I DEVET GODINA NAKON „OLUJE” SRBI STRAHUJU OD POVRATKA NA
OGNJIŠTA
Sudskim procesima čuvaju demografsku ravnotežu
Predsednik „Veritasa” Savo Štrbac kaže da je ove godine pokrenuto nekoliko desetina procesa protiv izbeglih Srba. - U julu uhapšena dva povratnika po nalogu Opštiskog suda u Belom Manastiru
Sudskim procesima čuvaju demografsku ravnotežu
Predsednik „Veritasa” Savo Štrbac kaže da je ove godine pokrenuto nekoliko desetina procesa protiv izbeglih Srba. - U julu uhapšena dva povratnika po nalogu Opštiskog suda u Belom Manastiru
Iako je prošlo devet godina od “Oluje”, mnogi izbegli Srbi
strahuju od povratka u Hrvatsku zbog mnogobrojnih sudskih postupaka koji se vode
protiv njih, što zbog navodnih ratnih zločina, što zbog klasičnih krivičnih
dela. Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra “Veritas”, do kraja
prošle godine hrvatske vlasti su procesuirale 4.721 Srbina, nakon čega je 1.750
optuženo, preko 800 je već osuđeno, a tek oko 100 ih je oslobođeno krivičnog
gonjenja. Tom broju treba pridodati i preko 21.000 amnestiranih od oružane
pobune.
Predsednik “Veritasa” Savo Štrbac kaže da je ove godine takođe pokrenuto nekoliko desetina procesa protiv izbeglih Srba. Za prvih sedam meseci hrvatske vlasti su uhapsile 25 Srba povratnika, a samo na jednoj optužnici, podignutoj u januaru, nalaze se imena 23 Srbina iz Benkovca optužena za ratne zločine protiv civilnog stanovništva.
U julu su uhapšena dva povratnika, po nalogu Opštinskog suda u Belom Manastiru. Oni su ranije osuđeni u odsustvu, ali ne za ratne zločine, već za navodnu krađu. Ti su ljudi još 1991. izbegli iz zapadne Slavonije i utočište našli u Baranji, gde su se uselili u hrvatske kuće. Neposredno pre mirne reintegracije autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem izbegli su u Srbiju. Po povratku u Hrvatsku uhapšeni su jer su navodno odneli stvari iz kuća Hrvata, u kojima su stanovali od 1991. do 1996. godine.
- Vlasti u Hrvatskoj dosetili su se novog načina kako da održe u ratu postignutu demografsku ravnotežu, odnosno da ostvare Tuđmanov cilj da procenat srpkog stanovništva u lijepoj njihovoj bude manji od tri odsto. Pošto ih celi svet kritikuje i budno prati sudske procese za ratne zločine koji se vode u hrvatskim sudovima protiv Srba, odlučili su da Srbe optužuju i kažnjavaju za klasični kriminal i time nastave sa represivnom populacionom politikom – kaže Štrbac za “Dnevnik”.
Predsednik “Veritasa” Savo Štrbac kaže da je ove godine takođe pokrenuto nekoliko desetina procesa protiv izbeglih Srba. Za prvih sedam meseci hrvatske vlasti su uhapsile 25 Srba povratnika, a samo na jednoj optužnici, podignutoj u januaru, nalaze se imena 23 Srbina iz Benkovca optužena za ratne zločine protiv civilnog stanovništva.
U julu su uhapšena dva povratnika, po nalogu Opštinskog suda u Belom Manastiru. Oni su ranije osuđeni u odsustvu, ali ne za ratne zločine, već za navodnu krađu. Ti su ljudi još 1991. izbegli iz zapadne Slavonije i utočište našli u Baranji, gde su se uselili u hrvatske kuće. Neposredno pre mirne reintegracije autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem izbegli su u Srbiju. Po povratku u Hrvatsku uhapšeni su jer su navodno odneli stvari iz kuća Hrvata, u kojima su stanovali od 1991. do 1996. godine.
- Vlasti u Hrvatskoj dosetili su se novog načina kako da održe u ratu postignutu demografsku ravnotežu, odnosno da ostvare Tuđmanov cilj da procenat srpkog stanovništva u lijepoj njihovoj bude manji od tri odsto. Pošto ih celi svet kritikuje i budno prati sudske procese za ratne zločine koji se vode u hrvatskim sudovima protiv Srba, odlučili su da Srbe optužuju i kažnjavaju za klasični kriminal i time nastave sa represivnom populacionom politikom – kaže Štrbac za “Dnevnik”.
Kad se proda imanje ostaje dužan
“Veritasu” je poznat slučaj Drage Stojića iz sela Gornja
Rašenica kod Grubišinog polja, u zapadnoj Slavoniji, koji je osuđen na godinu
dana jer je, navodno, opljačkao kuću Hrvata u istočnoj Slavoniji, u koju se
smestio nakon što je pobegao sa ognjišta. Osim zatvorske kazne, sud je Stojiću
naložio da vlasniku kuće isplati 89.000 kuna za odštetu. Kako nije imao taj
novac, doneta je izvršna presuda da se Stojićeva imovina, odnosno 3,5 hektara u
Gornjoj Rašenici, proda na javnoj licitaciji. Veštaci su celokupnu imovinu
procenili na svega 67.000 kuna, međutim, kako se niko nije pojavio na prvoj
aukciji, na narednoj će imanje moći da bude prodato za manje od procenjene cene.
Tako će Stojić, i kad njegovo imanje bude prodato, ostati dužan.
Cvijetan Veselinović (1972), koji je do mirne
reintegracije 1996. godine živeo u Kamencu, kod Belog Manastira, uhapšen je 6.
jula ove godine po nalogu Opštinskog suda u Belom Manastiru, koji ga je u
odsustvu osudio, takođe zbog krađe. Stojan Korać je živeo u Duboševici, u
Baranji, a uhapšen je 12. jula jer je u odsustvu osuđen na godinu i po, takođe
zbog navodne krađe.
- Spisak ljudi amnestiranih od oružane pobune nikada nije obelodanjen, iako je zakon o tome donet još 1996, tako da oko 100.000 izbeglih Srba ne smeju da se vrate na svoja ognjišta zbog bojazni da će biti uhapšeni. Na poternicima Interpola, po zahtevu hrvatskih vlasti, još se nalazi oko 500 Srba optuženih za navodne ratne zločine. Neretko su protiv ljudi amnestiranih od oružane pobune podignute optužnice i raspisane poternice zbog ratnih zločina, a oni to i ne znaju – kaže predsednik “Veritasa”.
Županijski sud u Vukovaru je 13. jula osudio šestoricu Srba, trojicu u odsustvu, zbog navodnih ratnih zločina protiv civinog stanovničtva, na ukupno 55 godina robije. Prema Štrpčevim rečima, iako je još krajem jula prošle godine između Hrvatske i Srbije postignut dogovor o formiranju Radne grupe za istragu ratnih zločina, u “Veritas” od tada nije stigla nikakva informacija da li je to urađeno. Da je tako, kaže Štrbac, sigurno bi im se neko obratio, na bilo koji način, jer upravo “Veritas” raspolaže najobimnijom dokumentacijom o ratnim dešavanjima u Hrvatskoj.
- Spisak ljudi amnestiranih od oružane pobune nikada nije obelodanjen, iako je zakon o tome donet još 1996, tako da oko 100.000 izbeglih Srba ne smeju da se vrate na svoja ognjišta zbog bojazni da će biti uhapšeni. Na poternicima Interpola, po zahtevu hrvatskih vlasti, još se nalazi oko 500 Srba optuženih za navodne ratne zločine. Neretko su protiv ljudi amnestiranih od oružane pobune podignute optužnice i raspisane poternice zbog ratnih zločina, a oni to i ne znaju – kaže predsednik “Veritasa”.
Županijski sud u Vukovaru je 13. jula osudio šestoricu Srba, trojicu u odsustvu, zbog navodnih ratnih zločina protiv civinog stanovničtva, na ukupno 55 godina robije. Prema Štrpčevim rečima, iako je još krajem jula prošle godine između Hrvatske i Srbije postignut dogovor o formiranju Radne grupe za istragu ratnih zločina, u “Veritas” od tada nije stigla nikakva informacija da li je to urađeno. Da je tako, kaže Štrbac, sigurno bi im se neko obratio, na bilo koji način, jer upravo “Veritas” raspolaže najobimnijom dokumentacijom o ratnim dešavanjima u Hrvatskoj.
