|
obj. 13.juli, 2004
|
|
SANDRA BOJIČIĆ IZ
PRI�TINE ČETIRI GODINE SAMUJE U VRANJSKOM DOMU ZA NEZBRINUTU
DECU
MAJKA
"ZABORAVILA" VLASTITO DETE!
�
Vesna Bojičić, dopisnica "Glasa Amerike" iz glavnog grada ju�ne srpske
pokrajine, smestila kćerku 2000. godine u Dom iz "bezbednosnih razloga" �
Jedini kontakt retki telefonski razgovori Centar za socijalni rad zapretio
majci oduzimanjem prava na starateljstvo |
|
 |
|
Mama, hoću da te vidim:
Sandra Bojičić u vranjskom
Domu | |
- Sandra, evo do�ao je jedan čika da te vodi u Pri�tinu
kod mame. Je l' hoće�? - pita LJiljana Stanković, matični vaspitač,
devojčicu koja ulazi u prostoriju direktora Doma za decu i omladinu
"Olivera Verica Đorđević", u Vranju.
- Hoću! - čuje se grleni usklik s
dozom neverice.
Zatečeni, osećamo nelagodnost. Oči devojčice već su
pune suza. Vaspitačica joj obja�njava da smo do�li da pomognemo, da majku
prizovemo kako bi se videle. Sandra seda na stolicu i gleda odsutno kroz
prozor. Kao da vi�e nikom ne veruje.
- Koliko ima� godina? -
započinjemo razgovor.
- Dvanest, zavr�ila sam četvrti razred Osnovne
�kole "Radoje Domanović" - kao da stiče poverenje u nas. Gleda ra�irenih
zenica. Zelene, bistre oči, kao izvađene iz gorskog jezera, svetle.
Nestrpljenje je obostrano. Sandra, prelepa devojčica tamne puti, priča
otvorenog srca. |
|
Nepravda |
|
Sandra je trebalo da, ovih dana, ide sa
ostalom decom iz Doma na odmor u Grčku, ali nije imao ko da
potpi�e paso�. "Staratelj je u Pri�tini, a Centar nije
ovla�ćen". - To je nepravda prema detetu - ističe
vaspitačica. | |
- Hoću da sam s mamom, Vesnom. �ivele smo zajedno do
zavr�etka rata u Pri�tini, u stanu. Onda sam... - spu�ta pogled; nastaje
ćutanje. Ručicama sti�će butine.
- U Dom ju je dovela majka, Vesna
Bojičić, novinarka, dopisnik "Glasa Amerike" iz Pri�tine. Na njen
izričit zahtev Sandru smo primili 14. jula 2000. godine. Kao razlog,
Vesna je navela da Sandra polazi u �kolu i da u Pri�tini nema uslova za
�kolovanje. Eto, tada sam je, nekako, i razumela, ali da četiri godine
ne poseti dete, to ne razumem - ističe vaspitačica
Stanković.
Sandra di�e glavu. Tihim mrmorenjem �eli da za�titi
majku.
- Čujemo se telefonom. Ne mo�e da dođe, nečeg se boji. �ivi sa
bratom Dinom, koji ima �est godina. Ka�e, "čim se stvore uslovi videćemo
se" - priča Sandra i podrhtava.
- Sada kad su joj iz Centra za
socijalni rad zapretili da će joj oduzeti pravo na starateljsto, zove,
tra�i da je ne li�e toga. Ipak, mora da odluči �ta će sa detetom - kazuje
nam Nenad Stajić, direktor Doma. |
|
Tu�na
devojčica |
|
- Mama je pričala da je otac bio vojnik.
Mislim da se zvao Vojan, tako nekako. Nikad se nije javio,
niti pitao za mene. Hoću da vidim mamu, da �ivim sa njom.
Posle svakog razgovora telefonom tu�na sam, ne jede mi se... -
iskre tugom Sandrine
oči. | |
- Divno je to dete. Ipak, moram da ka�em da je do�lo
"zapu�teno". Kad ju je dovela, majka je nagovestila da je smestimo u
"posebnu �kolu". Valjda je mislila na specijalnu - ogorčeno ka�e
vaspitačica Stanković, a direktor Stajić dodaje: "Sandra je od prvog do
četvrtog razreda vrlo dobar učenik. Vaspitačica LJiljana je ulo�ila veliki
napor da dete vrati u realnost, da je osposobi za �kolovanje, jer je
delovalo zapla�eno i iskazivalo znake depresije i melanholije. Uspeli smo
da je socijalizujemo. |
|
Greh |
|
- Majčin greh je u tome �to ne iznađe
mogućnost da dete vidi, da bude sa njim, makar, izvesno vreme.
Razgovori telefonom mogu dodatno da opterete psihu deteta.
Prvo se javljala retko, a sada često. Dete je u nekom
permanentnom i�čekivanju. Ali, i ja sam majka i nema te cene i
vrste opasnosti koja bi me sprečila da vidim svoje čedo,
posebno ovakvu zlatnu devojčicu - ističe vaspitačica LJiljana
Stanković. | |
Trenira odbojku, izuzetno je inteligentna i kada je �kola
u pitanju, očekujemo da u petom razredu bude odlična.
Sandra pita
vaspitačicu da ode u sobu gde je televizor, na programu je neka dečja
emisija.
Naglo se okreće. Ozareno dečje lice zalep�a osmeh i ulete kao
leptirić kroz otvoren prozor. Dve rupice na obrazima ispuni�e se srećom.
Ode nečujno. Vrata ostado�e nezatvorena. |
|
D. Đorđević |
|
|
