NIN
Broj 2777
18.03.2004
Kako se pletu konci
Moric Huncinger, vodeci nemacki PR agent
Moric Huncinger, vlasnik Agencije za politicki marketing, o svom uticaju na
izbor ciljeva koje ce NATO gadati u Jugoslaviji, o uticaju na bradu Rudolfa
Sarpinga, i na izbor kravata Zorana Dindica
Posle najnovijih skandala i honorara iz snova koji su isplacivani u nemackoj
Saveznoj agenciji za rad, politicari su u jos vecoj meri postali predmet
javnih diskusija. Moric Huncinger, roden 1959, uvek je medu prvima koji se
pominju. "Kad bilo gde pocnu da se pletu konci izmedu politike i industrije
oruzja, tu na kraju reda cesto cuci Huncinger", pisao je nemacki Der Stern u
leto 2002. Kao poslovodni rukovodilac Drustva sa ogranicenom odgovornoscu
koje nosi njegovo ime, clan CDU stranke (Hriscansko-demokratske unije)
Huncinger je organizovao medijsku kampanju za poslednjeg predsednika vlade
Nemacke Demokratske Republike Lotara de Mezijera, kao sto i Emil
Konstantinesku i Zoran Dindic, prvi kao predsednik Rumunije, a potonji kao
predsednik srpske vlade, imaju za svoje visoke polozaje da zahvale njegovoj
podrsci. Ministar odbrane SR Nemacke Rudolf Sarping, koji je krajem
devedesetih godina bio rado viden gost u Huncingerovom politickom salonu,
gde je pred visokim vojnim licima i vrhunskim menadzerima podnosio referate,
posle javnih prekora koji su mu upuceni zbog finansijskih neregularnosti,
morao je da podnese ostavku.
U leto 2002, ministar odbrane Rudolf Sarping morao je da podnese ostavku,
jer je od vas navodno dobijao finansijske prinadleznosti. Vase ime je
nedeljama bilo u svim novinama. Da li ste, naknadno, to uknjizili kao uspeh
ili kao neuspeh?
- To je, jednostavno, bih peh. Sarping je bio na crnom spisku socijalista, i
cim se pojavio neki povod oni su ga iskasirali. Sebi nemam sta da prebacim.
Drzao sam dovoljno rastojanje.
Znaci, vi niste kod jednog frankfurtskog dobavljaca za gospodu, podarili
ministra retkim platnom u vrednosti od 54 000 maraka?
- U "Sternu" su bili toliko glupi pa su jos i odstampali priznanicu, a pri
tome upravo ona govori protiv objavljene primedbe: u zaglavlju, kao primalac
racuna, naveden je doslovno "R. Sarping, 56112 Lanstajn". Sve je on to licno
isplatio.
U ono vreme, kad ste bili Sarpingov savetnik, on je bio na vrhuncu
popularnosti. U prolece 1999, u vreme agresije NATO na Jugoslaviju, on je u
stampi vazio cak kao Srederov naslednik. Vasom zaslugom?
- Ni najmanje. U predstavama o politicarima koje se stvaraju za javnost, ima
i reklamnih poteza, plima simpatija, koje nadolaze i koje se povlace.
Pomislite na reklamu koja je pratila Ajhela: kad je postao ministar
finansija, svi su pisali o njemu, kao da je gospodar vasione. U svakom
slucaju, Sreder je u prolece 1999. bio oslabljen, pa su onda mnogi rekli
sebi da Donjosaksonac to ne moze da izvede, a Falacanin Sarping moze. Vec je
pre toga 16 godina postojao jedan Falacanin koji je sve to umeo.
Kao onaj ko brine o Sarpingovoj pojavi, vi ste prethodno morali da ga
razuverite da mu brada lepo stoji.
- Ja brinuo o pojavi? Takav njemu nije potreban. Ne. Nalazio sam da je dobro
sto je obrijao bradu, i to sam mu i rekao. Ali to nije ucinio zbog mojih
reci.
Da li ste ga savetovali na konferencijama za novinare tokom agresije na SRJ,
kad je pricao neverovatne price, kao Srbi spaljuju albansku decu...
- ... ali, molim vas, to je bio tadasnji stepen saznanja. Pa, imali smo s
Kosova i verodostojne opise prezivelih o onome sto je taj Karadzic pocinio
kao zlocine tamo dole.
To sto je Sarping takve opise uvek prenosio zagrcnut, gotov da se rasplace -
i to je bio reklamni trik?
- Kojesta, to je bilo autenticno. Covek je takav. Uostalom, i novi ministar,
dr Struk, isti je takav.
U najmanju ruku, bar jednom ste ubedili Sarpinga u ono sto ste hteli: da
NATO prilikom bombardovanja postedi objekt jednog vaseg poslovnog
prijatelja?
- Rec je bila o beogradskom hemijskom koncernu "Tehnogas", firmi-cerki
"Meser Grizhajma" d.o.o. Na nasem skupu 7. aprila, po nalogu "Meserovog"
sefa Herberta M. Rudolfa, obratio sam se ministru Sarpingu i potonjem prvom
komandantu zastitnog odreda NATO (KFOR), generalu Klausu Rajnhardu, s molbom
da se ta postrojenja ne bombarduju. Kad bi to postrojenje odletelo u vazduh,
ceo grad bio bi zbrisan.
I vasoj molbi je udovoljeno?
- Da. U jednom od nasih sledecih susreta, u septembru 1999, her Rudolf je
licno zahvalio Sarpingu sto je njegova beogradska filijala bila postedena.
Da rekapituliramo: bilo je, znaci, dovoljno da se vi u vasem salonu
izrazgovarate sa Sarpingom i Rudolfom, pa da NATO izmeni svoj spisak ciljeva
za bombardovanje? Zar to nisu morali da zakljuce i u NATO krugovima? Niste
li vi, u najmanju ruku, bili obavezni da, umesto sa Rajnhardom, govorite s
vrhovnim komandantom NATO Veslijem Klarkom?
- Kad bi Rajnhard nesto rekao, Klark bi se slozio: "Jes, ser!" Sto bi
Rajnhard naredio, to je bio zakon - on je tokom agresije bio opunomoceni
naredbodavac saveznickih kopnenih snaga za srednju Evropu, i naredbodavac u
Zdruzenom komadnom centru NATO-a.
Redovan gost u vasim salonima bio je i Zoran Dindic, od kraja 2000. godine
do njegovog ubistva u martu 2003.
- Prvi put je on u nasem salonu referisao 11. marta 1998. Ali, ja sam vec i
u prethodnim godinama imao nekoliko usputnih susreta s njim u Frankfurtu,
kao kad se ljudi sretnu onako, ne znajuci tacno ko je covek. Tada sam
pozeleo da, u vreme kad je Helmut Kol bio na duznosti kancelara, ugovorim za
njega jedan termin u Kancelariji. Ali to se nije dovoljno brzo desilo, ali
da jeste, Dindic bi mozda zavrsio u Uniji a ne u SPD-u (Socijaldemokratska
partija Nemacke). U aprilu 1998, privatno sam mu poklonio jedan oklopljeni
"audi", da mu se na Balkanu, gde se prema opstem saznanju mnogo puca, ne bi
nista desilo.
U jednom faksiranom pismu koje ste uputili nasoj redakciji, kritikovali ste
to sto sam u clanku od 24. decembra 2003. napisao da je Dindic verovatno
dobio i novac od vas. No, ipak je cinjenica da su referenti u vasem salonu
dobijali, po nastupu, honorar od 20 000 maraka. Dindic je imao i vise
nastupa.
- Naravno da je dobio novac, ali ne za sebe licno, vec samo za njegov
pokret. Kao licnost, bio je apsolutno nepotkupiv. Kao, uostalom, i svaki
drugi s kojim sam se do sada sreo.
A kod "Melera & Sara", gde ste sa Sarpingom kupovali firmirana odela, takode
ste bili sa Dindicem?
- Sigurno dvadeset puta. Ali on je sve sam placao, kao i Sarping. Sa
izuzetkom crvenih kravata, koje sam mu svaki put poklanjao po jedan par. I
Milosevic je, eto, nosio crvene kravate. Ali one koje sam ja kupovao za
Dindica, bile su, naravno, elegantnije.
Ali moda nije bila u sredistu vase saradnje.
- Zaista nije. U prvom redu, bili smo prijatelji. Bio mi je drag, kao i
njegova supruga Ruzica. Imali smo fantasticne zajednicke dozivljaje, kakvih
ima samo u prijateljstvima izmedu muskaraca. Kad sam bivao u Beogradu,
nikada nije dozvoljavao da mene i moje prijatelje neko drugi doceka na
aerodromu. Za vreme agresije u maju 1999, pomogao sam i njemu i njegovom
prijatelju, crnogorskom premijeru Milu Dukanovicu, da organizuju putovanja
po Evropi, na kojima su govorili u prilog NATO agresije. Sredinom 2000.
godine pratio sam ga prilikom posete koju je ucinio ministru inostranih
poslova Joski Fiseru, i uredio sam razne nastupe na televiziji. "Huncinger
informacije AG" (akcionarsko drustvo) organizovalo je konferenciju za
novinare o situaciji u Srbiji, pod parolom: "Demokratiji je potreban novac".
U to vreme pocela je kampanja za predsednicke izbore u Srbiji, u toku koje
je savez DOS-a, predvoden Dindicem, konacno uspeo da svrgne Milosevica. Da
li ste i tokom vruce faze bili u kontaktu?
- Hiljadu puta smo razgovarali o tome. Moglo se desiti da me pozove i oko
pola cetiri po ponoci, i da mi bude potrebno nekoliko sekundi da se
priberem, na sto bi on rekao: "Morice, ja sam spavanje zabranio", i onda bi
porazgovarao sa mnom o ovom ili onom, ili bi proverio neki svoj plan. Covek
se ubijao na poslu.
Uz vas, u to vreme o njemu je brinula i Fondacija "Fridrih Ebert", ciji se
kontakti s Dindicem protezu unazad do osamdesetih godina, kao i Bodo Hombah
u svojstvu koordinatora Balkanskog pakta za stabilnost. Nije li tu bilo
nekog suparnistva izmedu vas i socijaldemokrata?
- Nije bilo nikakvih potajnih radnji, i to je bilo ono najlepse. Ne verujem
da su mu oni savetovali nesto drugo od onog sto sam i ja. Dindic je bio
Hombahov kum na vencanju, odnos izmedu njih dvojice bio je vrlo dobar.
Da li je vasa uloga posle smene vlasti u Beogradu 5. oktobra 2000. postala
manje vazna?
- Vazna? Sta to znaci? Ne mora da bude. Krajem oktobra 2000, Dindic je na
moj poziv ponovo boravio u Frankfurtu i prilikom vecere u zgradi Huncinger
AD porazgovarao je, izmedu ostalog, i s ministrom odbrane Sarpingom. Dva
dana kasnije sreo se s glavnim poslovodom Savezne unije nemacke industrije
Ludolfom fon Vartenbergom, kao i sa ministrom spoljnih poslova Joskom
Fiserom. U decembru 2000, potrudili smo se da nademo resenje za buducnost
Fabrike automobila "Zastava" u Kragujevcu, a ja sam ubedio Dindica i da
prihvati cenu medijskog koncerna "Bambi".
To sa "Bambijem" je bila vasa ideja?
- Ne, na to je Izdavacka kuca "Burda" dosla sama. Ponekad i drugi imaju
dobre ideje. A "Burda" je pridobila Angelu Merkel za laudatora. Najzad,
Dindic je i posle svog izbora za predsednika vlade krajem 2000. godine, jos
jednom bio u Nemackoj. U prolece 2001, Dindic je zatrazio od mene da dam
nacrt nove himne demokratske Srbije. Ali od atentata, taj projekat miruje.
Tekst i muzika jos leze u njegovom pisacem stolu. Vazan je bio susret u
septembru 2001, na koji je Dindic doveo sedam srpskih ministara. S nemacke
strane bili su, izmedu ostalih, zastupnici Peter Fris, predsednik Saveznog
ureda za zastitu ustava, i glavni menadzer nemacke industrije.
Kako su se razvijale veze s Beogradom posle Dindiceve smrti?
- Sreo sam se s Vukom Draskovicem koji ce sada ponovo biti ministar u novoj
vladi, ali on nije iskazao lojalnost i bio je nekako nesreden. Pocetkom
proslog leta, Dindicevu suprugu i decu pozvao je u goste predsednik
helsinske vlade Ronald Koh sa suprugom Anke, i to je bio dirljiv gest s
Kohove strane.
Hoce li se Dindiceva supruga ukljuciti u srpsku politiku?
- Vec se ukljucila. Ona je vazan politicki sidras u Demokratskoj stranci. S
druge strane, bice joj potrebna snaga; posle gubitka muza ostala je
traumatizovana. Kao i njegovi prijatelji - porodica Stankovic, Filip Cepter
i drugi - koji su, kao i ja, duboko ozalosceni, tako da ja svakog dana
nebrojeno puta pomislim na njega, i on mi veoma nedostaje.
Vama nije nista zasmetalo u Dindicevim kontaktima sa mafijom?
- Kakvi kontakti s mafijom? Mafija se nije sretala s njim. To je moglo pasti
na um nekom trecem. Ja sam u njegovom okruzenju upoznao kreativne
privrednike, pionire u upravljanju konzumnim i investicionim dobrima. To su
veoma odgovorni ljudi, okrenuti uspehu, a ne neki mangupi. To sto se
povremeno moglo procitati, nije u dovoljnoj meri analizirano.
Dindic je leteo po svetu privatnim avionom nekog Caneta, kralja duvanskog
sverca.
- Kralj duvanskog sverca - ko to nije na Balkanu? Da govorimo ozbiljno!
Popricajte malo sa srpskim preduzetnicima u barterskim poslovima, sta znaci
razmena robe za robu. Oni automobile placaju cigaretama, avionske karte
artiklima za domacinstvo, hranu reklamnim prostorom, alate poljoprivrednim
proizvodima - u velikom stilu. Drukcije to i ne moze ici u tim krajevima. Ko
u tome nalazi mafijasenje, taj nema pojma o privredi na Balkanu.
Vama u sopstvenoj firmi gori pod krovom. Novom krupnom akcionaru Bolku
Hofmanu izrekli ste zabranu ulaska. Zasto?
- On je kupio preduzece, to je za mene bilo u redu. Ali postoje razlike u
shvatanjima kako se vodi jedno takvo preduzece. On je previse autoritaran,
nema nikakav stil, nema dubljeg zahvata. I sad on finansira u Hamburgu onu
nesrecu od Ronalda Sila. Sil je za mene zivi herpes. I onda sam povukao
kocnicu.
S jednim eks-silovskim strucnjakom, koji je i vlasnik istoimene klinike, vi
ste u srpskom Leskovcu pomogli jednoj bolnici.
- Sto da ne? On ima sopstvene kontakte sa Srbijom, uradio je nesto dobro, i
mi smo se upravo tamo i sreli.
Da li vam se zalaganje za Dindica isplatilo?
- Zoran Dindic je uz velike zrtve oslobodio zemlju, vratio joj glas i lice.
Ko je doziveo oplakivanje i njegovu sahranu, taj zna koga to ljudi zale.
Onaj ko vidi kako je Srbija zaboravljena posle atentata 12. marta 2003, taj
zna koliko Dindic nedostaje svojoj zemlji i celoj Evropi. On je bio ona
izuzetna pojava na koju covek zaista samo jednom u zivotu naide. Pitate da
li mi se isplatilo sto sam se zalagao za njega? Cinio sam to za njegovu
pravednu stvar, i to mi je bilo dovoljno.
Ali od toga se ne moze placati kirija?
- Ja sam svoju platio.
Jirgen Elzeser (Junge Velt)
Prevod sa nemackog: Dorde Dimitrijevic
==========
Moric Huncinger
Mocni covek iz senke
Nemacki ministar odbrane Rudolf Sarping dobio je najnemilosrdniji
otkaz u istoriji Savezne Republike Nemacke. Kancelaru Srederu je bilo
dovoljno tacno 32 sekunde da suvo saopsti javnosti demisiju svog partijskog
druga. Nije ni trebalo vise da kaze, tada, u julu 2002. godine, skandal je
bio vec javan. Znalo se da je Sarping primio na svoj racun 140 000 maraka od
najmocnijeg agenta za politicki PR u Nemackoj, Morica Huncingera - 80 000
kao predujam za rukopis koji nije nikada napisan, a 60 000 za tri govora
koja je ministar odbrane odrzao kao gost agenta koji je, opet, poznat i kao
uspesan lobista za industriju oruzja.
Afera je na kratko vreme siroj javnosti u Nemackoj dozvolila da malo
bolje nasluti sta se desava u sivoj zoni izmedu kapitala i politike, u kojoj
PR agenti kao Moric Huncinger drze konce u ruci i samo time zaraduju nemale
pare. A Huncinger je jedan od nemackih pionira u tom biznisu, njegova
agencija "Hunzinger Information AG" je medu deset vodecih PR firmi u
Nemackoj i obuhvata kao holding pored PR firme jednu od vodecih svetskih
foto-agencija "Action press" i poznat i institut za istrazivanje javnog
mnjenja "Infas". Huncingerova kartoteka za kontakte sadrzi 67 000
relevantnih imena ljudi sa svih nivoa privrede, politike, drzavne
administracije i medija. Kroz upravni odbor Huncingerove firme su prosli
bivsi nemacki ministri, generali, direktori tajnih sluzbi, medijski mocnici,
direktori koncerna. Medu njegovim bivsim i sadasnjim klijentima se nalaze
Bil Gejts, Bertelsman, Svoc, Lufthanza, Manesman, Soni, Simens, Mercedes,
BMNj, rumunski predsednik Emil Konstantinesku, austrijski kancelar Volfgang
Sisel, hrvatski liberal Drazen Budisa, libijski voda Muamer el-Gadafi,
proizvodaci oruzja, trgovci oruzja, pet saveznih ministarstava i - pokojni
srpski premijer Zoran Dindic.
"Imate firmu na ratnom podrucju i bojite se da ce je NATO
bombardovati?", pitao je jednom novinar uglednog lista "Ziddojce cajtung"
samo retoricki i dao odmah odgovor: "To nije problem za gospodina levo u
smedem kaputu. Moric Huncinger je najuticajniji covek u pozadini nemacke
politike." Tako je, na primer, "Tehnogas" u Beogradu sacuvan od NATO
bombardovanja, jer je Huncinger u ime nemackog vlasnika "Meser-Grishajm"
zamolio Sarpinga i nemackog NATO generala Klausa Rajnharda da ne biraju taj
cilj. I oni su ga poslusali.
Za Zorana Dindica je PR Napoleon iz Frankfurta, kako neki Huncingera
zovu, prema sopstvenim recima bio vezan ne samo poslovno nego i
prijateljski. U aprilu 1998. godine Huncinger poklanja opozicionaru Dindicu
blindirani audi B6 radi bolje zastite, u maju 1999. godine on svom srpskom
prijatelju organizuje turneju po Evropi radi podrske NATO bombardovanja (na
kojoj je ovoga pratio Milo Dukanovic). Tokom 2000. godine Huncinger pojacano
promovise Dindica u nemackoj javnosti, vodi ga u kabinete nemackih
ministarstava i pomaze predizbornu kampanju buduceg srpskog premijera, da bi
u decembru iste godine u Beogradu slavio pobedu svog klijenta i prijatelja.
Kasnije ce Huncinger u svom godisnjem izvestaju tvrditi da je DOS postao
poznat u svetu zahvaljujuci - njemu.
Huncinger je aktivan clan Hriscansko-demokratske unije (CDU) i
obozavatelj bivseg nemackog kancelara Kola, ali ima klijente iz svih
nemackih partija osim desnicarske Ronalda Sila koga apsolutno ne voli. Kao
vernik i katolik se zalagao da Katolicka crkva bude aktivnija u Srbiji i
obezbedio je dolazak papinog izaslanika biskupa Kordesa u Beograd u junu
2001. godine. Sarpinga je pratio na Kosovo kada je ovaj posetio nemacke
trupe, a izdao je knjigu generala Rajnharda o KFOR-u ("KFOR - Vojne snage za
mir. Dnevnik nemackog komandanta za Kosovo"), koju su u Huncingerovim
prostorijama promovisali bivsi sef UNMIK-a, Bernar Kusner i bivsi nemacki
predsednik Rihard fon Vajceker.
Prosle nedelje je Huncinger boravio u Beogradu povodom godisnjice
smrti srpskog premijera i prijatelja. Dolazice opet u Srbiju, kaze on
neodredeno za NIN.
Mira Beham
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
