NOVA SRPSKO-CRNOGORSKA ISKUSENJA
Mozda i tri diplomatije
Ko ce zastupati "srpske interese" u svetu kad crnogorski kadrovi zauzimaju sve vise polozaja u MIP-u SCG, a Crna Gora vec ima i sopstveni MIP?
Diplomatsko-konzularna sluzba Srbije i Crne Gore je, izgleda, pred novim potresima, koji – ponovo – dolaze iz "politickih krugova" drzava clanica odnosno njihovih partijskih lidera. Samo sto se ovoga puta mnogo otvorenije govori o interesima "svoje" drzave i "svoje" partije, dok su, izgleda, interesi zajednicke drzave potisnuti sasvim u drugi plan.
Kako "Politika" nezvanicno saznaje, rec je, s jedne strane, o iznenadnoj zurbi Crne Gore da sto pre popuni ambasadorska mesta koja je dobila u letosnjoj raspodeli, a s druge strane, o sve glasnijim zahtevima da i Srbija oformi sopstveno ministarstvo inostranih poslova, po ugledu na Crnu Goru.
Predizborna zurba
Da podsetimo, prema politickom dogovoru vlasti dve drzave – clanice, od 59 ambasadorskih mesta i cetiri diplomatske misije SCG u svetu, Crnoj Gori je pripalo 14 ambasadorskih mesta, i to 12 u vaznim evropskim i svetskim centrima (pored ostalih, u Moskvi, Londonu, Rimu, Madridu, Otavi...) i dva u misijama: pri Ujedinjenim nacijama (u Njujorku) i OEBS-u (u Becu). U nekim slucajevima promena ce znaciti prerano povlacenje diplomata na ciji rad, inace, nije bilo zamerki, dok ce u drugim novoimenovani ambasador preuzeti posao koji je prethodno obavljao otpravnik poslova.
Jedan od potonjih primera je Moskva. Tu je dugo (neopravdano dugo, ocenjuje se i u ovdasnjim diplomatskim krugovima i u Rusiji) vazno ambasadorsko mesto bilo nepopunjeno, mada je vec bio odredjen covek koji ce tamo biti upucen (Milan Rocen). Tako je bilo i sa Rimom (gde bi trebalo, po odluci Saveta ministara, da ide Branko Lukovac).
Medju mestima gde ce novi, crnogorski ambasadori pre vremena okoncati mandat svojih prethodnika su London, Madrid i Bec (OEBS) a kako nezvanicno saznajemo, izgleda, i Brisel (navodno tamo odlazi Milica Pejanovic–DJurisic).
Iznenadna zurba Crnogoraca da zauzmu dogovorene pozicije u diplomatskim predstavnistvima je jasna: za nekoliko dana ce parlamentarni izbori u Srbiji, posle kojih bi se mogao u potpunosti izmeniti sastav vlasti u ovoj republici. Hoce li se nova vlast drzati onoga sto su se njeni prethodnici dogovorili? Nece li zatraziti drugaciju podelu ambasada?
Taoci i lobisti
Na drugoj strani, u Srbiji, sve je vise mrgodjenja na izjave crnogorskih zvanicnika po pitanju zajednickih organa i zajednicke spoljne politike. Kao da vec ne odudara, samo po sebi, to sto je Crna Gora osnovala sopstveno Ministarstvo spoljnih poslova, iako naravno nije istupila iz MIP-a SCG, vec crnogorski lideri koriste svaku priliku da istaknu kako je njihova osnovna spoljnopoliticka aktivnost – lobiranje za crnogorsku drzavnost i samostalnost. Takve izjave su uglavnom bile svojstvene premijeru Milu DJukanovicu, ali je pre neki dan i Svetozar Marovic, predsednik SCG, u intervjuu televiziji IN rekao da Crna Gora, bez obzira kako (na izborima) odluce gradjani Srbije, nece dopustiti da bude "talac drzavne zajednice" u kojoj bi bile usporene njene evropske integracije i drugi interesi.
I dok Srpska narodna stranka (SNS) trazi ukidanje crnogorskog MIP-a, a njegov celnik Dragisa Burzan tvrdi da takav zahtev moze doci samo iz krajnje desnice u Crnoj Gori, odnosno "iz stranke koja personifikuje ostatke retrogradne politike iz proslosti", u Srbiji se sve vise razmatra mogucnost osnivanja srpskog MIP-a. Naime, s obzirom da ce uskoro polozaj ministra spoljnih poslova SCG preuzeti Crnogorac (sadasnji zamenik Gorana Svilanovica), i da vecinu mesta pomocnika ministra vec zauzimaju Crnogorci, ko ce ubuduce zastupati medjunarodne interese Srbije? Ko ce "lobirati" za srpske interese na Kosovu u Savetu bezbednosti, ako u Njujorku, u ambasadi SCG pri OUN, sedi Crnogorac, a crnogorski ambasadori su postavljeni i u zemljama – stalnim clanicama Saveta bezbednosti?
Posebno je pitanje, na koje nam ukazuju mnogobrojni sagovornici iz diplomatskih krugova u zemlji, kakav ugled i uticaj moze imati Ministarstvo spoljnih poslova u kojem se svaki cas dogadjaju korenite kadrovske promene, cim se promeni vlast u drzavi. Slobodan Milosevic je svojevremeno potpuno rasturio zatecenu diplomatsku sluzbu da bi postavio "svoje" ljude, od kojih su mnogi otisli iz Ministarstva kad je on svrgnut. Ali, promenama ni tu nije bio kraj...
Koliko je i kakvih ljudi smenjeno i dovedeno poslednjih godina pouzdano cemo znati, smatra grupa od 70 diplomata i sluzbenika MIP-a koji su letos povuceni iz aktivne sluzbe i stavljeni "na raspolaganje", tek nakon zavrsetka rada Drzavne komisije, cije osnivanje u tu svrhu oni predlazu. U medjuvremenu, u javnosti se sire price o "unutrasnjem rastakanju" MIP-a (uz komentare tipa "kakva drzava – takva i diplomatija!"), svaki cas se cuje neko novo ime da je "vidjen za ambasadora" tu i tu, a strani predstavnici se cude – i ljute. Ambasada Indije, recimo, nedavno je uputila MIP-u zvanican protest sto je u medijima objavljeno ime naseg "novog ambasadora" u toj zemlji, a on jos nije dobio agreman od indijskih vlasti!
Licitiranje ambasadama
Jedan od nasih sagovornika, bivsi ambasador – inace profesor Univerziteta – upozorava da nasa zemlja, diplomatskim propustima koje cini dok se bavi unutrasnjim "politickim prepucavanjima", moze da izgubi vazne saveznike i prijatelje, bez cije podrske u svetu nece moci uspesno da se izbori za svoje dugorocne interese i spoljnopoliticke ciljeve.
- Nedopustivo je da jos nemamo ambasadore u Rusiji, niti u Kini i Indiji, dve najmnogoljudnije zemlje u svetu. Uvredljivo je za zemlje - domacine da se ovde javno licitira imenima buducih ambasadora kojima bi one tek trebalo da daju agreman. Sramotno je da se na medjudrzavne razgovore ide bez jasne, cvrste platforme koja je pripremljena u saradnji sa strucnim sluzbama MIP-a i odobrena na vladi. Neobjasnjivo je da se trguje ne samo ambasadorskim polozajima, vec i mestima drugih, nizih sluzbenika u ambasadi. Znate li koliko je iskustva, znanja i sposobnosti potrebno za obavljanje niza "protokolarnih" poslova u koje spada i vadjenje nasih drzavljana iz stranih zatvora, prenos posmrtnih ostataka u domovinu, izdavanje dokumenata...?
Jedna stvar je "politicko ciscenje" diplomatsko–konzularne sluzbe, druga stvar "racionalizacija" radnih mesta u Ministarstvu, a nesto sasvim trece privatizacija i amaterizam, koji se nikako ne smeju dopustiti - primecuje nas sagovornik.
Na zalost, izgleda da se srpsko-crnogorska diplomatija suocava sa svim ovim nedacama istovremeno, uz dodatno breme nemoci jedne drzavne zajednice, koja kao da je to samo po imenu.
POLITIKA
www.pcnen.cg.yu/
