http://www.pcnen.cg.yu/pcnen2/drugi/drugi19.htm
PCNEN
16.4.2004.
Drugi pisu:
I nasa obavestajna sluzba u potragu za kadrom krenula elektronskom postom
Do idealnog spijuna preko Interneta
Bezbednosno-informativna agencija raspisala konkurs za "specifican, zanimljiv, kreativan i neobican" posao. - Na proveri pouzdanost, predanost, kvalitet, licne sposobnosti kandidata, a sve to uz pomoc gomile upitnika i testova
Ako niste stariji od 27 godina, imate zavrsen: pravni, ekonomski, filoloski, filozofski, fakultet politickih nauka, elektrotehnicki, prirodno-matematicki ili fakultet organizacionih nauka i ispunjavate uslove za rad u drzavnom organu, mozete poslati svoju biografiju na nasu imejl adresu".
Poslovni oglas kao i svaki drugi, ali samo na prvi pogled. Neko ce mozda pomisliti da je rec o kompaniji koja trazi ekonomistu, pravnika, komercijalistu, strucnjaka za rad na racunaru, asistenta sefa marketinga, agenta za prodaju nekretnina. Sta god pomislili, niste u pravu jer tesko da je prosecan Srbin ikada imao priliku da vidi oglas kojim domaca obavestajna sluzba trazi nove snage Po ugledu na vecinu renomiranih spijunskih kuca, i Bezbednosno-informativna agencija je u potragu za kadrom krenula putem internet prezentacije njnjnj.bia.sr.gov.yu. a oni koji se odluce da konkurisu molbe sa kratkom biografijom mogu poslati obicnom ili elektronskom postom, sto je novina u dosadasnjem nacinu popune (e-mail: [EMAIL PROTECTED]).
"Agencija obavlja poslove koji se odnose na: zastitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanja i sprecavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rusenje Ustavom utvrdjenog poretka Republike Srbije istrazivanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obavestajnih podataka i saznanja od znacaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadleznih drzanih organa o tim podacima, kao i druge poslove odredjene zakonom", pise u clanu 2. Zakona o BIA. Osnovni principi na kojima se zasniva rad pripadnika BIA su: zakonitost, tajnost, efikasnost, individualna odgovornost, postovanje ljudskih prava. Kada je rec o uslovima za bavljenje ovim poslom, na sajtu BIA pise da formalno svaki drzavljanin SCG stariji od 18 godina, neosudjivan, fizicki i mentalno zdrav zadovoljava kvalifikacije za radno mesto za koje konkurise. Agenti BIA, medjutim, mogu da budu i "stranci, ali i apatridi (osobe bez drzavljanstva), spremni da saradjuju svesno i konspirativno, a sve u cilju zastite bezbednosti Srbije". Ako kandidat zadovolji tu formu, sledeci korak je - provera. Na probu se stavljaju njegova pouzdanost, predanost, kvalitet, licne sposobnosti, a sve to uz pomoc gomile upitnika i testova.
U zavisnosti od afiniteta, moguce je odluciti se za kontraobavestajne, obavestajne ili druge poslove bezbednosti. Prvi podrazumevaju prikupljanje, analiziranje i obradu podataka o delovanju stranih obavestajnih sluzbi na nasoj teritoriji, drugi delovanje u inostranstvu (ali i u zemlji), kojim se prikupljaju i analiziraju podaci politicke, ekonomske, bezbednosne i vojne prirode o stranim drzavama, politickim, ekonomskim i vojnim savezima, a pri- tom ukazuju na namere ili tajno delovanje usmereno na ugrozavanje bezbednosti Republike Srbije.
Treca grupa poslova odnosi se na suzbijanje delatnosti usmerene na organizovani kriminal, krivicna dela s elementima inostranog, unutrasnjeg i medjunarodnog terorizma, ali i najtezih oblika krivicnih dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava.
Pripadnici BIA imaju sluzbene legitimacije sa natpisom i oznakom "Bezbednosno-informativna agencija", identifikacionim brojem i fotografijom. BIA nema posebnu oruzanu formaciju u svom sastavu, a u skladu sa zakonski definisanim pravcima rada prioritet Agencije je informativni rad u funkciji zastite bezbednosti Republike Srbije. Mnogi povezuju bivsu Jedinicu za specijalne operacije sa BIA, misleci da je ona njen sastavi deo. Zvanicno, JSO je od novembra 2001. izasla iz okrilja tadasnjeg Resora drzavne bezbednosti i nastavila da funkcionise u sastavu MUP-a Srbije. Jula 2002. RDB je transformisan u BIA, kada su se izgubile i bilo koje zakonske osnove za postojanje oruzanih formacija u okviru BIA.
Inace, kako pise na sajtu BIA, razvoj savremenih bezbednosnih, ali i nekih obavestajnih aktivnosti na prostoru Srbije datira jos s pocetka 19. veka, odnosno neposredno pre i tokom Prvog srpskog ustanka. Istorija kaze da su 1804. godine sve informacije koje su se ticale turskih namera i kretanja bile prikupljane iskljucivo od vojnih zarobljenika i civila, poreklom iz krajeva pod kontrolom dahija. Upravo iz tog perioda poticu prvi primeri, kako se to kaze, "prevrbovanja" turskih agenata.
Znacajniji pisani izvori iz istorije Srba, koji se odnose na obavestajno-bezbednosne aktivnosti, mnogo su stariji. Oni poticu jos iz perioda vladavine cara Dusana i njegovog zakonika, kojim je, oslanjajuci se na vizantijska iskustva, ovaj vladar iz loze Nemanjica ustanovio cak 70 razlicitih zvanja. Neka su upravo bila u vezi sa obavestajnim aktivnostima.
Inace, prvi srpski vladar koji je posvetio ozbiljnu paznju organizovanju obavestajnih aktivnosti bio je Milos Obrenovic, sto je i razumljivo ako se u obzir uzme nacin na koji je dosao na vlast. Glavni zadatak njegovih obavestajaca nije bila zastita Srbije, vec ocuvanje sopstvene vladavine na koju su neblagonaklono gledali Turci, ali i znacajan broj domacih politickih protivnika.
Koliko se placa "naporan i kreativan rad"
Za razliku od veb sajtova stranih obavestajnih sluzbi, poput americke CIA ili britanskih MI5 i MI6, BIA je navela samo podatak da joj je iz buyeta Srbije za 2003. godinu, "teskog" 261,7 milijardi dinara, data 1,6 milijarda, a aprilskim rebalansom dodato jos 159 miliona.
Plate su ocigledno poslovna tajna, ali ne i za carsiju kojom kruzi prica da zaposleni u BIA mesecno primaju izmedju 15.000 i 40.000 dinara. Reklo bi se dovoljno, kada se procita da je posao "specifican, zanimljiv, kreativan i neobican", ali i malo kada se u nastavku recenice sazna da je "istovremeno odgovoran, naporan i zahtevan".
U svetu stvari stoje (malo) drugacije. Posto je rec o drzavnoj sluzbi, vazi pravilo da su plate relativno male. Medjutim, sam posao donosi niz povlastica: pristojnu penziju, dotacije za placanje kirije, dobro zdravstveno i socijalno osiguranje, olaksice u skolovanju dece, bonuse za zalaganje na radu. Tako, agent-guster u britanskim MI5 i MI6 startuje sa oko 21.000 funti godisnje. Pretvoreno u evre to je oko 31.500. Iako plata vazi za poprilicno "mrsavu", mnogi se odlucuju za rad u ovoj bransi jer ih, zahvaljujuci vise nego dobroj penziji, ceka sigurna i mirna spijunska starost. Slicno je i u Americi, gde se pocetnicke plate u CIA krecu od 40.000 do 55.000 dolara godisnje. vazi za poprilicno "mrsavu", mnogi se odlucuju za rad u ovoj bransi jer ih, zahvaljujuci vise nego dobroj penziji, ceka sigurna i mirna spijunska starost. Slicno je i u Americi, gde se pocetnicke plate u CIA krecu od 40.000 do 55.000 dolara godisnje.
Dnevnik
PCNEN
16.4.2004.
Drugi pisu:
I nasa obavestajna sluzba u potragu za kadrom krenula elektronskom postom
Do idealnog spijuna preko Interneta
Bezbednosno-informativna agencija raspisala konkurs za "specifican, zanimljiv, kreativan i neobican" posao. - Na proveri pouzdanost, predanost, kvalitet, licne sposobnosti kandidata, a sve to uz pomoc gomile upitnika i testova
Ako niste stariji od 27 godina, imate zavrsen: pravni, ekonomski, filoloski, filozofski, fakultet politickih nauka, elektrotehnicki, prirodno-matematicki ili fakultet organizacionih nauka i ispunjavate uslove za rad u drzavnom organu, mozete poslati svoju biografiju na nasu imejl adresu".
Poslovni oglas kao i svaki drugi, ali samo na prvi pogled. Neko ce mozda pomisliti da je rec o kompaniji koja trazi ekonomistu, pravnika, komercijalistu, strucnjaka za rad na racunaru, asistenta sefa marketinga, agenta za prodaju nekretnina. Sta god pomislili, niste u pravu jer tesko da je prosecan Srbin ikada imao priliku da vidi oglas kojim domaca obavestajna sluzba trazi nove snage Po ugledu na vecinu renomiranih spijunskih kuca, i Bezbednosno-informativna agencija je u potragu za kadrom krenula putem internet prezentacije njnjnj.bia.sr.gov.yu. a oni koji se odluce da konkurisu molbe sa kratkom biografijom mogu poslati obicnom ili elektronskom postom, sto je novina u dosadasnjem nacinu popune (e-mail: [EMAIL PROTECTED]).
"Agencija obavlja poslove koji se odnose na: zastitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanja i sprecavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rusenje Ustavom utvrdjenog poretka Republike Srbije istrazivanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obavestajnih podataka i saznanja od znacaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadleznih drzanih organa o tim podacima, kao i druge poslove odredjene zakonom", pise u clanu 2. Zakona o BIA. Osnovni principi na kojima se zasniva rad pripadnika BIA su: zakonitost, tajnost, efikasnost, individualna odgovornost, postovanje ljudskih prava. Kada je rec o uslovima za bavljenje ovim poslom, na sajtu BIA pise da formalno svaki drzavljanin SCG stariji od 18 godina, neosudjivan, fizicki i mentalno zdrav zadovoljava kvalifikacije za radno mesto za koje konkurise. Agenti BIA, medjutim, mogu da budu i "stranci, ali i apatridi (osobe bez drzavljanstva), spremni da saradjuju svesno i konspirativno, a sve u cilju zastite bezbednosti Srbije". Ako kandidat zadovolji tu formu, sledeci korak je - provera. Na probu se stavljaju njegova pouzdanost, predanost, kvalitet, licne sposobnosti, a sve to uz pomoc gomile upitnika i testova.
U zavisnosti od afiniteta, moguce je odluciti se za kontraobavestajne, obavestajne ili druge poslove bezbednosti. Prvi podrazumevaju prikupljanje, analiziranje i obradu podataka o delovanju stranih obavestajnih sluzbi na nasoj teritoriji, drugi delovanje u inostranstvu (ali i u zemlji), kojim se prikupljaju i analiziraju podaci politicke, ekonomske, bezbednosne i vojne prirode o stranim drzavama, politickim, ekonomskim i vojnim savezima, a pri- tom ukazuju na namere ili tajno delovanje usmereno na ugrozavanje bezbednosti Republike Srbije.
Treca grupa poslova odnosi se na suzbijanje delatnosti usmerene na organizovani kriminal, krivicna dela s elementima inostranog, unutrasnjeg i medjunarodnog terorizma, ali i najtezih oblika krivicnih dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava.
Pripadnici BIA imaju sluzbene legitimacije sa natpisom i oznakom "Bezbednosno-informativna agencija", identifikacionim brojem i fotografijom. BIA nema posebnu oruzanu formaciju u svom sastavu, a u skladu sa zakonski definisanim pravcima rada prioritet Agencije je informativni rad u funkciji zastite bezbednosti Republike Srbije. Mnogi povezuju bivsu Jedinicu za specijalne operacije sa BIA, misleci da je ona njen sastavi deo. Zvanicno, JSO je od novembra 2001. izasla iz okrilja tadasnjeg Resora drzavne bezbednosti i nastavila da funkcionise u sastavu MUP-a Srbije. Jula 2002. RDB je transformisan u BIA, kada su se izgubile i bilo koje zakonske osnove za postojanje oruzanih formacija u okviru BIA.
Inace, kako pise na sajtu BIA, razvoj savremenih bezbednosnih, ali i nekih obavestajnih aktivnosti na prostoru Srbije datira jos s pocetka 19. veka, odnosno neposredno pre i tokom Prvog srpskog ustanka. Istorija kaze da su 1804. godine sve informacije koje su se ticale turskih namera i kretanja bile prikupljane iskljucivo od vojnih zarobljenika i civila, poreklom iz krajeva pod kontrolom dahija. Upravo iz tog perioda poticu prvi primeri, kako se to kaze, "prevrbovanja" turskih agenata.
Znacajniji pisani izvori iz istorije Srba, koji se odnose na obavestajno-bezbednosne aktivnosti, mnogo su stariji. Oni poticu jos iz perioda vladavine cara Dusana i njegovog zakonika, kojim je, oslanjajuci se na vizantijska iskustva, ovaj vladar iz loze Nemanjica ustanovio cak 70 razlicitih zvanja. Neka su upravo bila u vezi sa obavestajnim aktivnostima.
Inace, prvi srpski vladar koji je posvetio ozbiljnu paznju organizovanju obavestajnih aktivnosti bio je Milos Obrenovic, sto je i razumljivo ako se u obzir uzme nacin na koji je dosao na vlast. Glavni zadatak njegovih obavestajaca nije bila zastita Srbije, vec ocuvanje sopstvene vladavine na koju su neblagonaklono gledali Turci, ali i znacajan broj domacih politickih protivnika.
Koliko se placa "naporan i kreativan rad"
Za razliku od veb sajtova stranih obavestajnih sluzbi, poput americke CIA ili britanskih MI5 i MI6, BIA je navela samo podatak da joj je iz buyeta Srbije za 2003. godinu, "teskog" 261,7 milijardi dinara, data 1,6 milijarda, a aprilskim rebalansom dodato jos 159 miliona.
Plate su ocigledno poslovna tajna, ali ne i za carsiju kojom kruzi prica da zaposleni u BIA mesecno primaju izmedju 15.000 i 40.000 dinara. Reklo bi se dovoljno, kada se procita da je posao "specifican, zanimljiv, kreativan i neobican", ali i malo kada se u nastavku recenice sazna da je "istovremeno odgovoran, naporan i zahtevan".
U svetu stvari stoje (malo) drugacije. Posto je rec o drzavnoj sluzbi, vazi pravilo da su plate relativno male. Medjutim, sam posao donosi niz povlastica: pristojnu penziju, dotacije za placanje kirije, dobro zdravstveno i socijalno osiguranje, olaksice u skolovanju dece, bonuse za zalaganje na radu. Tako, agent-guster u britanskim MI5 i MI6 startuje sa oko 21.000 funti godisnje. Pretvoreno u evre to je oko 31.500. Iako plata vazi za poprilicno "mrsavu", mnogi se odlucuju za rad u ovoj bransi jer ih, zahvaljujuci vise nego dobroj penziji, ceka sigurna i mirna spijunska starost. Slicno je i u Americi, gde se pocetnicke plate u CIA krecu od 40.000 do 55.000 dolara godisnje. vazi za poprilicno "mrsavu", mnogi se odlucuju za rad u ovoj bransi jer ih, zahvaljujuci vise nego dobroj penziji, ceka sigurna i mirna spijunska starost. Slicno je i u Americi, gde se pocetnicke plate u CIA krecu od 40.000 do 55.000 dolara godisnje.
Dnevnik
