Dve reci Ovde se otvara i pitanje pravnog sistema u celini. U dve reci - on je zastareo i konzervativan. On je zasnovan na idejnim pretpostavkama i ideoloÅkim vrednostima jednog bivÅeg, propalog druÅtva (i drÅave), druÅtva sasvim drugacijeg od onog koje treba da se izgradi
Nova vlada Srbije joÅ nije ni na vidiku, ne zna se ni ko ce biti mandatar a kamoli njegovi izabranici - ÅtaviÅe, u casu kad ovaj broj Ekonomista ide u Åtampu, cetvrtak uvece, tek predstoji izborna cutnja, dakle ni izbori nisu odrÅani - ali je vec sada izvesno da ce buduceg premijera prvog radnog dana na stolu sacekati, uz gomilu drugih, hitnih i dugorocnih poslova, i jedna nova i sveÅa afera. Sve bi stalo u dve reci - ekstra profit. Sav onaj silni posao oko donoÅenja zakona, pa oko utvrdivanja ekstra profitera, pa oko naplate, koji je toliko uzbudivao i uzbunjivao javnost, pao je u vodu. Vrhovni sud je presudio da se taj novac vrati tamo odakle je doÅao, Åto je u slucaju Karic, tj. Mobtel, tj. Astra banka vec ucinjeno, a isti postupak trebalo bi da bude primenjen i na joÅ dvadesetak slucajeva. Sve u svemu drÅava bi u novu godinu mogla da ude olakÅana za jedno pedesetak miliona evra. LepÅu novogodiÅnju cestitku Karic i kompanija teÅko da su mogli i sami sebi poslati. Ministar finansija BoÅidar Ãelic je doduÅe odmah obecao da ce drÅava ispitati kako je do "nemilog dogadaja" doÅlo i zapretio - odbicemo mu to na predizbornu nervozu - da ce zbog toga "leteti glave". Ipak Ãelic nije propustio priliku da za propuste optuÅi svog nekadaÅnjeg bliskog saradnika a sada clana G17 plus Aleksandra Radovica, bivÅeg direktora Republicke uprave javnih prihoda, te po prirodi stvari coveka koji je zaista bio glavni covek za "uterivanje" ovih drÅavnih potraÅivanja. Ali, malo je verovatno da ce joÅ uvek aktuelni ministar finansija imati priliku da razmrsuje ovo malo finansijsko (politicko) klupko. Ko god da to bude radio, Ãelicu ce zbog toga samo zavideti. Dakle, uprava ce morati da preispita svoje delovanje. Ali, cini se, isto bi trebalo da vaÅi i za sud. Nije sporno, to odmah treba reci, da sudstvo treba i mora da bude nezavisno. Ali, u nas se cesto pod tim podrazumeva nedodirljivost, pa i neodgovornost suda, kao njegovo pravo i fakticka mogucnost da za svoj rad ne odgovara nikome. Sudstvo naravno treba da bude nezavisno od izvrÅne vlasti i treba da radi tj. sudi iskljucivo na osnovu zakona, ali to ne znaci da sud ne treba, ne moÅe ili ne sme da bude izloÅen sudu javnosti, pre svega strucne, ali onda i one obicne. Na ovo pitanje moÅda joÅ viÅe upucuje tako reci svakodnevna s pravom se moÅe reci preganjanja, koja traju vec nekoliko godina, izmedu Narodne banke i Vrhovnog suda Srbije oko oduzimanja i vracanja dozvola za rad pojedinim bankama. Situacija u kojoj jedna drÅavna institucija deset puta donosi jednu odluku, a druga je poniÅtava nikako ne moÅe da se shvati kao normalna. To isuviÅe lici na onaj vic u kome Mujo kopa kanal a Haso ide za njim i zatrpava, pa kad ih zgranuti gradanin pita Åta to rade oni odgovore da postavljaju kablove, ali da Ibro koji to radi nije doÅao na posao. Ovde se otvara i pitanje pravnog sistema u celini. U dve reci - on je zastareo i konzervativan. On je zasnovan na idejnim pretpostavkama i ideoloÅkim vrednostima, na filozofsko-pravnim normativima i normama jednog bivÅeg, propalog druÅtva (i drÅave), druÅtva sasvim drugacijeg od onog koje treba da se izgradi. Taj pravni sistem nije sazdan tako da Åtiti privatnu svojinu, ugovor, preduzetniÅtvo, preduzimljivost, poslovnost, biznis, efikasnost, novac... Notorna cinjenica da Åtiti duÅnika a ne poverioca, ma koliko tacno i pregnantno izraÅavalo duh naÅeg pravnog sistema, samo je vrh ledenog brega. Pravo je restriktivno, pravda je distributivna. Pravo i pravnici zadojeni su tom idejom i ideologijom "jednakih stomaka". Desetine generacija koje su zavrÅavale pravne fakultete odgajane su u tom i takvom duhu, napajane su takvim nacinom razmiÅljanja. Ko u to dirne, otvorio je Pandorinu kutiju. http://www.ekonomist.co.yu/index.jsp Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
