SPC i lov na Mladića:
Sila boga ne moli
Ako je i postojala mogućnost da SPC uzme uče�ća u nagovaranju Ratka Mladića da se preda Ha�kom tribunalu, nesposobnost srpske vlade da ovu ideju zadr�i u tajnosti, kao i najava američkog ambasadora u SCG Majkla Kristijana Poltija da "Amerika i Srbija zajedno kreću u potragu za biv�im komandantom vojske bosanskih Srba" svela je verovatnoću ovakvog posredovanja na minimum
Nejaka demokratska vlast u Srbiji, pa umesto preduzimanja konkretnih zakonskih koraka za privođenje lica za kojima su izdate i međunarodne poternice, pribegava "nekonvencionalnim" metodama pregovora i ubeđivanja. Vođeni valjda iskustvom kom�ija Hrvata, koji su uspeli da urazume sve svoje generale sa izuzetkom Ante Gotovine da se dobrovoljno predaju Ha�kom tribunalu, i na taj način sebi obezbede ulazak u Evropsku zajednicu sa svim pratećim razvojnim olak�icama za zemlje u tranziciji, predstavnici srpskih vlasti odlučili su za tajni pregovaračko-nagovarački modalitet. No, kako je u zemlji Srbiji tajna oduvek bila ono o čemu je čar�ija najbolje obave�tena, već i vrapci po Beogradu diskutuju o tome ko bi mogli biti specijalni pregovarači kadri da Mladića ubede da se dobrovoljno preda (ako je ikako moguće na teritoriji Republike Srpske), a za koje postoji nagove�taj da dolaze najverovatnije iz "neformalnih bezbednosnih struktura koje jo� uvek �tite Mladića ili iz redova jednog dela sve�tenstva za koji se smatra da je blizak ha�kim beguncima".
MANTIJA NIJE PANCIR: Iako formulacija o "bliskosti sa ha�kim beguncima" mo�e imati unekoliko maliciozan ton u crkvenim krugovima, gde se odavno sviklo na etikete svih boja i dezena, takođe podseća i da je sve�tenik, ba� kao i lekar, u moralnoj obavezi da izađe u susret svakome, kako se to lepo ka�e duhovnim jezikom "potrebitom" (u muci i nevolji). Kakve konsekvence ova moralna doslednost mo�e imati u situacijama ekstrema, jer mantija ipak nije pancir, najbolje pokazuje slučaj prote Jeremije Starovlaha i njegovog sina Aleksandra koje su proletos te�ko povredili vojnici SFOR-a samo zbog sumnje da su se na�li "potrebitom" Karad�iću! Postoji li potencijalna opasnost ovakve vrste i za onog vladiku ili sve�tenika koga bi ideatori tajnog pregovaračkog re�enja da po�alju u ubeđivanje Mladića? Vrlo je verovatno da bi svaki potencijalni pregovarač mogao da poslu�i kao "zec" brojnim zainteresovanim goniocima, a jo� je verovatnije da bi se pretvorio u "kolateralnu �tetu" koja bi lako bila opravdana ciljem, a mo�da i posthumno nagrađena i kakvim zvučnim odličjem. Ovakva verovatnoća je narasla do granica izvesnosti nakon najnovije izjave (ponedeljak 26. jul) američkog ambasadora u SCG, njegove ekselencije Majkla Poltija, da će "Amerika i Srbija zajedno krenuti u potragu za Mladićem". Konačno, sila Boga ne moli, a vazdan je bilo prirodno da pobednici diktiraju pravila igre u čije okvire ne treba iz sentimentalne navike umetati pojmove tipa razumevanje, etika, pravda i sl. Pored navedenih objektivnih opasnosti postoji i jedno logično pitanje, koje zapravo čini okosnicu problema zamisli o crkvenom posredovanju, pored nesumnjive činjenice da ova vrsta poslova ni po kom osnovu ne spada u nadle�nost ma koje crkve, pa ni SPC-a. Kako su ideatori zamisli o crkvenom pregovaraču zamislili da "lekara po�alju pacijentu koji se ne oseća bolesnim", jer "potrebito" lice u ovom slučaju evidentno nije Mladić, već srpska vlada?
GRE�NICI I PRAVEDNICI: Nismo čestito uspeli ni da pokucamo na vrata Patrijar�ije SPC-a u Beogradu sa valjano upakovanim pitanjem na temu eventualnog uče�ća crkve u nagovaranju Ratka Mladića da se preda Tribunalu (intrigantno je da vi�e niko ne pominje Karad�ića ni u jednoj od kombinacija!), a bosanski dnevni "Avaz" je već objavio "da će SPC učestvovati u tajnim pregovorima oko Mladićeve predaje", odnosno "da će glavni pregovarač biti mitropolit crnogorsko-primorski dr Amfilohije Radović"! Budući da se celokupan Sinod proteklog vikenda nalazio na ustoličenju Njegovog preosve�tenstva episkopa gornjokarlovačkog gospodina Gerasima u manastiru Gomirju (Hrvatska), nastojali smo da makar posrednim putem dođemo do valjanih informacija. U crkvenim krugovima se moglo čuti da su i do njih doprle glasine, ali je sasvim sigurno da vlada nije uputila nikakav predlog Sinodu SPC-a, a kako se u crkvi, koja je po ustrojstvu najsličnija armiji (s tim �to je disciplina na daleko vi�em nivou i nema ni "d" od demokratije), nikakvi, a pogotovo ovakvi koraci ne mogu preduzeti bez blagoslova starijeg, a u ovakvim slučajevima najstarijeg, odnosno samog svetog Sinoda. U krugovima bliskim crkvi smatra se, s druge strane, budući da je SPC uvek preduzimala korake radi dobrobiti naroda, kao i svih ljudi dobre volje (formulacija se odnosi na pripadnike drugih konfesija, pri. aut.), da spremnost čak i na �rtvu ove vrste ne bi bila iznenađenje. U istim krugovima, takođe, postoji mi�ljenje da je mitropolit Amfilohije "izvesno jedna od retkih ličnosti koja bi mogla da urazumi Mladića" i da bi Njegovo visokopreosve�tenstvo, ako ikada uop�te dođe do ovakvih aran�mana, sasvim sigurno bio najbolji izbor. Konačno, prema uverenju na�ih izvora, SPC se uvek u okviru doktrine o Spasenju dr�i načela da "nebo vi�e voli jednog pokajanog gre�nika od 99 pravednika", s tim �to sasvim sigurno neće �rtvovati pravednike da bi jednog gre�nika privela pokajanju protiv njegove volje, jer je to i protivno učenju, a i nemoguće.
STVARNO I MOGUĆE: Kako se demokratska dimenzija hri�ćanstva ogleda u ličnom pravu svakog čoveka da bira put kojim će ići, odnosno da snosi konsekvence ili prima nagrade za taj izbor, tako je i sam mitropolit Amfilohije u utorak 27. jula posredovanjem podgoričkog dnevnika "DAN" reagovao na pisanje "Avaza". Izjaviv�i da je "reč o jo� jednoj insinuaciji čiji je cilj da nanese �tetu Mitropoliji", vladika Amfilohije je posebno naglasio da poslovi tipa pregovora s Mladićem ne spadaju u nadle�nost SPC-a. Mitropolit je zapravo samo jo� jednom podvukao apsurdnost ideje koja je od početka stajala na staklenim nogama. Razlozi su brojni, ali da navedemo samo neke od njih praktične prirode. U sklopu kvalifikacije o "sve�tenstvu bliskom ha�kim beguncima" mora se primetiti da nije poznato da su se Ratko Mladić i mitropolit Amfilohije ikada sreli. Kakav uticaj mo�e imati čak i jedan duhovnik formata mitropolita crnogorsko-primorskog na čoveka Mladićevog kova, koji je, kao i svaki primeran oficir �kolovan na vojnim akademijama Titove epohe, po svoj prilici jo� uvek dosledan ateista? Malo je verovatno da ove činjenice nisu poznate ideatorima crkvenog posredovanja u predaji Mladića. Ili, mo�da, smatraju da bi Mladić mogao i morao kao vojnik respektovati mitropolita već na osnovu nesporne činjenice da je vladika Amfilohije zajedno s patrijarhom Pavlom i nekolicinom episkopa u leto 1999. oti�ao na Kosovo da sahranjuje mrtve, da te�i i hrabri �ive, i to u trenutku kada se VJ povukla iz Pokrajine, a KFOR u nju jo� nije u�ao. Postoji osnova razmi�ljanju da bi glas mitropolita crnogorsko-primorskog mogao da dopre do Mladića, ali ne i sigurne garancije da bi to dalo �eljene rezultate. �ta onda? Da li bi to nateralo vladu da preduzme radikalnije korake (�to se nedvosmisleno naslućuje iz poslednje izjave ambasadora Poltija) ili će se ovog puta posegnuti za Bo�ijom intervencijom? A, �ta ako Bog smatra da Mladić ne treba da se preda?
Ako je vest o mogućoj posredničkoj ulozi SPC-a u pregovorima sa Mladićem o njegovoj predaji u prvi mah zazvučala kao neka nova operacija ODESA, tokom koje je rimokatolička crkva organizovano spasavala biv�e naciste iz tek oslobođene Evrope dajući im nov identitet i �aljući ih u Latinsku Ameriku, prema svim dostupnim pokazateljima jasno je da pored nesumnjive volje da pomogne svom narodu SPC malo toga praktično mo�e da uradi, jer bi to bilo, u krajnjoj konsekvenci, samoinicijativno uplitanje u dr�avne poslove. Naposletku, dobro je postaviti pitanje za�to se ovakvim zadatkom, imajući u vidu opis radnog mesta i nivo pripremljenosti, ne bave vojska i policija? Da li i tu postoji test lojalnosti izjednačen s novim tumačenjem patriotizma, do�ivljaj o "izdaji svog čoveka" budući da je general Mladić penzioner vojske SCG, a i nije neka naročita tajna da je blizak s jednim brojem ljudi iz vojnih bezbednosnih struktura? Valja podsetiti da je sličan slučaj bio i s pukovnikom �ljivančaninom, ali su se u "stani-pani" situaciji njegovog skora�njeg hap�enja pukovnikove dojučera�nje kolege "diskretno izmakle". Ni jedan od njih u medijima nije okvalifikovan kao izdajnik. Ima li mogućnosti da se elegantno izmicanje dojučera�njih "jarana po oru�ju" desi i Mladiću? Poluglasni �apat iz vojnih krugova saop�tava ovih dana da je to vi�e nego izvesno. Obruč oko Ratka Mladića se ste�e, a to je jedna od onih situacija u kojima se i najhrabriji sete da im je sopstvena ko�a najskuplja.
Tamara Ognjević
| SPC, rat i Hag Znak jednakosti koji se spontano stavlja između pravoslavlja i srpstva posledica je vi�evekovnog srpskog ropstva pod Osmanlijama, kao i dugogodi�njeg izgnanstva jednog dela srpskog naroda i SPC-a na teritorijama nekada�nje Austro-ugarske imperije, kada je u pomanjkanju sopstvene svetovne vlasti narod u SPC-u video svoj najvi�i autoritet i za�titu. Građanski rat na tlu biv�e Jugoslavije je u paketu sa obnovljenim međunacionalnim animozitetima probudio i svest o konfesionalnoj pripadnosti, pa je pola veka ignorisano pravoslavno, ali i islamsko i rimokatoličko sve�tenstvo ponovo postalo sastavni deo nacionalnih ikonografija. Iako se, osim u slučaju imama pristiglih iz islamskih zemalja diljem planete, a u sastavu mud�ahedinskih jedinica, koji su najdirektnije pozivali "u sveti rat protiv nevernika", ne mo�e upreti prst na neku bitnu političku ili vojnu aktivnost hri�ćanskih sve�tenika, sa ratom zahvaćenih područja uvek su se mogle čuti razne zgode ili poluanegdote vezane za aktivnost ljudi u mantiji. Tako je dana�nji episkop mile�evski gospodin Filaret, docnije u velikim neprilikama i u matičnoj crkvi zbog otvorene podr�ke nekada vladajućem SPS-u, bio "glavna zvezda" inače partizanske Banije, iako je tamo isključivo delio humanitarnu pomoć. Za umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog gospodina Atanasija (Jevtića) kru�ila je po�alica da su mu hercegovački borci predlo�ili da se ustoliči na tenku, budući da je u vreme njegovog postavljenja za vladiku episkopija bila zona ratnih operacija. Najvi�e pominjan je, ipak, bio episkop zvorničko-tuzlanski gospodin Vasilije (Kačavenda) jer ga je polo�aj njegovog silom dislociranog sedi�ta u Bijeljinu često dovodio u situciju da preko crkvenog amvona gleda u Radovana Karad�ića, Vojislava �e�elja, Mirka Jovića, princa Tomislava ili princezu-prestolonaslednikovicu Katarinu Karađorđević. Zanimljivo je, međutim, da niko ne pamti Ratka Mladića na liturgiji u crkvi. Kad je reč o Hagu, nema sumnje da je među sve�tenicima SPC-a najvi�e prozivan iguman ostro�ki i episkop-dioklijski Jovan (Purić), koga je za sakrivanje Karad�ića pod Ostrogom optu�ivala čak i Karla del Ponte. Istina je, pak, da je jedini Radovan pod Ostrogom bio i ostao kr�ni kuvar iz Nik�ića, nadaleko poznat po receptu za posni puding. S druge strane, mitropolit crnogorsko-primorski dr Amfilohije najče�će je bio u �i�i javnosti zbog tihog rata koji protiv njega vode vladajuće crnogorske strukture, koje su se nedavno i javno konfesionalno deklarisale pozivajući samozvanog vladiku Crnogorske pravoslavne crkve Mira�a Dedeića da osve�ta nove dr�avne simbole Crne Gore. Mitropolit je svojevremeno izazvao pravu medijsku buru posetom ha�kim zatvorenicima i zadr�avanjem u razgovoru sa Slobodanom Milo�evićem. Motive svoje posete vladika Amfilohije objasnio je duhovničkom obavezom sve�tenika da se naročito moli za utamničene, nagla�avajući da je dobro poznato da se on sa Milo�evićevom politikom nikada nije slagao, ali da je veoma obradovan činjenicom da je Milo�evića zatekao u čitanju svetog jevanđelja. |
