Kako će izgledati srpski parlament
Radikali, DSS, G17 plus - to bi trebalo da bude redosled tri
najjače
stranke na izborima 28. decembra
Piše: Dušan Pavlović
U ovoj analizi pošao sam od premise da se biračko telo u odnosu na izbore iz 2000. godine stabilizovalo, te da se na osnovu rezultata prethodnih izbora mogu izvoditi grube procene rezultata narednih izbora. Kao relevantne izborne rezultate uzeo sam parlamentarne izbore iz decembra 2000. godine, prve neuspele predsedničke iz septembra 2002. godine i treće neuspele predsedničke iz novembra 2003. godine. Prvi i drugi su relevantni da bi se utvrdilo kako se ukupno biračko telo koje podržava reforme nije raspalo. Treći, da bi se utvrdilo koliki je maksimum koji može da dobije Srpska radikalna stranka.
Prognoza koju ovde obrazlažem izvedena je iz teze o konsolidaciji biračkog tela. Tvrdim da ono jeste konsolidovano u odnosu na parlamentarne izbore iz decembra 2000. godine. To znači da biračko telo koje je glasalo za koaliciju DOS još uvek postoji, a da se biračko telo koje podržava stari režim neznatno uvećalo od izbora iz decembra 2000. godine. Kako se vidi iz tabele 1, biračko telo koje podržava DOS stabilizovano je na oko dva miliona. Toliko su zajedno dobili Labus i Koštunica na izborima u septembru 2002. godine. Moje mišljenje je da će ovaj blok 28. decembra dobiti oko dva miliona glasova. Snage staroga režima (u koje danas ubrajam SPS, SRS, SSJ) takođe pokazuju znake stabilnosti u poslednje dve godine. Od decembra 2000. godine njihova izborna snaga kretala se oko 1,1 milion glasova. Iako se porast popularnosti Srpske radikalne stranke u najvećoj meri može objasniti raspadom biračkog tela koje je podržavalo socijaliste, može se primetiti dodatan porast popularnosti Srpske radikalne stranke u poslednjih nekoliko meseci, čime je ova grupacija nešto dobila na snazi, pa joj ovoga puta predviđam oko 1,3 miliona glasova.
Ovo su bile prognoze za grupe stranaka. Nešto teži posao je da se utvrdi prognoza za svaku stranku pojedinačno. Najpre treba da se proceni izlaznost. I ona se stabilizovala na 3,5-3,7 miliona. Moja procena je da će izlaznost biti oko 59 odsto, odnosno 3,83 miliona birača. Izlaznost na prvim predsedničkim izborima 2002. godine (kada su učestvovali Koštunica, Labus i Šešelj) bila je 3,5 miliona glasova, ali se može reći da parlamentarni izbori nude nešto raznovrsniju ponudu od predsedničkih, pa se može očekivati malo veća izlaznost. (Institut društvenih nauka predviđa izlaznost od oko 60 odsto, odnosno 3,9 miliona birača, a Stratedžik marketing od 52 odsto, plus 22 odsto koji još nisu odlučili.) Ako se pretpostavi izlaznost od 59 odsto, onda cenzus od pet odsto iznosi 191.750 glasova. Po mojoj proceni, ovaj cenzus može da pređe šest lista. Tabela 2. pokazuje kako bi parlament otprilike trebalo da izgleda.
Da sada objasnim kako sam došao do ovih rezultata. Kako je već rečeno, nema razloga da se ne misli kako će ukupni rezultat koji su na izborima iz septembra 2002. godine osvojili Labus i Koštunica ovaj put biti manji od dva miliona glasova. To je manje-više ono biračko telo koje još uvek podržava reforme i koje će svoj glas dati strankama koje su nekada činile koaliciju DOS. Od pomenuta dva miliona glasova, najviše će uzeti Demokratska stranka Srbije. Maksimum koji ona može da dobije iznosi 1,1 milion glasova, koliko je Koštunica dobio u septembru 2002. godine. S obzirom na to da sada u ponudi ima više nacionalističkih i desnih stranaka koje će DSS-u oduzeti glasove, moja procena je da će DSS osvojiti oko 900.000 (13,84%) glasova.
Najveću enigmu predstavlja odnos snaga Demokratske stranke i G17 plus, za koje se obično kaže da dele jedno biračko telo. Ovo biračko telo obuhvata maksimum od oko milion glasova, koliko je Labus dobio na predsedničkim izborima u septembru 2002. godine, a minumum od oko 740.000 glasova, koliko je Mićunović dobio 16. novembra 2003. godine. Ostaje nejasno na koji način će nedavno priznanje Borisa Tadića o malverzacijama kojima je bio sklon vrh njegove stranke uticati na to da Demokratskoj stranci dodatno padne popularnost, a G17 plus, kao stranci koja je u javnost iznela aferu Arnerić, poraste. Moje mišljenje je da će zbog srozanog imidža koji je nastao usled priznanja Tadića popularnost DS-a opasti na ne više od 300.000 (4,6%) glasova. To onda G17 plus ostavlja sa nekih 600.000 (9,2%) glasova. DSS, DS i G17 plus, prema mojoj proceni, imaju ukupno oko 1,8 miliona glasova. Ostatak od 300.000 glasova rasuće se na one stranke koje su nekada činile DOS i na Otpor, koji najverovatnije neće preći cenzus.
Ostalo je još da se objasne prognoze za radikale, socijaliste i SPO. Radikali mogu da očekuju rezultat između 835.000, koliko je Šešelj dobio u septembru 2002. godine, i 1.160.000 glasova, koliko je Nikolić dobio 16. novembra 2003. godine. Radikali ne mogu da računaju na sve glasove koje su dobili 16. novembra, jer ti izbori nisu odslikavali realnu ponudu na političkom tržištu. Zato mislim da je realno očekivati da radikali prođu bolje od Šešelja prošle godine ali da neće skupiti više od 950.000. Njima će naruku sigurno ići i činjenica da je biračko telo Socijalističke partije Srbije u procesu raspadanja. Socijalisti će se na ovim izborima boriti da pređu cenzus i neće moći da osvoje više od 250.000 glasova.
Sasvim je izvesno da će povratak u parlament ostvariti SPO. Ova stranka je na izborima u decembru 2000. godine dobila 114.000 glasova, a Drašković skoro 160.000 na predsedničkim izborima 2002. godine. S ozbirom na to da SPO-u naruku ide momentalna kampanja restauracije monarhije, moje mišljenje je da bi ova stranka samostalno mogla da preskoči cenzus od 191.750 glasova. Uz Velimira Ilića, koji je 16. novembra osvojio skoro 300.000 glasova, svakako bi koaliciji SPO-NS trebalo dati oko 300.000 glasova, ako ne i više.
Bilo je nekih mišljenja o tome da li će koalicija Čanak-Kasa-Ljajić uspeti da preskoči cenzus. Za razliku od Slobodana Antonića (Prizma, decembar 2003), smatram da ova koalicija ne može da skupi više od 150.000 glasova, što je premalo da bi se preskočio cenzus pod izlaznošću od 59 odsto. Na izborima za Veće građana iz septembra 2000. godine stranka Jožefa Kase dobila je 47.000 glasova. Lista Sulejmana Ugljanina dobila je 35.000 glasova, što znači da broj glasova Bošnjaka koji bi podržali Ljaljića teško može da bude preko toga. Ako budemo velikodušni, pa pretpostavimo da će po 50.000 Mađara i Bošnjaka podržati listu „Za toleranciju“, ostaje da se pretpostavi da će još najmanje 90.000 birača podržati Nenada Čanka, u šta je teško poverovati.
