DVOSTRUKI STANDARDI MIROVNE MISIJE NA KOSOVU 30.3.2004.
2:12
DVOSTRUKI STANDARDI MIROVNE MISIJE NA KOSOVU Zoja KLIMENKO, stariji
naucni saradnik Ruskog instituta za strateska istrazivanja, magistar
politickih nauka (Moskva, RIA "Novosti")
Nedavne dogadjaji na Kosovu i Metohiji - a upravo takav je i zvanicni status
i ustavni naziv tog regiona bivse Jugoslavije, koji cesto prenebregavaju i
medjunarodni protektori pokrajine, i svetska stampa - trreba posmatrati sa
nekoliko aspekata. Radi se o srpsko-albanskim protivurecnostima, o uzajamnim
odnosima albanske zajednice Kosova i medjunarodne zajednice i, najzad, o
poziciji te zajednice. Mnogi pogresno smatraju da su dogadjaji od 17. marta,
kada je nocu otkriveno telo albanskog deccaka, a izjutra pronadjeno jos
jedno, da bi se nastavilo traganje i za trecim, koje je pronadjeno kasnije,
poceli upravo tog 17. marta. Prema prvobitnoj verziji, koja je predoccena
novinarima od strane cetvrtog, spasenog deccaka, oni su se utopili skocivsi
u reku Ibar bezeci od srpske dece, koja su ih jurila sa psima. Halid Barani,
sef Komiteta za zastitu prava i sloboda coveka u Kosovskoj Mitrovici
prokomentarisao je to kao odmazdu Srba u odgovor na napad na srpskog momka
uvece 15. marta u selu Ccaglavica u okolini Pristine. Na njega su pucala
trojica nepoznatih lica iz automobila u pokretu i momak je tesko ranjen. Taj
incident izazvao je stihijske proteste Srba, koji su praceni blokadom puta
Pristina - Skopje i Pristina - Gnjilane. Protesti su se prosirili i na druge
gradove Kosova, u kojima je jos bilo Srba. Oni su od UNMIK i KFOR zahtevali
da zastite njihova prava i vrate punktove KFOR u srpska sela. Albanska
verzija dogadjaja objavljena je u medijima 17. marta. A vec 21. marta srpski
mediji su, pozivajuci se na sefa policije UNMIK Berija Polimna saopstili, da
ta verzija nije potvrdjena u istrazi incidenta. Medjutim, posao je vec bio
obavljen. Sve je to veoma podsecalo na slicna zbivanja u Bosni i
Hercegovini. Tamo je pripisana Srbima eksplozija u Sarajevu posluzila kao
povod za uvodjenje 30. maja 1992. godine medjunarodnih sankcija bez
presedana protiv SRJ. Eksplozija na pijaci u Sarajevu februara 1994. godine,
poznata medju strucnjacima kao "Markale-2", posluzila je kao povod za prva
bombardovanja NATO po pozicijama bosanskih Srba. Kasnije je utvrdjena
neumesanost Srba u te incidente. Mogli bi smo se jos prisetiti i "srpskog
masakra u Raccku", koji je posluzio kao povod za operaciju NATO oprotiv SRJ
1999. godine, ciju petogodisnjicu upravo ovih dana obelezava Srbija.
Izvestaj medjunarodnih eksperata, koji demantuje prvobitnu verziju Viljama
Vokerea, sefa posmatracke misije OEBS na Kosovu, koja je instalirana oktobra
1998. godine, o kaznenoj ekspediciji jugoslovenskih i srpskih snaga
bezbednosti protiv mirnih albanskih seljaka, stavljenn je u ladicu, a
tadasnjoj SRJ su poceli "zavrtati ruke" u Rambujeu. Kao sto vidimo, metod
nije nov, ali funkcionise besprekorno. Sada je pitanje samo u tome, kakve ce
poteze preduzeti medjunarodna zajednica i Medjunarodni tribunal za bivsu
Jugoslaviju u odnosu na Albance. Poslednji dogadjaji na Kosovu jos jednom su
pokazali niz metoda koje primenjuju medjunarodni predstavnici u pokrajini.
Na primer, umesto da zastite srpske enklave, u kojima, uzgred receno, ne
zive samo Srbi i Crnogorci, nego i drugo nealbansko stanovnistvo, njihovu
imovinu i kulturno nasledje od razjarenih Albanaca, sto je propisano i
rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti OUN, Srbima se uporno nudi da se
evakuisu u druga mesta Kosova ili u Srbiju. Posle odlaska nealbanskog zivlja
sva njihova imovina se pali. Unistavaju se istorijski i kulturni spomenici
svetskog znacaja, koji svedoce o etnickoj pripadnosti pokrajine tokom
vekova. Pri tom se unistavanje vrsi planski, sistematski i veoma brizljivo,
sve do odvozzenja ssuta sa mesta na kojima su bili sagradjeni pravoslavni
manastiri i hramovi. Odmah nakon evakuacije svestenih lica iz manastira
Devicc njega je opkolilo oko hiljadu naoruzanih Albanaca i zapalilo. U
srpskim selima unistavana je infrastruktura - skole, administrativne zgrade,
poste, kancelarije, protivpozarne stanice, bolnice. Medicinski personal i
pacijenti jedva su uspevali da spasu zivu glavu, a da ne govorimo o
spasavanju opreme. Na mestu zgarista jedne od bolnica pronadjen je les
zene-invalida, koja nije uspela da pobegne. U gradovima su gorele srpske
kuce, pored ostalog i one nove koje su izgradjene posle 1999. godine za
izbeglice. U Srbiju su evakuisani i Srbi, koji rade u medjunarodnim
organizacijama na Kosovu. Postavilo se pitanje i o evakuaciji medjunarodnog
personala UNMIK. Cak stavise, u odgovor na vise puta upucene predloge vlasti
Srbije i Crne Gore da jedinice armije i policije pomognu KFOR i UNMIK, koji
ocigledno nisu uspevali da obave svoje zadatke, sledilo je odbijanje. Oni su
to motivisali time, da ce u slucaju potrebe pomoc od 600 ljudi stici iz NATO
snaga koje se trenutno nalaze u Nemackoj, a koje su nekada bile angazovane
na Kosovu i poznaju situaciju. Zabelezeni su slucajevi da su mirovne snage
KFOR odlazile, ostavljajuci Srbe bez svake zastite. Ovakva politika sasvim
jasno govori o tome, da medjunarodni predstavnici i uopste ne nameravaju da
postuju obavezujucu rezoluciju Saveta bezbednosti OUN, kojom se predvidja
povratak ogranicenih srpskih snaga za zastitu srpskih svetinja i razmestanje
na pogranicnim karaulama. Stice se utisak da medjunarodni predstavnici i
albanski teroristi, medju kojima je, prema svedocenju srpskih izbeglica,
bilo podosta predstavnika Kosovske "etnicki proporcionalne" policijske
sluzbe, pod okriljem UNMIK, realizuju jedinstveni plan: jedni evakuisu
nealbansko stanovnistvo, drugi ciste teren od "tragova boravka". Vec je
izneta pretpostavka da se dogadjaji mogu preneti na jug Srbije. 20. marta
policija je uhapsila Albanca koji je pokusao da zapali dzamiju u selu
Orahovica oko Presseva. U cilju resavanja problema srpske vlasti su po ko
zna koji put predlozile da se stvori teritorijalna autonomija Srba na severu
Kosova u sastavu autonomne pokrajine u okvirima SCG. Albanci su, po ko zna
koji put optuzujuci Beograd da destabilizuje situaciju, zahtevali da se
hitno prizna nezavisnost pokrajine, smatrajuci to jedinim nacinom da se
sredi stanje. Mozemo sa sigurnoscu tvrditi da je umerenost niza albanskih
politicara cisti mit. Albanski pokret je jedinstven, ali raszliciti njegovi
ogranci izvrsavaju striktno odredjene funkcije, koje u zbiru vode u
popstizanje konkretnog cilja - postizanja etnicki homogene nezavisne drzave.
Brojka od 90 procenata nezaposlenih medju srpskim stanovnistvom Kosova
govori sama za sebe. Nealbansko stanovnistvo se isteruje iz pokrajine svim
mogucim sredstvima. Dogadaji iz nedavne proslosti mogu se smatrati probnim
balonom, koji ima za cilj da proveri reakciju medjunarodne zajednice i
predstavnika medjunarodnih organizacija na Kosovu. To sto je 22. marta sef
UNMIK Hari Holkeri okvalifikovao prethodne ocene komande NATO onog sto se
desilo kao "etnicko ciscenje" preuvelicanim, dodavsi da je stradalo nekoliko
ljudi i da je zapaljeno "par crkava", ponajbolje ilustruje stanje stvari.
Prema zvanicnim podacima, koji jos nisu definitivni, poginulo je najmanje 31
lice (24 Albanca ubijena su u sukobima sa KFOR i policijom UNMIK, 7 Srba
ubijeno je od starne Albanaca), preko 800 ljudi je ranjeno, izmesteno je
najmanje 3 hiljade 700 Srba, unisteno 420 kuca i drugih objekata, spaljeno
preko 30 crkava i manastira, 7 srpskih sela u potpunosti je zbrisano sa lica
zemlje, u nekim gradovima nije ostao ni jedan Srbin, unisteno je ili
osteceno 70 vozila. Dakle, zbir mnogih faktora govori o teznji nekih drzava
da po svaku cenu ne dopuste uspostavljanje suvereniteta Srbije nad Kosovom.
Hipoteticki se moze pretpostaviti i zatvaranje u perspektivi misije OUN za
Kosovo pod izgovorom da se ljudi koji u njoj rade nalaze u opasnosti, i da
ce NATO i lidirajuce u njemu drzve preuzeti potpunu kontrolu nad pokrajinom.
- 0 - Moskva, marta 2004. godine RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
