Najnoviji austrijski plan za
Kosovo - Decentralizacija
i dalji prenos vlasti na institucije
Kosova
BEOGRAD, 13. jula 2004. (Beta) - Dalji prenos nadlezznosti
na kosovske
institucije i primena koncepta decentralizacije na Kosovu
treba da
budu usko povezani, kao dva kljuccna procesa za
uspostavljanje
multietnicckog drusstva u pokrajini, ocenjuje se u planu
za Kosovo
ssest srednjeevropskih zemalja, predvodjenih
Austrijom.
Plan je u ime predlagacca - Austrije, Poljske, Slovaccke,
Slovenije,
Ccesske i Madjarske, jucce u Briselu svojim evropskim
kolegama
predstavila ssef austrijske diplomatije Benita Ferero-Valdner,
a danas
je na uvid dat agenciji Beta.
U dokumentu se ocenjuje da je potrebno nastaviti sa daljim
prenosom
nadlezznosti kosovskim institucijama, ukljuccujuchi oblasti
ekonomije,
pravosudja i pre svega bezbednosti, dok medjunarodna uprava
treba da
zadrzzi kontrolu nad spoljnim poslovima i kontrolom
granice.
Kao jedna od mera za zasstitu manjina navodi se
decentralizacija, ali
se dodaje da ona ne mozze u potpunosti da zameni
druge napore za
unapredjenje prava manjina.
U okviru decentralizacije predlazze se prouccavanje
modela
funkcionalne i personalne autonomije koji postoji u Belgiji, i
modela
decentralizacije na nivou opsstina prema Ohridskom
sporazumu.
U poglavlju "Zasstite manjina i mere decentralizacije"
navodi se da se
polozzaj nealbanskog stanovnisstva nakon martovskog
nasilja pogorssao.
Ocenjuje se da martovsko nasilje na Kosovu nije bilo
nemoguche
predvideti, niti je bio samo ccin vandalizma, vech
manifestacija
stalne netrpeljivosti vechinskog stanovnisstva prema
manjinama.
Za poboljssanje polozzaja manjina potrebno je, pored
decentralizacije
i uspostavljanja evropskih standarda, i jaccanje
lokalne samouprave,
obezbedjivanje jednakih, a ne proporcionalnih
prava, za manjine u
odluccivanju o kulturnom i verskom identitetu,
razvoj naselja u kojima
zzive manjine, kao i obrazovna reforma za
prevazilazzenje nepoverenje
i predrasuda.
Ukazuje se da je Srbija dala znaccajan dobrinos u debati o
Kosovu
svojim planom o politicckom ressenju situacije na
Kosovu.
U planu ssest srednjeevropskih zemalja osudjuje se
unisstavanje
istorijskih i verskih objekata, kao ccin varvarstva i
dodaje da je
neophodno obezbediti zasstitu tih objekata.
Ocenjuje se da treba razmotriti moguchnost da za objekte
od kljuccnog
znaccaja za srpsku i evropsku kulturnu i versku basstinu
bude
direktno nadlezzna Srpska pravolsavna crkva, kao i moguchnost da
ti
objekti budu ukljucceni na listu svetske basstine
UNESCO-a.
Kosovske institucije treba da se visse angazzuju na
uspostavljanju
uslova za ukljuccivanje kosovskih Srba i drugih manjina
u procese
odluccivanja i utvrdjivanja politike.
Jaccanje lokalnih institucija trebalo bi da doprinese
okonccanju
bojkota kosovskih Srba, dok bi paralelne institucije
trebalo
legalizovati i ukljucciti u kosovske institucije.
Posebno je vazzno da se Beograd, s obzirom na uticaj koji
ima na
kosovske Srbe, ubedi da pozitivno deluje na njih kako bi se
ukljuccili
u kosovske institucije.
"To bi pozitivno uticalo i na domachu politiccku
stabilnost sadassnje
Vlade Srbije, koja je trenutno oslabljena
kritikama srpske radikalne
desnice", navodi se u planu.
Predlazze se i veche prisustvo kosovske vlade na
medjunarodnom planu,
kao i razmatranje moguchnosti vecheg ukljuccivanja
Evropske unije na
Kosovu, po modelu primenjenom u BiH.
"Evropska unija treba da razmotri preduzimanje
savetodavnih i
pokroviteljskih aktivnosti u oblasti policije", navedeno
je u planu.
U planu je ocenjeno da je bezbednosna situacija na Kosovu
i dalje
krhka i dodaje se da planovi za smanjenje snaga Kfora moraju
biti
odlozzeni do daljnjeg, sve dok se situacija u potpunosti ne
smiri.
Snage Kfora, takodje, moraju biti bolje opremljene i
obuccene za
suzbijanje nereda i nasilja, a mora biti poboljssan i
obavesstajni
sistem, kao i kontrola granica.
Ocenjuje se da bezbednosne funkcije treba sve visse
poveravati
kosovskim institucijama. Kosovska policijska sluzzba treba
da bude
pazzljivo reorganizovana u skladu sa evropskim
standardima.
Pripadnik KPS koji je bivssi cclan OVK, mora biti ispitan,
a lica
optuzzena za ratne zloccine i druga kriviccna dela moraju
kriviccno
odgovarati.
Sastav lokalnih snaga bezbednosti mora da odrazzava
nacionalni sastav
stanovnisstva.
Bezbednost i stabilnost na Kosovu ugrozzava i porast
kriminalnih
aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa, koje se bave
trgovinom
ljudima, drogom i oruzzjem.
Posebna pazznja treba da bude posvechena razvoju i
prachenju rada
lokalnih medija, possto neprofesionalno i pristrasno
izvesstavanje
mozze da podstakne medjuetniccku mrzznju i
netoleranciju.
Ocenjuje se, takodje, da Kosovo ekonomski ne mozze
samostalno da
funkcionisse. Kosovsku ekonomiju karakterissu finansijski
i privredni
kriminal, crno trzzisste i nedostatak zakona protiv
korupcije.
Neophodna je makroekonomska pomoch MMF-a i dalje reforme,
a potrebno
je nastaviti i procesom privatizacije, dodaje se u
dokumentu.
