|
Наши држављани који живе у иностранству више неће
морати да долазе у Србију уколико желе да гласају на изборима. Прекјуче
усвојеним изменама и допунама Закона о избору народних посланика омогућено
им је да убудуће своје бирачко право остваре у земљама у којима живе, и то
у нашим дипломатско-конзуларним представништвима, или евентуално и на
неким посебним бирачким местима, тамо где је то могуће и где закони државе
у којој гласају то дозвољавају.
Услов за остварење бирачког права
за представнике дијаспоре исти је као и за грађане који живе у Србији –
они, дакле, морају бити уписани у бирачки списак. Јер, како објашњава члан
управног одбора Цесида Милош Тодоровић, реч је о људима који, по слову
закона, само бораве у иностранству, док им је пребивалиште овде. Дакле,
није реч ни о каквим новим бирачима, већ су законске измене, како каже,
усмерене само на то да им се омогући лакше остварење бирачко права,
односно да гласају тамо где тренутно живе.
Јер, један од услова да
би неко био уписан у бирачки списак по закону јесте, између осталог, и да
има пребивалиште у Србији. Уз то, мора да испуни и друге услове – да има
држављанство СЦГ, да је пунолетан (да има 18 година), као и да је пословно
способан. Закон је и до сада предвиђао да се они који бораве у
иностранству у евиденцију бирача уписују на основу последњег пребивалишта
у Републици пре одласка. Нова законска решења отишла су, ипак, корак даље,
па је тако сада омогућен упис у бирачки списак и онима који немају то
„последње пребивалиште пре одласка у иностранство” (уколико испуњавају
остале услове), и то тако што ће бити уписани тамо где је пре одласка био
пријављен један од њихових родитеља. Тодоровић објашњава да се ово односи
на оне који су пре пунолетства са родитељима отишли у иностранство, или су
можда тамо рођени (а наши су држављани), те према томе немају пребивалиште
овде, али га имају родитељи.
Законским изменама предвиђено је да
министарство надлежно за послове управе води и ажурира посебну евиденцију
бирача у иностранству, и то одвојено по државама. Ово министарство има
обавезу да, чим избори буду расписани, евиденцију бирача за сваку државу
преко Министарства за иностране послове проследи дипломатско-конзуларним
представништвима Србије и Црне Горе где се ови спискови излажу, с тим што
се њихове копије излажу и у министарству управе. Амбасаде и конзулати
имају обавезу да бираче у тим земљама обавесте о томе како, где и када
могу да остваре своје бирачко право.
Да би се избегла двострука
евиденција, закон предвиђа да министарство надлежно за управу једино
одлучује о свим изменама у посебној евиденцији, дакле о упису и брисању
бирача и свим другим изменама, као што је промена места боравка. И то без
обзира на то да ли је захтев поднет органима који воде бирачке спискове у
општинама или у нашем дипломатско-конзуларном
представништву.
Посебну евиденцију бирача министарство закључује
најкасније 15 дана пре избора, након чега сачињава посебне изводе из
бирачког списка за свако бирачко место у иностранству, а за сваку општину
попис бирача који су у посебној евиденцији за иностранство. Занимљиво је и
да закон омогућава и онима који нису у посебној евиденцији грађана који
живе у иностранству, а уписани су и бирачки списак, да гласају у другој
земљи, уколико о тој својој жељи најкасније 20 дана пре избора обавесте
надлежну амбасаду, односно конзулат или министарство за управу. Такви
грађани ће само за те изборе бити на бирачком списку у иностранству и
потом ће бити избрисани из посебне евиденције. Они који живе у
иностранству такође могу гласати и у земљи, наравно уколико 20 дана пре
избора пријаве да ће допутовати.
По овом закону, гласање у
иностранству трајаће два дана, с тим што мора бити завршено када и гласање
у земљи. Чланове бирачких одбора у иностранству именоваће Републичка
изборна комисија, на предлог Министарства иностраних послова, а председник
тог одбора ће, по правилу, бити дипломирани правник запослен у
дипломатско-конзуларном представништву. |