GORKI PLODOVI ANTISRPSKIH FOBIJA ZAPADA 30.3.2004.
2:14
GORKI PLODOVI ANTISRPSKIH FOBIJA ZAPADA
Natalija NAROCCNICKA, zamenik predsednika Komiteta za medjunarodne odnose
Drzavne dume Rusije
Danas je Evropa, koja je lakomisleno likovala zbog neutralizacije uticaja
Rusije, ostala nasamo sa kosovskim ccirom, koji zahteva hirurssku
intervenciju. A Sjedinjene Americke Drzave, koje su uobrazavale da ce vecito
upravljati "svojim" teroristima, previse su ophrvane globalnim zadacima i
rezultatima njihovog trapavog razressavanja. U Iraku su one otvorile
Pandorinu kutiju - islamski fundamentalizam, u Avganistanu se iza krhke
fasade valja haos, i sve je spremno da eksplodira. Amerikancima odavno vec
nije do Evrope. (Moskva, RIA "Novosti")
Pet godina nakon pocetka bombardovanja Jugoslavije od strane natovskih snaga
Kosovo i dalje ostaje ccudovissni ccir na telu Evrope. Albanski teroristi
pale hriscanske crkve i ubijaju Srbe samo zato sto su Srbi. A Evropa se
plassi da prizna, da su albanske glavosecce deo medjunarodnog terorizma. I
da se njihovi apetiti ne ogranicavaju samo na otimanje Kosova - kolevke
istorijske srpske drzavnosti, vec idu mnogo dalje, ka stvaranju Velike
Albanije. Velikoalbanski program niposto se na zavrsava razbijanjem Srbije,
vec sprovodi na racun drugih suseda sadasnje Albanije. Tako bi od danasnje
Makedonije u "veliku Albaniju" otisle pogranicne teritorije, Grccka bi se
lissila svog severozapadnog dela (skoro trecine) svoje teritorije, dok bi
Crna Gora bila okrnjena skoro za 45 procenata. Uopste uzev, projekat "Velike
Albanije" po prvi put formulisan je jos u vreme Berlinskog kongresa, na kome
je uz ucesce i pomoc Otomanske imperije i Austrije stvorena Prizrenska liga,
cije su geopoliticke mape i ideologija u stvari sustina albanskog
teroristickog separatizma. U socijalistickoj Jugoslaviji Albance ne samo da
nisu ugnjetavali, nego je pristinski list "Koha Ditore" tokom decenija
izlazio iz broja u broj sa mapom Velike Albanije u svojstvu amblema. Sta li
bi bilo sa Evropom kada bi Elzassani izdavali u Strazburu list sa mapom
"Velike Nemacke"? I Evropa tek sada pocinje da sumnja da li je pravilno
postupila kada je optuzivala Srbe za genocid protiv Albanaca i sto je,
konacno, izrucila bombe na titovsku Jugoslaviju. U ocima ujedinjujuceg
Starog sveta Srbi su vazili za glavnu opasnost po demokratiju i prava
coveka. Iz nekih razloga se i do dana-danasnjeg precutkuje cinjenica, da
prakticno ni jedno delo, ucinjeno protiv srpske armije i policije, optuzenih
za masovno ubijanje albanaca, nije dobilo dokumentarnu potvrdu. Kao sto se
ne govori o fijasku Hasskog tribunala, koji je trebalo da opravda vojnu
kampanju SAD i NATO protiv suverene Jugoslavije. Ne odgovara istorijskoj
istini ni izmisljotina o velikosrpskom nacionalizmu. Tito, koji je opstajao
na vlasti, nije opstajao zato sto su prema njemu bile okrenute srpske
nacionalne nade, vec zbog stvaranja Svebalkanske Socijalisticke Federacije u
kojoj se rasplinjavao srpski potencijal. Upravo je to i pobudilo Ccerccila
da izda Drazu Mihailovica i opredeli se za Tita. Titov plan, odobren u pismu
Vinstona Ccerccila 5. februara 1944. godine depersonalizovao je i
neutralizovao razlicite teznje balkanskih naroda - Hrvata, Srba, Albanaca i
na strateskom Balkanu stvarao protivtezzu SSSR. Tito je odigrao veliku igru
u interesu Britanije. Ali je titovska Jugoslavija prozivela tacno onoliko,
koliko je ona i bila potrebna Zapadu. Kao sto je poznato, u godinama Drugog
svetskog rata Srbi su bili druga nacija posle Belorusa po gubicima. Svaki
deseti Srbin je poginuo, pruzajuci otpor hitlerovskim okupatorima. Medjutim,
bez obzira na heroizam srpskog naroda, Tito je zabranio kosovskim Srbima,
izgnanim u godinama rata sa Kosova, da se vrate na svoja ognjista. Ni brojka
nije bila mala: 100 hiljada Srba. Ali i nakon toga procentualni odnos Srba i
Albanaca na Kosovu iznosio je 50 procenata. Dramaticni razvoj dogadjaja oko
Jugoslavije u 90-im godinama umnogome je uslovljen odlaskom Rusije iz
Istocne Evrope. Posle kraha SSSR Zapadna Evropa ostala je "jaltinska", i uz
to jos konsolidovana u NATO. Medjutim, "socijalisticka Istocna Evropa",
izasavsi ispod ruske kontrole, rasparcala se na male i nesamostalne drzave
od Baltika do Sredozemnog mora. Pred ocima je nastajala zasad jos samo
geografska, ali potencijalo politicka "Mitteleuropa", cijim tvorcem bi se
mogla smatrati Nemacka, ciji su interesi za samostalnu ulogu pretili da
vaskrsnu. Tu "postversajsku" Istocnu Evropu Amerikancima je bilo vazno da
sto pre inkorporiraju u zapadni postjaltinski kalup pod anglosaksonskom
kontrolom. Medjutim, u to vreme na juznom - balkanskom krilu Evrope -
Jugoslavija se pred ocima pretvarala iz protivteze SSSR i Varssavskom paktu
u antiatlantsku snagu. Procesi rastakanja komunistickih struktura u
Jugoslaviji isprovocirani su ne samo od strane liberalnog, nego u nista
manjoj meri nacionalnog zanosa, koji nije iskljucivao raspad federacije sa
perspektivom makar i delimicnog ujedinjenja Srba. To bi strateski znacajnu
teritoriju ucinilo nedostupnom za projekte nove "postversajske"
"Mitteleurope". A taj nacionalni zanos u Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji
zapravo je i bio remetilacki faktor za americke planove. U Nemackoj je
preovladao mentalitet prvog svetskog rata i ona je, ne suzdrzavssi se, veoma
aktivizirala veze sa Hrvatima i Slovencima od pocetka krize u federaciji
Jugoslaviji i prakticno nametnula hitno priznavanje Hrvatske i Slovenije od
strane Evropske zajednice, cime su bili veoma nezadovoljni u Londonu i
Parizu. Mnogi su to protumacili time, sto je Hrvatska ratovala na strani
Hitlera, a sem toga, taj deo Balkana uvek je bio u orbiti Centralnih drzava.
I od tog momenta su Amerikanci i odlucili da preuzmu inicijativu. Prema
udzbenicima modeliranja javnog mnenja srski duh u JNA postao je objekat
demonizacije. Rat u Bosni i "kosovska kriza" uklopili su se u opste planove
sa sirenjem NATO, posto je jugoslovenska enklava, sa izlaskom na
Sredozemlje, predstavljala nedostajuci elemenat mozaika, u kome celokupna
obala Zapadne Evrope treba da bude pod politickom konrolom jedine u svetu
supersile. Nakon ukljucivanja istocnoevropskih drzava u NATO, a takodje
nakon fakticke okupacije Makedonije, antiatlantska Srbija ostajala je kao
barijera za inkorporiranje strateskog regiona u novu geopoliticku
konfiguraciju. Od 1992. godine veoma planski, i iskljucivo u etapama,
modelirana je napetost po redosledu u delovima bivse Jugoslavije - napre u
Srpskoj Krajini, zatim u Bosni, a tek potom na Kosovu. I svaki put glavni
zahtev Zapada bilo je obustavljanje pomoci Beograda ccas Srpskoj Krajini,
ccas bosanskim Srbima i povlacenje JNA. U svetlu zapocetog u jesen 2001.
godine epohalnog ulaska SAD u Aziju i drasticnog pritiska na drzave
Persijskog zaliva, postalo je jasno da je okupacija Kosova pripremana tokom
90-ih godina radi stvaranja novog mostobrana u Evropi. Uz njegovu pomoc je i
bilo moguce ostvariti pritisak na potencijalne saveznike Rusije i osigurati
kontrolu nad putem od Dunava do zaliva i kontrolisati trgovinske, sirovinske
i vojno-strateske komunikacije Evrope sa Malom Azijom. Sem toga, to bi
oznacavalo priblizavanje Persijskom zalivu, Bliskom Istoku i strateskom
savezniku - Izraelu. Vardarsko-moravska kotlina postala je samo kljucc za
"ucvrsscivanje, pomocu transatlantskog pasrtnerstva, americkog mostobrana na
Evroazijskom kontinentu, s time da "rastuca Evropa" postane "realna
skakaonica za skok u Evroaziju". Upravo je tako strateske geopoliticke
ciljeve SAD formulisao Zbignjev Bzzezzinski. Danas je Evropa, koja je
lakomisleno likovala zbog neutralizacije uticaja Rusije, ostala nasamo sa
kosovskim ccirom, koji zahteva hirurssku intervenciju. A Sjedinjene Americke
Drzave, koje su uobrazavale da ce vecito upravljati "svojim" teroristima,
previse su ophrvane globalnim zadacima i rezultatima njihovog trapavog
razressavanja. U Iraku su one otvorile Pandorinu kutiju - islamski
fundamentalizam, u Avganistanu se iza krhke fasade krije haos, i sve je
spremno da eksplodira. Amerikancima odavno vec nije do Evrope. - 0 - Moskva,
marta 2004. godine RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
