KOSOVSKI CORSOKAK: STA CINITI I KO JE KRIV? 2.4.2004.
0:8
KOSOVSKI CORSOKAK: STA CCINITI I KO JE KRIV? Armen OGANESJAN,
ekspert Saveta Evrope, clan Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku (Moskva,
RIA "Novosti")
Mene ne ccudi eksplozija zzarissta medjuetnicckog nasilja na Kosovu, mene
cccudi to, ssto je taj dugo tinjajuci konflikt ostajao izvan vidnog polja
politiccara kako u Evropi, tako i u Sjedinjenim Drzzavama. Kosovo je danas
"crna rupa" u svakom pogledu. 90 procenata budzeta pokrajine popunjava se
sredstvima iz inostranih izvora. Sadasnje Kosovo prati permanentna
energetska kriza. Prema podacima medjunarodnih organizacija, skoro polovina
stanovnistva zivi na ivici siromasstva, a 12 procenata u totalnoj bedi.
Prema raznim ocenama, nivo nezaposlenosti u pokraijini iznosi izmedju 60 i
70 procenata radno sposobnog stanovnistva. Po tiom pokazatelju Kosovo je
uporedivo sa najsiromasnijim zemljama sveta. Proizvodni kapaciteti
vise-manje funkcionisuce grane kosovske privrede i dalje su gradjevinska
industrija. Lokalni albanci aktivno izgradjuju objekte na zemljistu koje su
napustili Srbi, ili rekonstruisu njihove kuce. Uporedimo: na Kosovu je za
albance izgradjeno reda 40 hiljada kuca, a za Srbe - svega 40. Sta je razlog
za takvu situaciju? Po okoncanju vojne kampanje protiv Milossevica, Kosovo
je stavljeno pod kontrolu OUN. U to vreme model pokrajine svodio se, u prvom
redu, na angazovanje finansijskih investicija. I ovamo su zbilja nagrnuli
"kvaziinvestitori", koji su nudili razlicite biznis-planove obnove ratom
porusene kosovske ekonomike. Medjutim, ni jedan od tih projekata nije bio
ostvariv. Glavni razlog za to je nenamensko, u sustini, kriminalno
koriscenje sredstava, koja je Kosovo dobijalo po liniji EU, Svetske banke i
drugih instituta. Po podacima Medjunarodne krizne grupe, otprilike polovina
tih sredstava slilo se u kriminalni promet. Vremenom su se pojavili i svi
drugi modeli razvoja Kosova: evropski i americki. Evropski model je zastupao
Mihail Sstajner, bivsi sef pokrajinske misije OUN. Njegova pozicija se
svodila na to, da pitanje statusa kosovske pokrajine, koja je, saglasno
rezoluciji OUN, neodvojivi deo Srbije, treba resavati po shemi" "prvo
standardi - potom status". Tojest, najpre je potrebno primeniti i pokrajini
standarde multietnickog drustva sa funkcionisucim demokratskim institutima,
sa predstavnickim organima vlasti, slobodom stampe itd. A kao posledica
toga, moze se govoditi o statusu pokrajine. Drugi model zastupao je americki
Centar za strateska i medjunarodna istrazivanja. Po misljenju eksperata
Centra, sadasnje stanje na Kosovu potrajace sve dotle, dok ne bude reseno
pitanje definitivnog statusa pokrajine. Tojest, Amerikanci su spremni da to
pitanje prodaju lokalnoj samoupravi. U sustini, americki model pretpostavlja
neophodnost preispitivanja rezolucije OUN. Medjutim, razgovor o statusu
treba priznati apsurdnim. Ako postavimo pitanje: "Kome idu na ruku poslednji
dogadjaji na Kosovu?" - odgovor ce biti jasan. Karakteristicno je, na
primer, istupanje lidera kosovskih albanaca Ibrahima Rugove o vrucim
tragovima krvavih sukoba u pokrajini. On je decidno izjavio, da taj haos i
anarhija mogu prestati tek onda kada se resi pitanje statusa. A ako se zna
da je Kosovo neotudjivi deo Srbije i Crne Gore, zasto se onda postavlja
pitanje o statusu? Pokrajina sa takvim uzasavajucim ekonomskim
pokazateljima, sa masovnom nezaposlenoscu, pokrajina u kojoj cveta trgovina
narkoticima koji se potom odavde plasira u Evropu, pokrajina u kojoj vlada
korupcija, trgovina falsifikovanim duvanom - a to je i najrasprostranjeniji
kriminalni biznis u pokrajini - pokrajina u kojoj nisu reseni ni ekoloski,
ni energetski problemi. Ali je samo Gospod Bog mogao od nicega stvoriti
svet. Sta ce biti dalje? Na zalost, danas ni jedan od predlozneih modela za
normalizaciju zivota na Kosovu ne funkcionise. I to se nije desilo samo zato
sto su ti modeli u uzjamanoj protivurecnosti. Drugi, glavni razlog lezi u
tome, sto su se i predstavnici administracije OUN u toj pokrajini, i mirovne
snage, nasli u veoma slozenoj situaciji. Tojest, ljudi koji imaju mandat za
sprovodjenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN, nemaju mogucnosti da je
sprovedu u zivot, jer vecina lokalnog stanovnistva, bilo da je rec o
cinovnicima ili vojnicima, smatra da nije realno smatrati Kosovo delom
Srbije. Kao dopunu navescu jos jednu epizodu, koja me zaprepastila za vreme
posete pokrajini Kosovo: na ulicama Pristine na policama se svuda javno
prodaju memoari terenskih komandira zabranjene OVK. Na njihovim koricama
naslikani su ljudi sa automatima. Memoari vrve od nacionalistickih parola,
kojima se poziva na unistavanje Srba, reprodukuju se mape Velike Albanije. I
mimo cele te ssovinisticke bulevarsstine patroliraju vojnici KFOR. U
pokrajini preakticno nema zabrane koriscenja "jezika mrzznje" ("hate
language"). Zakonomerno je to sto je nedavna eksplozija nasilja na Kosovu,
po recima visokopostavljenog policijskog ccina, bila "eksplozija protiv
svega srpskog". Iz nastale situacije na Kosovu nije tako jednostavno naci
izlaz, ali svetska zajednica ne moze dopustiti da se sve u pokrajini vrati
na nulu, i jos sa negativnim rezultatom. Zato nekakav model mora postojati,
a najverovatnije ce prevladati evropski model - najpre standardi, a potom
resavanje o buducnosti pokrajine. Nije moguce ni zamisliti da ce se godinama
akumulirani neprijateljstvo, nezaposlenost, kriminal i nelegalna trgovina u
uslovima nepostojanja socijalne sfere "rastvoriti" sami od sebe,
zahvaljujuci proglasenju statusa. Sem besperspektivnosti odobrenja takve
odluke u OUN to ne bi bilo nista drugo do vera u politicku magiju reci, koja
je vec odigrala svoju opaku ssalu na Kosovu. Treba li da se ponovi? - 0 -
Moskva, aprila 2004. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
