KO VLADA
KOSMETOM
Isprepletani interesi velikih sila i brojnih tajnih sluzbi umnogome
se poklapaju sa politikom siptarskih terorista
ALBANSKA MAFIJA PLACA I KONTROLISE POLITICKE LIDERE I PRIPADNIKE
KZK
@ Tomislav KRESOVIC
Kosovo i Metohija je Rezolucijom 1244 SB UN medjunarodni protektorat pod
okriljem Ujedinjenih nacija, sa zdruzenim snagama NATO i UNMIK adminstracijom.
Na KiM najmanje vladaju medjunarodne norme UN, kao i unutrasnji bezbedonosni
standardi KFOR-a, preuzeti juna 1999. Postavlja se pitanje ko i na kakav nacin
vlada Kosovom i Metohijom?
Na
medjunarodnom planu u odredjenju misije KFOR i UNMIK admnistracije SAD i NATO
imaju dominantan uticaj sa preko 50 odsto moci, EU i Nemacka sa oko 30 odsto i
UN, odnosno SB bez SAD, sa oko 20 odsto moci u odrzavanju globalne stabilnosti
ili odredjivanju smernica za moguca statusna resenja. Geopoliticki i stratreski
KiM je u americkoj sferi interesa, sto se vidi instaliranjem vojne baze
"Bondstil", kod Urosevca, kao i EU, odnosno Nemacke, koja pokusava da
preoblikuje evropsku i nemacku interesnu sferu u pravcu davanja podrske SAD ili
"tihoj" opstrukciji amrickim interesima na KiM i zapadnom
Balkanu.
Na unutrasnjem planu KiM je pod
dominacijom albanske mafije i organizovanog kriminala i terorizma vise od 50
odsto, dok UNMIK i KFOR, kao i logika politike, ima uticaj manje od 45 odsto, a
drzavni interesi Srbije i srpske zajednice oblikovani su sa manje od pet odsto
moci i uticaja. Ako bi sabrali uticaje najvece moci, vladari KiM s jedne strane
su SAD i NATO a s druge albanska mafija i separatisticko-teroristicki
pokret.
Ako pazljivo analiziramo
delovanje NATO i UNMIK administracije i albanske politike, dosli bismo do
zajednickih koordianta o smanjenju drzavnog uticaja Srbije i drzavne zajednice
ispod propisanih normi rezolucije 1244 SB UN i tolerisanja politike “etnickog
ciscenja” koja se sistematski odvija od 1999. uz selektivnu upotrebu sile.
Ocigledno je da americka politika, koja ima veliki uticaj na delovanje EU na
KiM, tolerise s jedne strane politiku kriminalizacije KiM, a s druge podsticanje
nezavisnosti ili cak koncepta “velike
Albanije”.
Postavljanjem politicke
“matrice” moci i faktora uticaja, ali i kriznih cinioca na KiM dolazimo do
“piramide” uticaja. Na vrhu te piramide, od medjunarodnih faktora, su NATO i
SAD, koje preko UN balansiraju izmedju krize niskog inteziteta-terorizma i
preventivnog odrzavanja globalne bezbednosti, nastojeci da se nestabilnost sa
KiM ne preliva u vecoj dozi na ostale drzave Balkana. Nemacka, kao lider EU,
predstavlja neku vrstu ”tufera” izmedju interesa SAD-NATO i EU, ali i izmedju
ciljeva separatistickog pokreta i globalnih interesa Srbije i drzavne
zajednice.
Nazalost svedoci smo nastavka
“specijalnih operacija” CIA i BND na KiM i to pre svega u potrebi prerastanja
KZK u “armiju Kosova” i stvaranja albanske tajne sluzbe na Kosovu, ali i
tolerisanja ili saradnje sa mrezama albanske narko-mafije, koja drzi suverenu
vlast na KiM, bitno utice i na politicke i bezbednosne procese na KiM. Albanska
mafija vesto saradjuje i sa kanalima srpskog podzemlja na severu Kosova, sireci
poslove u centralnoj Srbiji i okolnim
drzavama.
Globalna bezbednosna
statistika pokazuje da na 17.000 pripadnika KFOR dolazi oko 20.000 bivsih
pripadnika “OVK” i grupacija “ANA”, oko 5.000 pripadnika KZK (redovni i rezervni
sastav), kao i oko 10.000 “vojnika” albanske narko mafije. Ovu brojku popunjava
i oko 2.500-3.000 obavestajaca i spijuna drzava koje imaju vojne snage u okviru
KFOR-a. Pored toga albanski politicki lideri imaju svoje vojske i
“garde”.
Iz bivseg sastava “OVK” i KZK
Ibrahim Rugova ima oko 4.000 pripadnika, oko 8.000 Hasim Taci i oko 1.500 Ramus
Haradinaj. Iz ove statistike mogu da se izvuku zakljucci da realno postoji tri
vrste sukoba. Prvi sukob albanskih ekstremisticko-teroristickih formacija protiv
bezbednosti Srba, drugi protiv bezbednosti KFOR-a i UNMIK-a i treci u
medjusobnim obracunima. Pored toga postoji i “izvozna” operacija albanskog
terorizma i to pre svega na jugu Srbije i u
Makedoniji.
Albanski terorizam i mafija
koriste "dobre usluge" KFOR-a i UNMIK-a i to pre svega za sirenje poslova u
drzavama okruzenja i izazivanju nestabilnosti u regionu. Takodje, koriste
privilegije medjunarodnog protektorata kao i najmanje 10-15 odsto dosad ulozenih
sredstava medjunarodne zajednice na KiM. Albanska mafija drzi KZK i delove
kosovske policije pod kontrolom, kao i lidere vodecih albanskih partija na KiM.
Mafija je bila “oficir za vezu” albanskog pokreta sa emigracijom, istovremeno je
bila i ostala finansijer albanskog lobija u SAD i drzavam EU pre svega u
Nemackoj, Svajcarskoj, Belgiji, Italiji.
Albanska mafija cvrsto drzi pod kontrolom i strukture bivse "OVK" kao i
postojece “ANA”, ali vesto radi i sa mrezama zapadnih tajnih sluzbi, koje imaju
bitne informacije o delatnosti ruske i drugih mafija na Balkanu, kao i tajnih
sluzbi Ruske federacije i drugih drzava. Mafija je pokrovitelj terorizma i bitno
je “uvezana” sa islamskim mrezama, racunajuci i Al kaidu, jer se mafijaski
putevi poklapaju sa interesima islamskog terorizma na Balkanu. Albanska mafija
saradjuje i sa CIA i BND i na taj nacin je "zasticena" od sirih akcija
medjunarodne organizacija DEA u borbi protiv trgovine
drogom.
Povezanost albanske mafije je
direktna i sa klanovima beogradskog i srpskog podzemlja. Srpska mafija odradjuje
"sitnije" poslove za albansku mafiju i delom za separatisticki pokret na KiM.
Nedavne akcije paljena dzamija u Beogradu i Nisu se posredno povezuju sa
poslovima albanske i srpske mafije, odnosno obavljanja “prljavih” poslova
albanske mafije u Srbiji sa poltickim i drugim
konotacijama.
Posle martovskih dogadjaja
na KiM koji su bili “uvezbani” scenario etnickog ciscenja, medjunarodni faktor
je relativno blago presao preko albanskog pogroma prema srpskom stanovnistvu.
Preduzeti koraci vise lice na “sanaciju” stete nego na neutralisanje takvih
scenarija i pronalazenje aktera politike etnickog ciscenja. Usvojeni dopunjeni
“standardi” Holkerija koji su prezentovani u Redzepijevoj vladi jasno ukazuju da
dogadjaji od 17. marta nisu uticali da se KiM definisu kao ”multietnicka
zajednica u kojoj vredi ulagati i razvijati demokratsko
drustvo“.
SAD i NATO ce dogadjaje od 17.
marta tretitati kao delo “kriminalaca i avanturista” a ne kao delo
separatistickog pokreta sa krajnjim ciljem da na KiM bude ispod pet odsto Srba,
kako bi bilo tesko ostvariti punu decentralizaciju KiM ili u nekom periodu
kantonizaciju, a da se i ne misli o nekim oblicima razgranicenja i podele
Kosova. Albanski i delom zapadni kartografi vec uigravaju opciju da Srbima
pripadne od 10 do maksimalno 20 odsto teritorije KiM kroz lokalnu samoupravu,
ali u okviru nezavisnog Kosova. Albanski faktor preko svojih lobija uigrava
“igracku opciju” o neophodnosti statusa nezavisnosti KiM i odrzavanja
proamericke floskule o “multietnickom drustvu” na KiM. Mala je opcija da bi se
na KiM mogla uvesti vojna uprava UN-NATO jer bi ocigledno doslo do izliva
etnickog nezadovoljstva oko dva miliona Albanaca na KiM i u regionu protiv UN i
KFOR, sto bi dovelo do krize nepoverenja NATO i albanskog faktora ne samo na KiM
vec i u drugim kriznim delovima zapadnog Balkana. Americko-NATO doktrina pre ide
na tolerisanje albanskog terorizma i delovanje mafije, nego na postovanje
rezolucije 1244 SB UN i stvaranje multietnickog drustva ili pune zastite Srba na
KiM.
Oko dinamike albanske politike na
KiM treba ocekivati nastavak “radikalnog odgovora” tokom letnjeg perioda, ali i
medjualbanske sukobe koji ce imati formu "mini rata", uz umesanost albanske
mafije i struktura KZK, ali i pripremanja "gerilskih akcija" struktura "ANA" i
delova KZK u aktiviranju zarista na jugu Srbije i u zapadnoj Makedoniji.
Parlamentarni izbori na KiM, raspisani za 23. oktobar 2004, su na neki nacin
kljucni datum. Do tog perioda neophodno je da se iskristalisu konture
“nezavisnog Kosova” kao i odmeri politicka snaga raznih frakcija i uticaja
plemenskih zajednica na vrsenje vlasti na KiM. Albanski radikalni politicki
faktor ce slabosti Srbije i nedostatak mocnog saveznika u EU i SAD koristiti da
radi na “ciklicnim krizama” koje ce stvarati nepodnosljiv scenario za zivot Srba
na Kosmetu.
ROVARE
TAJNE SLUZBE
Jak uticaj na bezbednosne i
politicke tokve ima prisustvo bar desetak svetskih i evropskih kao i
regionalnih tajnih sluzbi koje rade svaka za sebe, ali sve zajedno za
formiranje bezbedonsnih kriterijuma i sprecavanja delovanja i uticaja
drzavne politike Srbije i zajednice i bezbedonosno-obavestajnog sistema
Srbije. Kosovske partije sustinski su stvorene od struktura “OVK” i
albanske mafije kao i uticaja albanske emigracije koja drzi politicki lobi
u SAD i Evropi. “Specijalni” interesi SAD i nekih clanica NATO oliceni su
u delovanju KZK Agima Cekua. Americke i nemacke tajne sluzbe CIA i BND
najvise su ulozile u stvaranje i delovanje “OVK” i separatistickog
pokreta, kao i struktura politicke vlasti medju Albancima posle 10. juna
1999.
|
PARTNERSTVO ZA UCENJIVANJE
Deo pritiska
SAD i EU oko saradnje sa Hagom i statusa zajednice u programu “Partnerstva
za mir” sustinski je usmeren za pritisak na Srbiju oko statusa KiM i
pozicije Srbije na KiM. Racionalno receno Srbija, odnosno zajednica, nece
biti u "Partnerstvu za mir" ne zbog saradnje sa Hagom, nego zbog
insistiranja na nacinalno-drzavnim interesima na KiM. Konkretno, da je
cilj NATO i SAD bio stabilizacija KiM i bezbedonosni savez sa Srbijom,
drzavna zajednica bi vec bila u “Partnerstvu za mir” i aktivno bi
saradjivala u zastiti interesa Evrope i evro-atlantske politike na
KiM.
|
