Naše snage bezbednosti spremne da reaguju na nastavak nasiljaNećemo rat ali hoćemo KosovoMeđunarodna zajednica ne kontroliše situaciju na Kosovu. Tadić je dao svetu do znanja da Srbija polaže pravo na Pokrajinu. Redukovanje vojnika KFOR bio je poziv na terorizam. Strani političari insistiraju na sukobu dveju strana iako je reč o napadu jedneBEOGRAD - Snage bezbednosti, policija i vojska Srbije i Crne Gore spremne su da u svakom trenutku reaguju, ukoliko talas nasilja sa Kosova krene u neželjenom pravcu, prema Srbiji. Bojan Dimitrijević, savetnik ministra odbrane SCG, kaže za
"Glas" da se situacija redovno prati i da neke jedinice stalno
dežuraju. Podsećajući da se po vojno-tehničkom sporazumu iz Kumanova, delovanje naših snaga ograničava do granice sa Pokrajinom, Dimitrijević je ubeđen da će međunarodna zajednica sigurno preduzeti sve korake da spreči sukobe koji bi mogli da se rasplamsaju u srpsko-albanski rat. - Ne očekujem da će NATO priznati svoju nemoć da kontroliše događaje na Kosovu, ali će, kao i što je već prvog dana učinjeno, poslati pojačanje Kforu, kako bi se obuzdalo nasilje. Međunarodna zajednica ne vlada situacijom na Kosovu na onaj način na koji su mislili da mogu. NJihovi vojni organi su bili svesni toga još krajem 1999. godine, ali je vođena sasvim druga politika koja se zasnivala na ideji o miroljubivim odnosima stanovništva. Sad su svesni da je to bila fikcija - komentariše Dimitrijević. Zoran Dragišić, profesor Fakulteta civilne odbrane, kaže za "Glas" da je ministar odbrane SCG rečima da će naše snage biti prinuđene da reaguju onako kako trenutna situacija nalaže ako Kfor ne ispuni obećanje iz Rezolucije 1244, stavio do znanja da Srbija polaže pravo na Kosovo kao deo svoje teritorije.
- To je politička poruka Savetu bezbednosti i Kforu iza koje stoji upozorenje i insistiranje da se zaštite Srbi i kulturni spomenici na Kosovu. Iako bi moglo da se tumači u smislu da ako oni ne poštuju Rezoluciju i Kumanovski sporazum, onda nećemo ni mi, neće se dogoditi da naše snage uđu u Kosovo. Jer, to bi značilo uvod u novi rat i probleme - kaže Dragišić.- Time bi - napominje on - Srbija bila u težem položaju i Tadić, kao ozbiljan političar, kako kaže, bez odluke SB ne bi naredio našim snagama da uđu u rat. - Međunarodna zajednica je doživela na Kosovu fijasko. U ovom trenutku, od povratka Srba nema ništa, a prva ocena svih dešavanja uslediće sigurno za nekoliko dana, kada će se i otkriti ko je stajao iza ovih albanskih napada. Te akcije nisu bile spontane. Neko moćan iz međunarodne zajednice je stajao iza njih i dao im je zeleno svetlo kada da krenu. Njegov interes je nesumnjivo u novcu koji dolazi od Albanaca - kaže Dragišić. Profesor Mile Bjelajac, iz Instituta za noviju istoriju,
ocenio je da je na delu primenu dvostrukih standarda. - Ako je došlo do tih promena zbog situacije na Kosmetu, onda postoji mogućnost da se naše snage vrate u južnu srpsku pokrajinu, pre svega u severni deo, jer tu ne bi bile izložene sukobu sa albanskim stanovništvom i paravojnim formacijama - procenjuje Bjelajac I naglašava da će, ukoliko u političkom rečniku međunarodnih zvaničnika počnu da preovlađuju reči terorizam, rasizam, etničko čišćenje, biti jasno da je došlo do promene stava po pitanju Kosova i da Srbija može nečemu da se nada. Bjelajac smatra da povratak 1.000 pripadnika naših snaga na Kosmet, koliko predviđa Rezolucija 1244 ne bi bilo dovoljno, kao i da se sada vidi da je redukcija međunarodnih snaga na Kosmetu bila kao poziv da se krene u ovakve akcije. - Ja očekujem da veoma brzo naše snage bezbednosti budu pozvane da zajedno sa trupama Kfora "rade" na osiguranju bezbednosti na Kosmetu, rekao nam je Dušan Janjić, koordinator u Forumu za etničke odnose. Što se tiče trenutnog odbijanja naše pomoći, Janjić kaže da je to očekivano i da je razlog što NATO jednostavno ne sme da prizna poraz. - Povratak Srba,, koji su bili prinuđeni da tokom poslednjih nekoliko dana pobegnu iz svojih kuća, sada je potpuno nemoguć, a da li će se vratiti, zavisi samo od želje i mogućnosti NATO da spreči nastavak nasilja Albanaca. Tek onda može da usledi povratak, uz dogovor o uspostavljanju mešovitih bezbednosnih snaga lokalnih Srba i Kfora. Drugi scenario je da NATO ne uspe i teroristi uđu u severnu Mitrovicu - u tom slučaju Kfor bi sigurno zatražio našu pomoć. Bilo koji scenario da se dogodi, naše trupe ne smeju dozvoliti probijanje "granice" na Ibru, jer Albance posle niko do Kraljeva ne bi mogao da zaustavi, tvrdi Janjić. Uz pohvale sadašnjoj vlasti na dobro obavljenom diplomatskom poslu, on apeluje i da na nikakve dalje pregovore s Albancima ne bi trebalo pristajati, ako prethodno ne bude uspostavljena apsolutna bezbednost za naše ljude. Bez obzira na odluku NATO-a da ne prihvate pomoć naših snaga bezbednosti, Vojska SCG treba da bude spremna da pomogne ukoliko se stanje na Kosovu i Metohiji pogorša - izjavio je našem listu penzionisani načelnik Generalštaba Vojske SCG general-pukovnik Nebojša Pavković. "Ni Miloševićeva ni sadašnja vlast nije učinila sve da se Rezolucija 1244 SB UN o Kosovu i Metohiji realizuje u prisustvu naših državnih organa", rekao je general Pavković, dodajući da ga eskalacija sukoba nije iznenadila. V. N. - R. N. - P. P. - M. M. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Glas
javnosti,
Subota, 20. mart, 2004.
Kosovo:
