SRBIMA TRI KANTONA,
PATRIJARŠIJA DISTRIKT
E.V.N. 3/25/2004, 6:38:56 PM
ZA zvanični Beograd, Srbiju i vladu Vojislava Koštunice - kako "Novosti" nezvanično saznaju uoči zasedanja republičkog parlamenta posvećenog situaciji u južnoj Pokrajini - nije prihvatljiv "makedonski model". Tačnije, nije prihvatljiv kao recept za decentralizaciju Kosmeta, radi rešavanja statusa i prava srpske manjine i ostalih nealbanaca, ali jeste kao - mera prava i autonomije koju je Srbija spremna da pruži i garantuje kosmetskim Albancima. Unutar autonomije za Kosovo i Metohiju kao celinu i sastavni deo Republike Srbije.
Poseta premijera Koštunice Briselu pokazala je da neke struje u vrhu EU nisu spremne da već u ovom trenutku razgovaraju o kantonizaciji Kosmeta.Predlažu Srbima (kao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana) prava koja imaju Albanci u Makedoniji. Uprkos tome, sve više znakova govori da se neki drugi značajni međunarodni faktori - pre svega administracija DŽordža Buša, a i zemlje kao što su Rusija, Grčka, Italija i još neke - priklanjaju baš formiranju srpskih i albanskih kantona. Oni se, formalno tako, na kraju, i ne - moraju zvati.
Sada je sve još u preliminarnim razgovorima i ispitivanjima pa samim tim još daleko od gotovih i sigurnih rešenja. Ali ima izgleda da bi se tzv.međunarodna zajednica - pre svega pod uticajem Amerikanaca, Rusa i Italijana - mogla saglasiti sa formiranjem četiri ili pet albanskih kantona na Kosmetu koji bi bili i međusobno povezani. Radno se, naime, razgovara o kantonima: Priština, Peć, Đakovica i Prizren, a moguće je i formiranje uroševačkog kantona.
Ukoliko stvari krenu u ovom pravcu, Srbi bi mogli računati na tri kantona - mitrovički, gračanički i gnjilanski.
Pećka patrijaršija bi bila poseban distrikt do kojeg bi postojao garantovanni prilaz i kroz Rugovsku klisuru. Beograd se sprema da insistira da Patrijaršiji bude vraćena sva imovina kojom je raspolagala do 1962.godine, a ako tako i bude onda bi njena zaštićena crkvena teritorija iznosila oko 270 hektara.
Manastir Visoki Dečani ostao bi eksteritorijalan i imao bi neku vrstu statusa minijaturne Svete Gore.
Moguće je da bi svoj distrikt mogli dobiti i Goranci.
Srpski kantoni "zahvatili" bi od četvrtine do trećine teritorije Pokrajine a vojska državne zajednice SCG bi se - kada sve bude uz međunarodno posredovanje dogovoreno i završeno - vratila na državnu granicu.
Albanskim kantonima bila bi obezbeđena i, najverovatnije, međunarodno garantovana uistinu široka autonomija.
Za Srbiju, pored decentralizacije i nove teritorijalno - administrativne podele koja Srbima garantuje životni prostor i autonomiju u autonomiji, od posebnog značaja je međunarodna potvrda suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosmetu. Pored toga, za oficijelni Beograd, krajnje je važno da se u južnoj Pokrajini obezbedi mirna koegzistencija svih naroda Albanaca i Srba i da izbegne svako dalje sukobljavanje.Takođe da Kosmet više nikad ne bude poligon za nadmetanje velikih sila niti za nesporazume i konflikte sa susedima.
Uprkos svemu što poslednjih dana govori Ričard Holbruk, Bela kuća će, prema izvorima "Novosti", nastaviti svojevrsnu deklintonizaciju svoje kosovske i srpske politike.Buš i njegovi najbliži saradnici procenjuju između ostalog, da je držanje Kosmeta pod kontrolom na dosadašnji način preskupo i neracionalno čak i za bogatu Ameriku.
U KANTONIMA 260.000 SRBA
U severnom delu Mitrovice i opštinama Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, trenutno živi oko 50.000 stanovnika. Ali bi kanton sa povratnicima imao oko 110.000. U Kosovskom Pomoravlju - posle svih nasilja i egzodusa - nešto više od 20.000, a računa se da bi kanton imao oko 70.000. U enklavi Štrpce je oko 12.000 Srba, a u centrlanom Kosovu - Čaglavici, Gračanici, Lapljem Selu, Brezju, Prilužju i Svinjarima, posle poslednjih pogroma - tačan trenutni broj Srba se ne zna. U kantona Gračanica treba da živi oko 80.000 Srba. Međutim, prilikom pravljenja nove administrativno-teritorijalne podele i pregovora o kantonima, uzeće se u obzir i srpsko etničko prisustvo do 1999. godine,prava vlasništva, stanje sakralnih objekata, energetski potencijali i rečni tokovi. Plus, i drugi kriterijumi uobičajeni za slične pregovore.
PATRIJARŠIJA DISTRIKT
E.V.N. 3/25/2004, 6:38:56 PM
ZA zvanični Beograd, Srbiju i vladu Vojislava Koštunice - kako "Novosti" nezvanično saznaju uoči zasedanja republičkog parlamenta posvećenog situaciji u južnoj Pokrajini - nije prihvatljiv "makedonski model". Tačnije, nije prihvatljiv kao recept za decentralizaciju Kosmeta, radi rešavanja statusa i prava srpske manjine i ostalih nealbanaca, ali jeste kao - mera prava i autonomije koju je Srbija spremna da pruži i garantuje kosmetskim Albancima. Unutar autonomije za Kosovo i Metohiju kao celinu i sastavni deo Republike Srbije.
Poseta premijera Koštunice Briselu pokazala je da neke struje u vrhu EU nisu spremne da već u ovom trenutku razgovaraju o kantonizaciji Kosmeta.Predlažu Srbima (kao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana) prava koja imaju Albanci u Makedoniji. Uprkos tome, sve više znakova govori da se neki drugi značajni međunarodni faktori - pre svega administracija DŽordža Buša, a i zemlje kao što su Rusija, Grčka, Italija i još neke - priklanjaju baš formiranju srpskih i albanskih kantona. Oni se, formalno tako, na kraju, i ne - moraju zvati.
Sada je sve još u preliminarnim razgovorima i ispitivanjima pa samim tim još daleko od gotovih i sigurnih rešenja. Ali ima izgleda da bi se tzv.međunarodna zajednica - pre svega pod uticajem Amerikanaca, Rusa i Italijana - mogla saglasiti sa formiranjem četiri ili pet albanskih kantona na Kosmetu koji bi bili i međusobno povezani. Radno se, naime, razgovara o kantonima: Priština, Peć, Đakovica i Prizren, a moguće je i formiranje uroševačkog kantona.
Ukoliko stvari krenu u ovom pravcu, Srbi bi mogli računati na tri kantona - mitrovički, gračanički i gnjilanski.
Pećka patrijaršija bi bila poseban distrikt do kojeg bi postojao garantovanni prilaz i kroz Rugovsku klisuru. Beograd se sprema da insistira da Patrijaršiji bude vraćena sva imovina kojom je raspolagala do 1962.godine, a ako tako i bude onda bi njena zaštićena crkvena teritorija iznosila oko 270 hektara.
Manastir Visoki Dečani ostao bi eksteritorijalan i imao bi neku vrstu statusa minijaturne Svete Gore.
Moguće je da bi svoj distrikt mogli dobiti i Goranci.
Srpski kantoni "zahvatili" bi od četvrtine do trećine teritorije Pokrajine a vojska državne zajednice SCG bi se - kada sve bude uz međunarodno posredovanje dogovoreno i završeno - vratila na državnu granicu.
Albanskim kantonima bila bi obezbeđena i, najverovatnije, međunarodno garantovana uistinu široka autonomija.
Za Srbiju, pored decentralizacije i nove teritorijalno - administrativne podele koja Srbima garantuje životni prostor i autonomiju u autonomiji, od posebnog značaja je međunarodna potvrda suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosmetu. Pored toga, za oficijelni Beograd, krajnje je važno da se u južnoj Pokrajini obezbedi mirna koegzistencija svih naroda Albanaca i Srba i da izbegne svako dalje sukobljavanje.Takođe da Kosmet više nikad ne bude poligon za nadmetanje velikih sila niti za nesporazume i konflikte sa susedima.
Uprkos svemu što poslednjih dana govori Ričard Holbruk, Bela kuća će, prema izvorima "Novosti", nastaviti svojevrsnu deklintonizaciju svoje kosovske i srpske politike.Buš i njegovi najbliži saradnici procenjuju između ostalog, da je držanje Kosmeta pod kontrolom na dosadašnji način preskupo i neracionalno čak i za bogatu Ameriku.
U KANTONIMA 260.000 SRBA
U severnom delu Mitrovice i opštinama Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, trenutno živi oko 50.000 stanovnika. Ali bi kanton sa povratnicima imao oko 110.000. U Kosovskom Pomoravlju - posle svih nasilja i egzodusa - nešto više od 20.000, a računa se da bi kanton imao oko 70.000. U enklavi Štrpce je oko 12.000 Srba, a u centrlanom Kosovu - Čaglavici, Gračanici, Lapljem Selu, Brezju, Prilužju i Svinjarima, posle poslednjih pogroma - tačan trenutni broj Srba se ne zna. U kantona Gračanica treba da živi oko 80.000 Srba. Međutim, prilikom pravljenja nove administrativno-teritorijalne podele i pregovora o kantonima, uzeće se u obzir i srpsko etničko prisustvo do 1999. godine,prava vlasništva, stanje sakralnih objekata, energetski potencijali i rečni tokovi. Plus, i drugi kriterijumi uobičajeni za slične pregovore.
