Politika, 15. avgust
Miroljub Labus govori za "Politiku"
IZLAZ IZ RECESIJE
Radmilo Kljajic
Danas se zucno raspravlja oko toga da li treba ili ne treba da se povuce
tuzba protiv NATO zemalja, ali, sto se tice ekonomije, mi se jos nismo
oporavili od soka koji je nastao NATO bombardovanjem. Ipak, dobra vest je da
industrijska proizvodnja ozivljava ove godine i u prvih sest meseci belezi
rast od 7,5 odsto. Polako izlazimo iz recesije i sad je samo pitanje kako da
se taj trend odrzi - kaze Miroljub Labus, potpredsednik vlade Srbije, u
intervjuu "Politici".
Iz kojih onda "kuhinja" stizu price o mogucoj devalvaciji i hiperinflaciji?
- Narod se plasi hiperinflacijom iako nema nikakvog ozbiljnog, ni strucnog,
ni bilo kog drugog razloga da se o tome govori. Pokazuju to, izmedu ostalog
i podaci o kretanju cena. Nas je cilj da inflaciju odrzimo ispod 10 odsto, a
vlada je preuzela obavezu i prema nasoj privredi i svetu da je, ako je ikako
moguce, spusti na 8,5 procenata.
Naravno, postoje i mnogobrojni izazovi, a na prvom mestu to su deficit
budzeta i deficit platnog bilansa. Pri tome, kurs i devalvacija nista ne
pomazu, jer kod nas kada raste proizvodnja raste i uvoz repromaterijala, pa
bi devalvacija samo oborila proizvodnju i ne bi nista resila. Problem naseg
izvoza i uvoza je u tome da ako imamo dobru privrednu aktivnost i uvozimo
sirovine i energente, imamo i platni deficit, a ako zelimo da izvezemo robu,
mi, na zalost, ne mozemo mnogo vise da izvezemo nego sto to sada cinimo, jer
nemamo sta novo da ponudimo stranom kupcu. Tek privlacenjem novih
investitora, izgradnjom novih fabrika i stvaranjem novih proizvoda mozemo da
otklonimo ovaj disparitet.
Stranci, medutim, ukazuju na brojne administrativne prepreke kao i na visok
nivo korupcije u Srbiji, s posebnim naglaskom na sudstvo?
- Svesni smo slabosti u pravosudu i zato su u Skupstini Srbije, nedavno,
izabrani novi tuzioci i njihovi zamenici. Reforme u toj oblasti su u toku i
to je proces koji nije zavrsen, jer jos uvek, u pojedinim sudskim
institucijama, sede sudije sa veoma problematicnom prosloscu. Pretpostavljam
da ste primetili da se otkrivaju novi slucajevi i da se pokrecu pretkrivicni
postupci protiv sudija i tuzilaca koji su zloupotrebili svoje polozaje.
Na drugoj strani, vlada se trudi da uprosti procedure i smanji
administriranja u svim oblastima koje su od interesa za investicije. Nisu
vise prepreka ni carinski, ni poreski sistem, ni placanje sa inostranstvom,
vec upravo lokalne barijere oko dobijanja gradevinskih dozvola i usluga
javnih komunalnih preduzeca.
Da li smo zbog toga i dalje najrizicnija zemlja za investitore u ovom
regionu?
- Tvrdim da nismo vise najrizicnija zemlja u regionu. Pokrenuo sam to
pitanje, proslog meseca, na Beckoj konferenciji Pakta za stabilnost
posvecenoj upravo investicijama. Trazio sam od OECD-a da izvrsi zvanicnu
reviziju procena kreditnog rizika nase zemlje, jer je to presudno za
odobravanje garancija od stranih drzavnih kreditnih institucija. Dobio sam
informaciju da ce OECD, ove jeseni, to i uraditi i ocekujem da ce taj rizik
da se smanji i da vise, ni u formalnom smislu, necemo biti najrizicnija
zemlja za investitore na Balkanu.
Kad vec pominjete Balkan, put u Evropsku uniju vodi preko saradnje sa
susedima. Kako je ocenjujete?
- U politickom smislu ta saradnja je dobra i pored nekih otvorenih pitanja.
Napredak se belezi i u ekonomiji, ali i dalje postoje odredene prepreke za
potpunu primenu ugovora o slobodnoj trgovini. Radi se o tzv. necarinskim
preprekama kojih najvise ima sa Bosnom i Hercegovinom. U investicionom
smislu najbolje saradujemo sa Slovenijom. Medutim, i nase kompanije se
javljaju kao znacajni investitori u regionu. Tako je vrsacki "Hemofarm", u
Becu, proglasen najboljim stranim investitorom u Bosni i Hercegovini za
proslu godinu.
Saradnja sa susedima se znaci popravlja, preostaje nam jos da vidimo sta
cemo sa nasom drzavnom zajednicom?
- Problem i jeste u tome sto SCG nije jedinstvena drzava vec drzavna
zajednica satavljena od dve gotovo potpuno nezavisne drzave u kojoj cak ni
spoljna politika nije ista. U toj zajednici ostala je zajednicka samo
Vojska, odnosno odbrambeni savez koji je u osnovi, tako da kazem, jedan
kisobran koji daje medunarodni legitimitet celoj drzavi. Ako to prihvatimo
kao privremenu realnost, trebalo bi, barem, da postojece institucije rade
sto efikasnije.
Realnost je takva kakva je. Sta su prioriteti vlade Srbije u narednom
periodu?
- Politicki prioriteti su poznati, a u ekonomiji su dve stvari bitne: da se
odrzi cenovna stabilnost i trend privrednog rasta. Predlozicemo vladi skup
mera koje ce ici na raspravu u oktobru, zajedno sa predlogom budzeta za
ekonomsku politiku za iducu godinu. Insistiracemo na budzetskoj disciplini i
na odrzavanju deficita budzeta ispod tri odsto drustvenog proizvoda.
Nastavicemo, dakle, kao i do sada, sa politikom ocuvanja budzetske i
finansijske discipline.
Na drugoj strani, naglasak cemo staviti na poboljsanje efikasnosti rada u
javnim preduzecima i privatizaciji drustvenih preduzeca. Analize pokazuju da
je za protekle cetiri godine skoro 300 preduzeca dobijalno subvencije iz
budzeta za sta je utroseno, uzalud, vise od 19 milijardi dinara. Iako ne
zelim da kritikujem prethodnu vladu, moram da kazem da nam je ostavila u
naslede tezak zadatak. U Srbiji je izvrsena samo laka privatizacija, jer
lako je bilo prodati pivare, cementare, fabrike duvana, secerane i benzinske
pumpe. Ovu vladu, medutim, ocekuje teska privatizacija, teska u smislu da
tek treba izvrsiti prestrukturisanje preduzeca koja primaju subvencije. Prvo
moramo povecati njihovu efikasnost s ciljem da se na kraju privatizuju, ali
ne tako da se pare sliju u budzet, vec da se posle privatizacije zaposli jos
veci broj radnika i da ta preduzeca jos bolje rade.
Moze li vlada u postojecim politickim okolnostima da nastavi s reformama
koje su, evidentno, u zastoju?
- Imali smo dve faze u ekonomskoj politici. Prva je bila ocuvanje politicke
stabilnosti radi smanjenja rizika investiranja i dalje izgradnje trzisnog
ambijenta za investicije. Ta faza je zavrsena. Druga faza je faza u kojoj
mora da se vodi politika odrzavanja makroekonomske stabilnosti i strukturnih
promena radi podsticanja rasta. To je ozbiljna politika koja je potpuno
suprotna populistickim vizijama i ubeden sam da ce vlada podrzati takvu
politiku i da ce to isto uciniti i Skupstina Srbije gde bi na delu trebala
da se pokaze kohabitacija raznorodnih politickih stranaka.
Nisu li su upravo "teski poslovi" koje vode ministri iz G17 plus, posebno iz
oblasti finansija i poljoprivrede, razlog cestih napada na Vas i Vasu
stranku iz nekih "biznis- krugova?
- Oni nas se plase i treba da se plase sve dok rade protivno interesima
drzave. Kao potpredsednik vlade ja sam pre svega drzavni sluzbenik i moram
da branim drzavne interese.
Sto se tice G17 plus, ocigledno je da je stranka veoma vazna kada nas toliko
napadaju. Mi smetamo onima koji ne zele stabilnu drzavu sa uredenim
finansijama. Bez obzira na ove pritiske mi cemo nastaviti svoju politiku, a
videli ste na primerima placanja ekstraprofita i resenja secerne afere da
smo sposobni da sprovedemo ono sto obecamo.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
