartica istovremeno, prikazivan je snimak na “Studiju B”. Ali, posledice su velike. Kori Udovički, dakle, nije guverner i svi mi koji nosimo u džepu hiljadarku s njenim potpisom, nosimo falsifikat.
ĆIRILICA
Uporno tvrdite da “radikalno bolje” nije realna predizborna poruka, ali ni tolerancija, reklo bi se, ne može preko noći da prevlada?
- Ne preko noći, ali ohrabruje me što je Kikinda recimo, dobila od OEBS-a plaketu kao najtolerantnija opština. Ne ohrabruje što sa zgrade SO Zrenjanin već nekoliko puta skidaju i lome tablu sa višejezičnim natpisom. Pobornicima ćirilice savetujem da pogledaju tablu na SO Gruža. Gruža je srce Srbije, a ta tabla je ispisana isključivo latinicom i nikome to ne smeta.
