Zašto ćuti Patrijaršija
Glavna haška tužiteljka Karla del Ponte često je do sada
tvrdila da zna ko štiti Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića, ali je ovo
prvi put da je uprla prstom na određenu adresu. U slučaju bivšeg lidera
bosanskih Srba – na Srpsku pravoslavnu crkvu.
Del Ponte je u intervjuu "Njujork tajmsu" izjavila da je Mladić u Srbiji, a
da se Karadžić krije po Republici Srpskoj uz snažnu podzemnu zaštitu
"političara, policajaca, gangstera, seljaka i sveštenika koji pripadaju
militantnom krilu SPC".
Zašto Patrijaršija ćuti? Crkva se do sada nije ustezala da govori na teme
koje duboko zadiru u laička pitanja politike. Setimo se politiziranog oproštaja
od Đinđića u Hramu svetog Save. Ili nedavnog jasnog agitovanja za monarhiju u
delikatnom predizbornom trenutku.
Samo analfabete na problem Karadžić – Mladić odmahuju rukom. I to posle
privođenja Sadama. Upozorenja sa Zapada da saradnja sa Hagom određuje našu
sudbinu su nedvosmislena. I sve preciznija.
Zapad je sistematičan. Prošlo je osam godina od kada je za dvojicom bosanskih
Srba raspisana poternica. Setimo se koliko dugo je trajalo zavođenje sankcija
SRJ – na koje su tada mnogi takođe odmahivali rukom.
Lord Robertson, doskorašnji generalni sekretar NATO, poručio je ranije
Karadžiću i Mladiću: "Nema mesta na kome će se sakriti neko ko je od tribunala
optužen za te strašne zločine. Imate samo dva izbora: da se dostojanstveno
predate, ili će pravda stići do vas". Ovog meseca je priznao da je neprivođenje
dvojice optuženih za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti "najveća
frustracija" njegovog četvorogodišnjeg mandata.
Jedan od arhitekata Dejtonskog sporazuma, Ričard Holbruk, izjavio je pre dva
meseca u Sarajevu da je tandem neuhvatljivih bosanskih Srba "balkanska verzija
Osame bin Ladena i Sadama" i da ih je odavno trebalo uhvatiti.
Nesumnjivo da je privođenje iračkog diktatora u Hagu pojačalo nestrpljenje. U
diplomatskom saobraćaju sa Beogradom, Amerikanci doskora nisu pominjali imena.
Nedavno su jasno rekli šta je njihov uslov: "Karadžić i Mladić". Državni
sekretar SAD Pauel obećao je Karli del Ponte energičniju pomoć.
Zašto onda Patrijaršija ćuti? Postoje tri opcije: ili je Del Ponte u pravu
kada tvrdi da se Karadžić krije po manastirima i crkvama SPC, ili to nije tačno,
ili SPC izbegava da se izjasni kako bi i misterija i patriotski ugled Crkve
ostali sačuvani.
Ukoliko Karadžića štiti sveštenstvo, onda je to u datoj situaciji politička
odluka bez presedana ne samo zato što je doneta bez konsultacija sa vlastima,
već i zato što Crkva mora da bude svesna posledica koje čekaju ne samo
pravoslavne vernike, već i srpski narod u celini.
Ukoliko navodi švajcarske tužiteljke nisu tačni, onda Crkva to mora jasno i
glasno da saopšti jer time skida odgovornost i sa sebe, i sa svoje pastve, i sa
srpskog naroda u celini.
Kako u Patrijaršiji moraju da imaju informacije da li je tragajući za
zaštitom pred nemačkim i francuskim vojnicima Sfora Karadžić ikada zalazio u
bosanske pravoslavne crkve i manastire, ili se sada po njima krije, izbegavanje
odgovora je neodgovorno i kratkovido.
I dok ćuti Patrijaršija, ćute i političari. Krajem oktobra, dan posle
neuspešnog pokušaja hvatanja Mladića kraj Beograda, Zoran Živković je u svojstvu
premijera izjavio da je njegovo hapšenje "prioritet". Sada nema komentara
sumnjičenja koja je iznela del Ponte – što je donekle razumljivo jer je njen
intervju plasiran u utorak, samo pet dana uoči parlamentarnih izbora.
Svako ćutanje posle toga – ukoliko se SPC u međuvremenu ne izjasni - biće
nerazumljivo. To bi bio dokaz da je u zemlji koja pretenduje da se pridruži
porodici savremenih evropskih država – tamo gde je svetovna vlast davno i
precizno odvojena od duhovne – Crkva postala toliko moćan faktor politike da
niko ne želi da se zamera. Da li smo onda laička država? Šta smo?
U međuvremenu, krijući se, Karadžić i Mladić nastavljaju da sve nas optužuju
da smo zajedno radili sve ono što su oni uradili. Ili nisu uradili, što bi mogli
i bili obavezni da dokažu u Hagu.
Svako ćutanje, bilo čije, samo nam svima otežava put ka katarzi. Upravo ta
vrsta tišine omogućava Del Ponteovoj da tvrdi da bi se dvojice bosanskih Srba
dočepala za "nekoliko nedelja da postoji politička volja".
