Ambasadorske prečice
 |
Njeno je ime, inače protivno svim pravilima međunarodne diplomatije, u javnosti bilo dovedeno u vezu sa budućim ambasadorskim mestom u Briselu još mnogo pre bilo kakve zvanične objave. Samo se nije sa sigurnošću znalo da li će pomenuta gospođa biti diplomatski predstavnik SCG u Belgiji, ili pri Evropskoj uniji u Briselu.
Otkuda tolika žurba da se najednom opozove ambasador o čijem radu su se i u Beogradu i u Briselu čule samo pohvale, i koji je po mnogim ocenama značajno doprineo povoljnom imidžu naše zemlje i unapređenju bilateralnih odnosa sa Belgijom, a da se na njegovo mesto postavi osoba koja (na stranu to što se ranije nije bavila diplomatijom) važi za jednog od najodlučnijih zastupnika crnogorske nezavisnosti i protivnika državne zajednice Srbije i Crne Gore? Zašto najednom toliki pritisak da se ovaj ambasador (i ne samo on, jer će prerano biti povučeni i zamenjeni Crnogorcima i "srpski" ambasadori u Madridu, Ljubljani, pri OEBS-u u Beču...) što pre vrati kući, kad i u samom Ministarstvu inostranih poslova priznaju da je svaka promena usred mandata ne samo neuobičajena u diplomatiji, nego i skupa, i da se primenjuje samo u slučajevima velikih skandala ili diplomatskih ekscesa? A jasno je da na videlu nema nikakvih drugih skandala, već onih koji mogu izbiti upravo zbog ovakvih poteza.
U stvari, odgovor je ovde stariji od pitanja. Dobili smo ga još letos, kad se crnogorska vlast izborila da u državnoj zajednici (koju je prihvatila očigledno veoma uslovno) zauzme najvažnije pozicije u zajedničkoj diplomatsko-konzularnoj službi, nesrazmerno svom finansijskom i drugom doprinosu toj službi. Ili, još ranije, kad je osnovala sopstveno ministarstvo za inostrane poslove.
Naopaka "harmonizacija"
– Da li je povlačenje ambasadora na polovini njegovog mandata, uz sve pozitivne ocene o njegovom radu, zaista u funkciji boljeg delovanja naše diplomatije i afirmisanja interesa državne zajednice? Da li je samo slučajnost da se ambasador sa dugogodišnjim profesionalnim iskustvom zamenjuje osobom koja se nikad nije radno bavila diplomatijom, i da se za diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore dovodi ličnost koja u svom političkom uverenju nikada nije krila da je protiv opstanka te državne zajednice? Najzad, da li će ova žurba, da se ambasador iz Srbije što pre zameni onim iz Crne Gore, i to upravo uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, pomoći "harmonizaciji odnosa između dve države članice" ili se radi o nečem sasvim drugom? – pita se i ambasador Popović, koji je u pismu najvišim funkcionerima SCG i Srbije pobliže objasnio kako je došlo do njegovog povlačenja iz Brisela.
– Na osnovu odluke MIP-a od 22. oktobra ove godine, od ambasade u Briselu zatraženo je da u Ministarstvu spoljnih poslova Belgije pokrene postupak za dobijanje agremana za Milicu Pejanović- Đurišić, novu ambasadorku SCG u Kraljevini Belgiji, što smo mi i učinili već 27. oktobra.
U međuvremenu sam obavešten da je gđa Pejanović svojim privatnim kanalima, narušavajući time striktnu diplomatsku praksu, intervenisala kod nadležnih belgijskih organa i na kraju dobila obaveštenje da je agreman odobren 8. decembra. Belgijska strana je našu ambasadu o tome obavestila tek 22. decembra. Uprkos tome, bilo je krajnje nekorektnih intervencija pojedinih funkcionera i kabineta Crne Gore, pa i insinuacija da je Ambasada krila informaciju o dobijenoj saglasnosti! – navodi ambasador Popović.
Diplomatski presedan
Prema njegovim rečima, te insinuacije su bile tako agresivne da se čak i ambasador Belgije u SCG osetio obaveznim da se pismom obrati Ministarstvu inostranih poslova u Beogradu, što se inače retko dešava – da ambasador jedne države uzme u zaštitu ambasadora druge države, kako bi ga poštedeo od pokušaja kompromitacije pojedinih "interesnih krugova" u njegovoj sopstvenoj zemlji (kad već to nije učinilo nadležno ministarstvo, što mu je obaveza).
"Ovo je svakako događaj bez presedana u diplomatskoj praksi!", ističe ambasador Popović.
Bez presedana je, ako ćemo pravo, mnogo toga što se u poslednje vreme događa u srpsko-crnogorskoj diplomatiji, koja – umesto da se bavi time kako da u svetu što bolje zastupa interese jedne prezadužene, osiromašene, godinama izolovane, sa svetom posvađane i od mnogih doskora zaboravljene zemlje – više vremena i napora troši na političke razmirice i "kadrovske preraspodele".
Aleksandra Mijalković
