U voću od koga je pravljen „Fruktalov“ sok radijacija bila do 150 bekerela, kod nas dozvoljeno 13,3
Radioaktivne borovnice iz Ukrajine
Slovenački sok od borovnice „fruktal“, kod koga je pronađena povećana količina radioaktivnog elementa cezijuma 137, proizvodi se od borovnica iz Ukrajine.
Sve količine ovog soka koje su nađene u Srbiju već su povučene iz prodaje, a u Institutu za medicinu zdravlja i radiološku zaštitu u Beogradu izričiti su da slovenački nektar više ne bi smeo da se uvozi sve dok vrednosti radioaktivnih supstanci u njemu ne budu smanjene na nivo koji je dozvoljen našim zakonom.
Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu, koji je radio analizu „Fruktalovog“ soka, evidentirao je da je radioaktivnost oko 25 bekerela po litru slovenačkog soka. Po našem pravilniku koji reguliše ovu materiju, koncentracija cezijuma 137 ne bi trebalo da bude veća od 8,3 bekerela po litru soka za decu i 13,3 bekerela po litru soka za odrasle. U Evropi je taj odnos 370 bekerela po litru soka za decu i 600 za odrasle.
Martin van den Zen, izvršni direktor holandske kompanije „SVZ International“ koja je Slovencima isporučila sporne borovnice, u razgovoru za „Blic“ objašnjava da su nakon nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine evropske vlasti usvojile novi pravilnik o radioaktivnosti hrane kojim je nivo dozvoljene radijacije dramatično povećan. Naše tadašnje, a ni kasnije vlasti, te propise nisu menjale i zbog toga je došlo do tako velikom raskoraka. Od 1986. godine svaki vagon voća koji se uvozi detaljno se pregleda, a rezultati se šalju vladama.
Razblažili sok
- Borovnice koje smo mi isporučili Slovencima imale su radijaciju od 75 do 150 bekerela. „Fruktalov“ sok ima 40 odsto nektara, tako da je ta radioaktivnost dodatno razređena. Garantujem da taj nivo radioaktivnosti nije opasan po zdravlje i da iste borovnice distribuiramo i u druge evropske zemlje - kaže Van den Zen.
Suzana Bavčar, direktor marketinga „Fruktala“, potvrdila je za „Blic“ da ta kompanija, „kao i svi ostali evropski proizvođači, upotrebljavaju istu sirovinu koja dolazi iz Ukrajine, baltičkih država i Poljske“.
- U ostalim zemljama jednostavno za industrijsku proizvodnju nema dovoljno borovnica - kaže Bavčarova. Podsećamo da su upravo te zemlje bila na najvećem udaru nakon katastrofe u Černobilju i da je u njima zabeležen najveći porast radioaktivnosti.
- „Fruktal“ nikada nije isporučio sok od borovnice na tržište Crne Gore sa nedozvoljenom količinom cezijuma. Isti sok, tačnije nektar, napravljen iz istog koncentrata borovnice, prodaje se na svim tržištima na kojima „Fruktal“ prodaje svoje sokove, dakle i u Sloveniji - objašnjava Bavčarova i dodaje da borovnice imaju veću apsorpciju radioaktivnih supstanci iz prirode i da je cezijum prirodni element.
Genetske promene
Milan Pavlović, direktor Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu, kaže da svako povećano radioaktivno zračenje ima genetske efekte na reproduktivne ćelije, na ćelije koštane srži, mišiće, creva, na smanjenu sposobnost oplođenja, anomalije potomaka, leukemiju ili razne vrste karcinoma. Međutim, da bi se preračunala ukupna doza koju bi neko primio konzumirajući sok od borovnice trebalo bi znati koliko ukupno ta osoba popije soka godišnje.
- To je praktično nemoguće. Ali, budite sigurni, nema opasnosti po zdravlje ili je ona minimalna od konzumacije ovog soka, bez obzira na to što su vrednosti veće no što propisuju naši standardi - tvrdi Pavlović.
On se slaže da je naš standard stroži od standarda EU i da su Slovenci u pravu kada kažu da njihov standard zadovoljava standard EU.
- Naš pravilnik je donet 1999, ne znam koga je šta motivisalo da pravi ovakav ili onakav pravilnik. Moje mišljenje je da naši standardi treba da budu saglasni sa standardima EU, bilo bi manje nesuglasica - kaže Pavlović.
Međutim, propisi su ti koji treba da zaštite potrošača. Svaki
uvoznik hrane po zakonu SCG obavezan je da analizira radioaktivnost uzorka pre
nego što tu hranu stavi u promet. Rezultat te analize mora da prezentuje
carinskoj službi kako bi dobio dozvolu za uvoz. U Institutu za radiološku
zaštitu nisu upoznati da li uvoznik robu prvo distribuira, te potom naknadno
šalje uzorke na analizu, ili je obrnuto. Nisu baš sasvim sigurni da carina ne
dozvoljava da neka roba prođe bez kontrole, ali im je sasvim jasno da ima mnogih
ilegalnih kanala kojima švercovana roba stiže u Srbiju i sasvim je sigurno da
švercer tu robu ni slučajno neće doneti na kontrolu.
Tanja Nikolić Đaković -
Milorad Ivanović
http://www.blic.co.yu/danas/broj/strane/tema.htm
