[sim] Zvonimir Trajkovic - Ciste i prljave kampanje

[Miroslav Antic-SNN]

ČISTE I PRLJAVE KAMPANJE   Strategije izbornih štabova, šta u kampanjama reći, šta prećutati i gurnuti pod tepih, i kako izbeći neugodne prozivke.   Beograd 28. Maj 2004.   Politička scena Srbije vri. Kampanje predsedničkih kandidata su u punom jeku pa se u hodu ojačavaju izborni štabovi ali i taktike menjaju. Maršićanin je najzad shvatio da kampanju ne može da vodi po poturenoj Tadićevoj recepturi »čiste kampanje«, jer bi u takvoj partiji preferansa njegovi najači aduti ostali neiskorišćeni. Zato se Dejan Mihajlov odvažio da na konferenciji za štampu izbornog štaba Maršićanina iznese deo prljavština DS-a i samog Tadića.    Odmah su graknuli B92 i ostali Soroš mediji, stručnjaci i analitišari istog provizorijuma kako je to prljava kampanja, nedopustivo blaćenje, uznemiravanje porodice Đinđić....  Ali niko srpski da uzvikne Mihajlov laže!? Nema tog uzvika jer Mihajlov očigledno nije izneo laž. Izneo je deo izjave Đinđićeve majke, a nijednoj majci nije do politike laži, već do ubijenog sina. Izneo je da Ružica Đinđić ne prima najbliže saradnike svog pokojnog supruga, što iole obavešteni političari dobro znaju. Upozoravajući Živkovića a posebno Tadića da se zna i da nije zaboravljeno njihovo dilovanje sa mafijaškim krugovima, da se od tih krugova odvoje i da ne manipulišu ubistvom Đinđića.     Iako je izjava Mihajlova sročena na bazi onoga što su mediji već objavili, u DSS-u su se uplašili težine sopstvene izjave i buke koju su soroševci podigli, što je i svojstveno DSS-u. Oni su i dosad često puta pokušavali da razotkriju mnoge afere ali su te akcije uglavnom zastajale na pola puta. Sada sa skoro potpunom kotrolom izvršne vlasti to može biti drugačije. Tadić je odmah uvideo opsnost i izašao sa amortizujućim izjavama da on ipak neće napadati Maršićanina i voditi »prljavu kampanju«. Pokušavajući da zalutali autobus vrati na put stare recepture o »čistoj kampanji« jer mu bilo kavo otvaranje diskusije o prljavštinama predhodne DS vlasti nikako ne odgovara.    Da li će se Maršićanin ponovo upecati na ovu Tadićevu varalicu o nenapadanju, videćemo. Možda će najzad on i njegov štab shvatiti da ne postoje čiste i prljave kampanje. U kapanji nisu dopustiva lična, porodična ili trač vređanja svojih suparnika ali je itekako dozvoljeno potencirati političke greške, iznositi korupcionaške ili bilo koje druge afere protivnika. To je na izvestan način i obaveza kako bi građani mogli da steknu pravu sliku o svakom kandidatu i ne dozvole da budu obmanuti. U toj Tadićevoj igri zvanoj čista kampanja Maršićanin sigurno gubi, što vladajuću koaliciju a i Vladu Srbije dovodi u ozbiljne probleme. Ako ne Maršićanin hoće li njegov štab shvatiti da se u svim kampanjama učesnici prethodne vlasti »čačkaju« u najosetljivija mesta potencirajući političke i sve druge greške, kao što Keri već sada nabija Bušu na nos ratne avanture u Avganistanu a pogotovu Iraku. Da li mislite da zbog džentlmentstva Keri ne bi izneo da Buš ili visoki funkcioneri njegove stranke sa nekim »Alka Poneom« asvaltira puteve po Americi, diluje sa sicilijanskom mafijom ili krije i montira dokaze o ubistvu Kendija. Ne gospodo, to bi bilo prvo što bi Keri izneo, ali niko u američkim medijima to ne bi okarakterisao prljavom kampanjom. U stvari, Keri takvu priliku nebi ni dobio jer se Buš pod pritiskom svih tih afera ne bi ni kandidovao. Ako bi se pak u kampanji pojavile takve afere, bio bi prinuđen da kampanju napusti ili podneo ostavku kao što je to svojevremeno učinio Nikson zbog afere Voterjgejt. Ta afera prisluškivanja u poređenju sa našima izgleda kao dečija igra, ali ni mi nismo Amerika.   Tadićev moto u kampanji je da i mi usvojimo visoke vrednosti Evrope i razvijenog sveta. Ne navodeći da se te visoke vrednosti odnose i na moralni kodeks pri kandidovanju, načinu vođenja izbornih kampanja kao i na medisko praćenje i reagovanje. Ako se već neko poziva na visoke vrednosti Evrope, logično bi bilo da u sprovođenju tih vrednosti pođe prvo od sebe. Ne može se na rečima zalagati za evropske vrednosti a u kampanji »Valjevska podvala« i »Šabačka čivija«.      Legija je imao dosta vremena za razmišljanje i svakako se ne bi predao da nema dokaze da je istina o organizaciji i ubistvu Đinđića znatno drugačija od dosad prezentirane javnosti. Pa je opšta nedoumica sa kakvim će dokazima Legija izaći. Ovih dana je ponovo u žiži šećerna afera i raspisivanje poternice za Kostićem čija su dva direktora već u zatvoru. Ako tome dodamo da zaštićeni svedok iz surčinskog klana Čume na bazi ugovora sa DS vladom još uvek asfaltiraju puteve po Srbiji, te da se ubrzano pripremaju dokazi za još nekoliko ministra i visokih funkcionera DS-a,Tadiću neće biti lako. U njegovom štabu je shvaćeno da će teško uspeti da pobegnu od otvaranja brojnih afera koje su se dogodile za vreme vladavine DS a gde je i Tadić bio vrlo aktivan učesnik. S toga su ojačali štab »proverenim kadrovima« iz svojih redova i priklonili se taktici balansiranja na više strana. Stalnim retoričkim i medijskim pritiscima Maršićanina navlačiti na »čistu kampanju« gde on ima najmanje šansi za uspeh, a sve to pravdaju džentlmetstvom i višim ciljevima u očuvanjau nekog imaginarnog demokratskog bloka. Na drugoj strani birače plašiti radikalizacijom Srbije i vraćanjem na Miloševićevo vreme koje navodno donosi Nikolić.   Koliko će ova vešto smišljena taktika Tadićevog štaba biti uspešna zavisi i od pronicljivosti ostala dva igrača. Partija preferansa dobija na dinamici, pale su i prve kontre, a »Kibicere u transu probio znoj« (Balašević), samo onaj treći igra svoju igru. U rukama drži sedam sigurnih štihova pa ga jedino interesuje ko će od Tadića i Maršićanina bolje iskoristiti svoje adute i ostati u trci za predsednika.     Zvonimir Trajković www.trajkovic.co.yu

<<clip_image002.jpg>>