JESAM PRETVORIO ZABELU U HOTEL ALI NE
ZA DRAGOLJUBA MILANOVIĆA
Izvor: Nedeljni Telegraf 2.6.2004 Strana :
12
ŽARKO KOVRLIJA, razrešeni upravnik Kazneno-popravnog
zavoda Zabela u Požarevcu, govori prvi put posle smene, i tvrdi:
Jesam
razrešen dužnosti upravnika u Zabeli, ali nisam dobio otkaz i ne očekujem ga.
Zašto sam smenjen? E, to bih i ja želeo da mi neko jasno kaže, jer u rešenju
koje sam dobio od Ministarstva pravde nema nikakvog obrazloženja!Ovako govori
čovek koji je poslednjih nedelja ustalasao javnost, jer je prvo predstavljen kao
upravnik zatvora koji daje privilegije najtežim osuđenicima, a potom kao
rukovodilac državne ustanove koji je pokušao da napastvuje kćerku svog radnika.
Žarko Kovrlija je došao u našu redakciju da bi nam ispričao šta se to dešava
u Kazneno-popravnom zavodu Zabela i da, kako reče, sam sebi objasni zašto je
iznenada smenjen. Evo njegove priče. Nepoverenje, huškanje, ogovaranje - Ja sam
žrtva čuvenog požarevačkog Otpora, koji je poslednjih meseci podneo čak 25
krivičnih i prekršajnih prijava protiv građana Požarevca i okoline. Istovremeno
je 20 Požarevljana podnelo prijave protiv pet-šest članova ove političke
stranke. Konkretno, progoni me jedan aktivista Otpora koji već godinama ima
ambiciju da postane upravnik zavoda Zabela, ili makar načelnik neke uprave u
zatvoru. A nema stručne kvalifikacije... Zaposlio se kao vaspitač u Zabeli i
protiv njega je svojevremeno podneto nekoliko disciplinskih prijava, koje sam
zatekao kada sam u martu 2002. postao upravnik. Sada mi se sveti tako što mi
pakuje afere preko nekih medija, pa je izgleda u Ministarstvu pravde ocenjeno da
je bolje da me smene nego da se svađaju sa Otporom - glasno razmišlja Kovrlija.
- Kada sam postao upravnik, stanje u zatvoru bilo je jako loše. U to vreme u
Zabeli je bilo tuča među osuđenicima, teško povređenih, bilo je čak otmica i
zatvorenika, ali i radnika KPZ. Postojale su neformalne grupe osuđenika, nastale
po principu lokalne pripadnosti, među kojima su najagresivniji i najjači bili
Beograđani i Požarevljani. One su pravile nered, ugrožavale druge osuđenike i
pripremale zatvorsku pobunu.
Situacija je u jednom trenutku, negde u maju
2002, bila tako opasna da sam mislio da pozovem žandarmeriju ili SAJ u pomoć.
Pobunu je pripremao zatvorenik Dejan Pavlović, zvani Pako, koji više nije među
živima. U to vreme 800 osuđenika čuvalo je oko 200 radnika bezbednosti. Morali
smo da tražimo pojačanje od 30 čuvara iz drugih zatvora da bismo stabilizovali
stanje. A onda smo 60 najopasnijih i najagresivnijih osuđenika premestili u
druge zatvore po Srbiji.
- Grupa ljudi koji rade u KPZ Zabela, njih pet-šest,
iskoristila je nezadovoljstvo osuđenika da nastavi sa stvaranjem atmosfere
nepoverenja, huškanja i ogovaranja. Baš u vreme godišnjice bombardovanja zgrade
RTS krenuli su sa kampanjom u kojoj su tvrdili da sam ja KPZ Zabela pretvorio u
hotel za Dragoljuba Milanovića, osuđenog direktora RTS.
- Priznajem, jesam
pretvorio Zabelu u hotel. Tokom mog mandata izgradili smo park, bazen, šest soba
za bračne parove, Paviljon 7 za najteže osuđenike, otvorio sam pogon za
uzgajanje pečurki, koji nije radio 15 godina, uveli smo novi sistem
bezbednosti... Učinili smo zatvor sigurnim i za osuđenike, i za radnike, pa i za
posetioce. Nije, međutim, tačno da sam to uradio da bih Dragoljubu Milanoviću,
nekadašnjem funkcioneru SPS i miljeniku JUL, učinio privilegiju. Milanović se
nalazi u strogo zatvorenom delu KPZ Zabela, koji se zove Paviljon 7. Radno je
angažovan kao magacioner i nema nikakve privilegije. Tačno je da su mu, pored
poseta članova porodice, omogućeni i susreti sa partijskim i drugim
funkcionerima. U zatvoru su ga, između ostalih, posećivali, koliko se sećam,
Milutin Mrkonjić, Uroš Šuvaković, Zoran Bingulac, Dejan Anđus, Bojan Kekić,
Ivica Dačić i drugi, kao i generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić. To sve piše
u kartonu za posete, jer Milanović na to ima pravo po Zakonu o izvršenju kazni,
član 68, i po Kućnom redu, član 54.
- Procedura je takva da svaki osuđenik,
pa i Milanović, dobija obrazac u koji upisuje imena lica koja prijavljuje za
posetu. Taj obrazac daje svom vaspitaču, a ovaj ga donosi meni na potpis. Posete
su jednom mesečno, a uz moju dozvolu i dva puta. Kao upravnik, nikada nijednu
posetu nisam odbio. Zašto bih Milanovića diskriminisao i uskraćivao mu pravo
koje mu daju zakon i pravilo KPZ Zabela? Ministarstvo pravde analiziraće moj rad
i jasno pokazati da nisam zloupotrebljavao položaj upravnika. Odgovorno tvrdim i
da nisam dobio nijednu krivičnu prijavu od ljudi iz KPZ Zabela, ali sam zato
dobio kopiju pisma koje je Sindikat KPZ Zabela poslao Ministarstvu pravde, u
kome se govori da sam dobro radio. Da sam uveo red, rad i bezbednost.
Moralno ponižen
- Bez obzira na sve, kampanja se nastavlja. Tako
je na jednoj televiziji objavljena izjava mog bivšeg vozača, koji je dobio otkaz
zbog raznih prekršaja na poslu, da sam mu ja, navodno, napastvovao kćerku!? A
njegovu kćerku ne poznajem, ne znam ni kako se zove!
- Finansijski nisam
ugrožen ovom smenom, jer još šest meseci mogu da primam platu od 32.000 dinara.
Ali, moralno sam ponižen - završava svoju priču Žarko Kovrlija, smenjeni
upravnik KPZ Zabela kod Požarevca.
Anterfile
OSUĐENICI PLANIRALI DA
ME DIGNU U VAZDUH SA POLA KILA EKSPLOZIVA
Interesuje me kako se
"pobunjenici protiv upravnika" nisu setili da javnost upoznaju sa činjenicom da
smo svojevremeno razoružali 800 osuđenika. A svaki osuđenik imao je neko hladno
oružje - nož, bodež, sekač, šrafciger, šilo... Prilikom suzbijanja delovanja
zatvorskih gangova, tokom 2003. godine, našli smo kod osuđenika i četiri
pištolja i jednu paklenu mašinu sa pola kila eksploziva. Taj eksploziv bio je
namenjen meni. Jedan osuđenik je trebalo da ga baci na mene, u mojoj
kancelariji. Plan požarevačkog ganga u Zabeli bio je da me potom, ako ne stradam
u diverziji, kidnapuju. O tome se ne govori, ali se zato iznose neistine da u
Zabeli radi jedan vaspitač na stotine osuđenika. Istina je da dnevno nikad ne
radi manje od osam, a ponekad je tu i 13 vaspitača.
OTPOR: TO SU INTERNI
PROBLEMI U OVOJ KAZNIONICI
Pokušali smo u direkciji Otpora u Beogradu da
dobijemo komentar na navode bivšeg upravnika KPZ Zabela o ulozi ove stranke u
njegovom smenjivanju, ali nam je dežurni, koji nije želeo da se predstavi,
rekao:
- Otpor nije učestvovao, niti je vodio kampanju protiv Žarka
Kovrlije. To su interni problemi u ovoj kaznionici i Otpor sa njima nema veze.
Uostalom, to nije stil rada naše stranke!
30 GODINA RADI U SRPSKIM
KAZNIONICAMA
Žarko Kovrlija rođen je 1951. godine u Bosanskom Grahovu.
Završio je prava u Beogradu i već 30 godina radi u srpskim kaznionicama. Prvi
posao, 1974. godine, dobio je u Okružnom zatvoru Beograd, poznatijem kao CZ. U
to vreme upravnik CZ bio je čuveni Vukašin Dedain, pored kojeg je Kovrlija prvo
bio referent za bezbednost, potom referent za izvršenje presuda, nadzornik
odeljenja i, napokon, zamenika načelnika obezbeđenja. Posle toga, 1986, prelazi
u KP Bolnicu, koja se takođe nalazila u zgradi
CZ. U to vreme Kovrlija je
imao priliku da upozna Ljubomira Magaša, poznatijeg po nadimku Ljuba Zemunac:
- Ljuba je ležao u CZ zbog krađe automobila. Bio je lep, šarmantan, neobično
jak i autoritativan. Posle Ljube, upoznao sam u Okružnom zatvoru Beograd gotovo
sve pripadnike njegovog klana. Žarko Kovrlija je radio i u drugim srpskim
zatvorima, ali i u
Ministarstvu pravde. Oženjen je, ima dvoje dece i dva
unuka.
90 NAJTEŽIH OSUĐENIKA U SRBIJI U PAVILJONU 7
U KPZ Zabela
90 osuđenika spada u kategoriju najtežih delinkvenata u Srbiji. Tu su ljudi koji
su zbog surovih ili višestrukih ubistava osuđeni na 40 godina robije. Prilikom
poslednje velike pobune, 2001. godine, oni su spalili svoj paviljon. Mi smo ga
renovirali. U Paviljonu 7 danas ima 70 soba i mesta za 250 osuđenika, ali ovaj
deo kaznionice je retko kad pun - otkriva gospodin Kovrlija, i nastavlja:
-
Od kako je 1997. izmenjen zakon i izdržavanje kazni humanizovano, osuđenicima je
dozvoljeno da provode po tri sata sa svojim supružnicima i da imaju intimne
odnose. Za to smo u KPZ Zabela pripremili šest soba, a ove godine treba da
otvorimo još sedam soba za ljubav. U jednoj od tih soba "napravljeno" je i dete.
A imali smo i nekoliko svadbi osuđenika. Život treba živeti, pa makar i u
zatvoru.
NIKAKVA KOMISIJA MINISTARSTVA PRAVDE NIJE BILA U KPZ ZABELA
Kao jedan od razloga moje smene navedena je činjenica da smo ja i moji
saradnici dobili ocenu 3 iz bezbednosti u KPZ Zabela, kako je rekao gospodin
ministar Zoran Stojković. Mogu samo da kažem da poslednjih meseci nikakva
komisija Ministarstva pravde nije bila u KPZ Zabela. Nisu nas zvanično
ispitivali, niti su nas zvanično ocenjivali, pa ne znam kako su nam i na osnovu
čega date takve ocene - kaže Žarko Kovrlija.
