http://www.vreme.com/cms/view.php?id=388468
Privatizacija i Vlada:
Ubiše Knjaza
Potpuno nepotrebno i nezakonito Vlada Srbije umešala se u privatizaciju
aranđelovačke fabrike mineralne vode tako što je jednim pravno ništavnim
papirom proglasila Vladu Divca za kupca "Knjaza Miloša". Na njenu nesreću,
istog dana pojavila se kompanija "FPP Balkan Limited", koja potpuno zakonski
regularno i sa pokrićem Komisije za hartije od vrednosti najavljuje kupovinu
akcija od malih akcionara "Knjaza Miloša". Kako se izvući iz ove neprijatne
situacije Image
Pet meseci trajala je medijska apstinencija vezana za privatizaciju
aranđelovačke punionice mineralne vode, da bi od sredine prošle nedelje
"Knjaz Miloš" ponovo počeo "da jaše" i tako stigao među udarne vesti srpskih
medija.
Četvrtak 11. avgust bio je dan kad je dugoročno određena sudbina "Knjaza
Miloša" i posle tog četvrtka u toj kompaniji ništa više neće biti isto kao
pre. Tog 11. avgusta u razmaku od samo nekoliko sati dogodila su se dva
veoma važna događaja čiji "predmet" jeste bio "Knjaz Miloš", ali će oni, po
svoj prilici, imati i te kako značajan uticaj na dalji proces privatizacije
i ekonomske reforme u Srbiji. Te prve vesti o novim "društvenim igrama" oko
"Knjaza Miloša" skoro da su zatekle i zbunile javnost.
Prvi šok izazvao je košarkaš Vlade Divac, jer tek što se zarekao,
napuštajući vođenje košarkaškog kluba Partizan, da više neće investirati
nijedan dolar u srpsku privredu, novi-stari NBA "jezeraš", poznatiji i kao
"Vlade nacionale" i njegova kompanija MAG 12 LLC, Delaver potpisali su
Memorandum o razumevanju sa firmom "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca i državnom
Agencijom za privatizaciju. Potpisnici Memoranduma konstatovali su da su se
stekli potrebni uslovi za otpočinjanje zajedničkog posla strateškog
partnerstva i da će u roku od 30 dana biti potpisano Pismo o namerama (čiji
će nacrt izraditi CES Mekon, kao savetnik i zastupnik Vlade Divca).
Strateško partnerstvo podrazumeva, prema Memorandumu čiji je tekst bio
dostupan redakciji "Vremena", sprovođenje postupka povećanja osnovnog
kapitala "Knjaza Miloša" (dokapitalizacija) i otkup emitovanih akcija i
državnih akcija od Akcijskog fonda. Dan kasnije, Agencija za privatizaciju
potvrdila je potpisivanje ovog Memoranduma.
Agencija za privatizaciju prećutala je jedan važan detalj - šta će ona kao
državni organ u tom poslu i na osnovu kog zakona se u to umešala. Ali će o
tome biti više reči kasnije u ovom tekstu.
Novi šok nastupio je istog dana. Kad je "Knjaz Miloš" potpisao Memorandum sa
Divcem, u Beogradu je zasedala Komisija za hartije od vrednosti a tema je
opet bio "Knjaz Miloš". Komisija je, naime, odobrila ponudu firme "Fabijen
Pikte&Partners Balkan Limited" ("FPP Balkan Limited") za preuzimanje akcija
"Knjaza Miloša". Jednostavnije rečeno, Komisija je dozvolila "FPP"-u da se
za kupovinu dela vlasništva direktno obrati malim akcionarima, vlasnicima
akcija u kompaniji "Knjaz Miloš". Komisija tom prilikom nije arbitrirala,
nego je samo striktno primenila Zakon o hartijama od vrednosti u kome piše
da je ona u obavezi da odobri nečiju ponudu ako su u toj ponudi navedene sve
stavke propisane Zakonom. Ovaj detalj biće jako važan u narednim danima kada
jedan ministar i Vlada budu strahovito pritiskali Komisiju da poništi svoju
odluku vezanu za "FPP Balkan Limited".
Inače, ne malu zabunu u javnosti (i paniku u vladinim strukturama) stvorilo
je pojavljivanje "Fabijen Pikte&Partners Balkan Limited" u poslovima oko
privatizacije "Knjaza Miloša" (koji se neopravdano smatra najboljom srpskom
firmom), s već poslovičnim pitanjem - pa ko su sad ovi?
Image
NOVA PRAVILA: Fabijen Pikte
PONUDA: Nešto od "lika i dela" te firme saznalo se već sutradan (petak, 13.
avgust) kad je u pojedinim beogradskim dnevnim novinama objavljen oglas u
kome gospodin Fabijen Pikte obaveštava domaću javnost da se "FPP" priključio
sponzorima srpsko-crnogorskog navijačkog tima na Olimpijadi u Atini.
Gospodin Pikte je u tom oglasu saopštio još jednu važnu vest - "FPP" je kao
investiciona kompanija, posle istočne Evrope, Azije i Latinske Amerike
rešila da investira i u srpsku privredu. U kratkom predstavljanju kroz
oglas, srpska javnost mogla je da sazna da je "Fabijen Pikte&Partners"
osnovao 1998. godine u Londonu Fabijen Pikte, koji je do tada bio partner
(član porodice) u Pikte&Cie, jednoj od najvećih i najstarijih privatnih
banaka u Švajcarskoj. Saznalo se takođe da Kompanija upravlja kapitalom od
750 miliona dolara i da će "u regionu Balkana sada najveću pažnju posvetiti
Srbiji, zbog njene istorijske pozicije, snažne balkanske ekonomije i
potencijala za visok privredni rast i prosperitet".
Pošto je Komisija za hartije od vrednosti odobrila ponudu za preuzimanje
akcija i izdala rešenje, "FPP Balkan Limited" se, u roku od dva dana što je
u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti, direktno obratio akcionarima
novim oglasom ("Politika", 14. avgust) sa naslovom "Skraćeni tekst ponude za
preuzimanje akcija" u kome se legitimisao (ko je, šta je i odakle je) i
izneo sve bitne elemente svoje ponude. Iz tog dokumenta vidi se da londonska
investiciona kompanija "Fabijen Pikte&Partners" želi da kupi akcije od malih
akcionara "Knjaza Miloša" preko svoje firme-ćerke "Fabijen Pikte&Partners
Balkan Limited" (sedište: Walkers House, Mary Street, P.O. Box 908 GT,
Georgetown, Grand Cayman, Cayman Islands). Čini se važnim da se ovom
prilikom navede tačna adresa da se ne bi dogodilo, kao "Blicu" (nedelja, 15.
avgust) da "FPP Balkan Limited" proglasi islandskom kompanijom, iako je
njeno sedište na Kajmanskim ostrvima (engleski: ostrva - islands).
"FPP Balkan Limited" se u tom oglasu predstavio kao finansijski partner koji
želi da od malih akcionara "Knjaza Miloša" kupi najmanje 25 (što je zakonski
minimum), a najviše 40 odsto akcija po ceni od 9000 dinara po akciji, plus
premija od 35 odsto. U istom oglasu "FPP Balkan Limited" obavestio je
akcionare da svoje akcije mogu da deponuju kod njegove zvanične brokerske
kuće ITM Monet i kod Komercijalne banke. Ponuda važi od 14. avgusta do 3.
septembra. Poštujući zakonsku proceduru (od kad su se pojavili u Beogradu sa
ponudom pedantni Englezi drže se zakona "ko pijan plota"), "FPP Balkan
Limited" položio je u Komercijalnoj banci 20 miliona evra, što je pun iznos
novca kojim želi da kupi najavljenu količinu akcija aranđelovačke fabrike
mineralne vode.
Odluka Komisije za hartije od vrednosti da dozvoli "FPP"-u da kupuje akcije
radnika "Knjaza Miloša" otvorila je Pandorinu kutiju u Vladi Srbije koja
više ne može da sakrije strast za komandnim upravljanjem privredom i
ekonomskim procesima, ali i novu stranicu srpske privatizacije. Model ponude
za preuzimanje akcija u kome se direktno komunicira sa akcionarima, ali pod
monitoringom države i pod kontrolom državnih institucija (Komisija za
hartije od vrednosti i Centralni registar), prvi put se pojavljuje u Srbiji.
Takav model privatizacije ujedno bi mogao biti zakonski odgovor svim
direktorima, pa i Radenku Marjanoviću, generalnom menadžeru "Knjaza Miloša",
koji su do sada, vođeni raznoraznim interesima, usporavali privatizaciju
tako što su odbijali da potpišu prospekt koji obezbeđuje malim akcionarima
da preko brokera iznesu i prodaju svoje akcije na Berzi. Tako je i moglo da
se dogodi da, recimo, akcionari-penzioneri "Knjaza Miloša" nemaju para da
kupe ogrev, a u kući drže pravo malo bogatstvo u papirima koje ne mogu da
monetizuju.
Ono što je "na prvu loptu" zagolicalo radoznalost stručne javnosti jeste
pitanje da li je ulazak "FPP"-a u igru oko privatizacije "Knjaza Miloša"
poremetio posao Divcu. Radenko Marjanović, generalni direktor "Knjaza
Miloša", bio je neuobičajeno suvoparan: "Pitajte ministra Bubala, on tvrdi
da neće." Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević tvrdi, međutim, da
će ulazak "FPP"-a otežati dokapitalizaciju koju je najavio Divac: "Ne
razumem šta hoće "Knjaz Miloš" i zašto su tako oduševljeni Divcem. Oni
moraju jasno da obrazlože šta se time postiže", izjavio je Kovačević.
Ekonomista Miroslav Prokopijević misli da "FPP" ne mora da bude prepreka za
Divca: "'Knjaz Miloš' je loš posao, to je velika i neefikasna firma. Divac
je pre neki dan rekao da odlazi i da neće više da ulaže u Srbiju, a onda je
potpisao Memorandum."
Image
DOMAĆI UGAO: Predrag Bubalo i...
STRASTI: Potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa Divcem izazvalo je burne
reakcije akcionara "Knjaza Miloša". Predsednik Aktiva penzionisanih
akcionara Dragutin Radovanović izjavio je Radiju Slobodna Evropa (subota,
14. avgust) da se oni ne slažu sa dogovorom koji je postignut s Divcem i da
su se zbog toga već žalili nadležnom sudu. "Mi tražimo da se paket akcija
'Knjaza Miloša' javno oglasi, da se prikupe ponude kupaca i tada može da se
pregovara. To što su Divac i direktor 'Knjaza Miloša' seli za sto, za nas
ništa ne znači i nećemo dati da se to tako radi iza leđa malih akcionara.
Oni sa Divcem mogu da se dogovaraju kad firma bude njihova, tada mogu da
rade šta hoće", rekao je Radovanović.
Iz citiranih izjava i dosadašnjih postupaka mogle bi se zaključiti barem tri
stvari. Prvo, da menadžment "Knjaza Miloša" mora akcionarima i srpskoj
javnosti da objasni šta se to pozitivno postiže za kompaniju u dilu sa
Divcem. Drugo, da se u ovoj fazi privatizacije kao najozbiljniji "igrač"
pojavljuju radnici-akcionari, a iz igre ispadaju država i menadžment. I
treće, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo
pojavljuje se, mimo svake zakonske osnove, kao nezaobilazna figura u
privatizaciji "Knjaza Miloša", iako država sa svojih 41 odsto akcija nema
upravljačka prava u toj kompaniji. Otuda se ne može izbeći pitanje: zašto se
ministar Bubalo toliko lično trudi oko "Knjaza".
Image
...i Radenko Marjanović
Vlasničke (i ne samo te) strasti se, očigledno, raspaljuju i polako
polarizuju kako to već biva u Srba kad su važni poslovi u pitanju. S jedne
strane je dobra firma ("Knjaz Miloš"), s druge bogati ujak iz Amerike (Vlade
Divac) koga neskriveno i nezakonito protežira vlast, a s treće strane u
Srbiju je stigla ozbiljna firma ("FPP") koja je u kratkim razgovorima sa
ministrom Bubalom i Radenkom Marjanovićem, direktorom "Knjaza Miloša",
ostavila utisak lepo vaspitane engleske firme koja poštuje državu u kojoj
želi da radi i strogo se pridržava njenih zakona.
I vlastima u Nemanjinoj 11 i menadžerima i akcionarima "Knjaza Miloša"
trebaće narednih dana mnogo pameti i strpljenja (koje do sada, nažalost,
nisu demonstrirali) da, i u interesu vlasnika ali i interesu države,
efikasno i racionalno dovedu do kraja privatizaciju aranđelovačke fabrike
mineralne vode. Od tog procesa zavisi da li će "Knjaz Miloš" postati -
regionalni strateški partner ili strateški plen. To jeste velika, ali i
ranjiva firma, kojoj preti stagnacija ukoliko bude zatvorena u lokalnim
okvirima. "Knjaz" ima odličan brend i apsolutno najbolju distribuciju, a ono
što firmi nedostaje je finansijsko restrukturiranje, odnosno svež novac da
se oslobodi skupih kredita, za razvojne programe, da otkupi nova izvorišta
vode za "akva vivu", za nove punionice i za regionalno širenje. Srpsko
tržište postaje tesno, u međuvremenu pojavili su se novi proizvođači
mineralnih i prirodnih voda, što pokazuje podatak da je tržišni udeo "Knjaza
Miloša" za poslednjih nekoliko godina opao za sedam procenata. Zato je
perspektiva te kompanije da popravi finansijske performanse, jer bi jedino
tako mogla da postane strateški partner u regionalnim integracijama, da
počne da kupuje druge fabrike vode, a ne da samo čeka da bude kupljena.
Nažalost, najavljeni početak privatizacije "Knjaza Miloša" ne obećava uspeh,
jer se vlast preko ministra Bubala grubo umešala u taj posao, iako joj zakon
to ne dozvoljava. Nije dobra ni atmosfera u kojoj državni činovnici nameću
tradicionalistički koncept rešavanju problema "ili-ili", ili Vlade Divac ili
"FPP". Javnost, na primer, nije saznala zašto su članovi Komisije za hartije
od vrednosti usred svog zasedanja bili hitno pozvani u kabinet jednog
ministra i zašto na taj sastanak kod ministra nije pozvan samo jedan član
Komisije, Dušan Bajec. I pored načina na koji se država/vlada uključila u
kampanju neprincipijelne podrške jednom zainteresovanom kupcu "Knjaza
Miloša" (Vladi Divcu), ipak je bilo teško poverovati da je dotični ministar
na bilo koji način (pa i pozivom u svoj kabinet) pokušao da spreči Komisiju
da odobri "FPP"-u ulazak u posao kupovine akcija od malih akcionara te
aranđelovačke firme. Četiri dana kasnije sâm se oglasio ministar za
ekonomske odnose s inostranstvom Predrag Bubalo iz čije izjave ("Komisija za
hartije od vrednosti trebalo je da odbije ponudu 'FPP Balkan Limiteda' jer
ugrožava Memorandum Vlade Divca") nije bilo teško shvatiti da je on bio taj
koji je u svom kabinetu teško prekršio zakon, preslišavajući članove
Komisije za hartije od vrednosti i tražeći od njih da prekrše zakon.
NEPRIJATEljI: Ono što država nikako ne bi smela da uradi jeste da poklekne
pred omamljujućim zovom nezakonitog arbitriranja u jednom procesu koji se do
sada odvijao po strogim zakonskim pravilima. Ponudu državi "da lupi pesnicom
o sto" uputio je generalni direktor fabrike "Knjaz Miloš" Radenko
Marjanović. "Odobravanje ponude za otkup manjinskog paketa akcija 'Knjaza
Miloša' je neprijateljsko delovanje koje Vlada Srbije ne sme da dozvoli",
izjavio je Marjanović agenciji Beta u ponedeljak (16. avgust). Marjanović je
napao kao neobjašnjivu odluku Komisije za hartije od vrednosti da odobri
ponudu londonske kompanije "FPP Balkan Limited" o otkupu akcija "Knjaza
Miloša" u trenutku kad je ugovorena dokapitalizacija tog preduzeća.
Marjanović je poručio "da bi u slučaju da 'FPP Balkan Limited' postane
vlasnik paketa od 30 do 40 odsto akcija 'Knjaza Miloša' sudbina zaposlenih u
toj fabrici bila potpuno neizvesna. Kupac manjinskog paketa akcija ne
preuzima nikakve obaveze da ulaže u fabriku ili da finansira socijalni
program, tako da bi radnici mogli da se otpuštaju bez otpremnina." Kad je
već toliko zabrinut za sudbinu radnika, direktor Marjanović morao bi da
odgovori zašto toliko dugo odbija da potpiše prospekt o privatizaciji
fabrike što bi omogućilo da se akcije kotiraju i da ih radnici onda prodaju
na Berzi. Upravo zbog Radenka Marjanovića (i još jednog direktora velikog
trgovinskog lanca), prethodna vlada bila je primorana da donese zakon po
kome Komisija za hartije od vrednosti može (kao što je to sada uradila u
slučaju "FPP Balkan Limiteda") da dozvoli zainteresovanom kupcu da direktno
pregovara sa radnicima o preuzimanju akcija, ali po strogo propisanim
zakonskim pravilima.
Vrlo brzo direktoru Marjanoviću stigla je i naručena podrška fabričkog
Sindikata. Živorad Kolarević, predsednik Samostalnog sindikata "Knjaza
Miloša", smatra, kao i direktor Marjanović, da država (!!!) mora da poništi
odluku Komisije za hartije od vrednosti jer "ona predstavlja kriminalni
akt". Ukoliko se to ne dogodi Kolarević preti generalnim štrajkom (jjjjuuuu,
što je to nešto poznato) i onako "usput" zauzima stav o tome da je
Memorandum o razumevanju koji su "Knjaz Miloš" i država (!!!) potpisali sa
Divcem "sveto pismo" u koje niko ne sme da dirne. Na ovakvu sindikalističku
frazu reagovao je Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, koji je
upozorio da Memorandum o razumevanju nije dokument koji ima pravnu snagu i
njime ne može da se spreči otkup akcija.
Istražujući validnost menažersko-sindikalističke demagogije, "Vreme" je iz
vrlo pouzdanih izvora bliskih ovom poslu dobilo potvrdu namere "FPP"-a da
će, čim kupi akcije i uđe u Upravni odbor, inicirati dokapitalizaciju
"Knjaza Miloša". "'FPP' već raspolaže tim novcem i on će biti usmeren na
finansijsku relaksaciju 'Knjaza Miloša', a firma je otvorena i za saradnju
sa Vladom Divcem", rečeno je "Vremenu" u tim izvorima. Što se tiče
socijalnog programa, izvori "Vremena" potvrdili su da će "'FPP' po ulasku u
Upravni odbor insistirati na povećanju plata svim zaposlenima od deset odsto
i uvesti program koji će sprečiti otpuštanje mimo socijalnog programa".
Jedini način da direktor Marjanović sada dokaže koliko mu je zaista stalo do
interesa radnika i budućnosti kompanije je da se pridržava procedure i
zakona koji mu u ovom trenutku jedino dozvoljava da potpiše prospekt, kotira
akcije i izađe na Berzu. U tom slučaju morao bi da ponudi veću cenu akcije
od one koju je ponudio "FPP Balkan Limited". To je jedini postupak koji on
sme da uradi, a ne da zove u pomoć Vladu Srbije.
Menadžersko-sindikalni zov iz Aranđelovca za komandnom ekonomijom bio je
toliko jak da država nije mogla da odoli. Istog dana kad je Marjanović
uputio SOS prema Beogradu održan je sastanak nekoliko činovnika iz pojedinih
državnih nadleštava. Ispostavilo se da su predstavnici Ministarstva
privrede, Agencije za privatizaciju i Komisije za hartije od vrednosti
razgovarali o ponudi "FPP Balkan Limiteda" za otkup manjinskog paketa akcija
"Knjaza Miloša", ali nikakav dogovor nije postignut. Istina, najavljeno je
da će u utorak (17. avgust) biti izdato saopštenje s konačnim stavom Vlade
Srbije o načinu dokapitalizacije "Knjaza Miloša".
Image
PROCEDURA: Stručnoj javnosti ostalo je potpuno nejasno šta Vlada ima da se
izjašnjava o nečemu što zakon još nije stavio u opis radnih obaveza? I o
čemu to predstavnici Ministarstva privrede, Agencije za privatizaciju i
Komisije za hartije od vrednosti imaju da razgovaraju o nečijoj ponudi kad
je ta ponuda prošla strogu zakonsku proceduru. Da li to možda država
namerava da poništi dozvolu koju je izdala Komisija za hartije od vrednosti?
Taman posla, samo bi joj još trebalo da blamira državu na međunarodnom
finansijskom tržištu. Vlada Srbije, ministar Bubalo i Agencija za
privatizaciju već su učinili nepopravljivu štetu po imidž Srbije time što su
na neviđeno i unapred kvalifikovali firmu Vlade Divca MAG 12 LLC kao budućeg
partnera "Knjaza Miloša", a da ga nisu pitali šta on nudi. Da se razumemo,
niko ne spori ljudske, moralne, profesionalne, patriotske i sve druge
kvalitete Vlade Divca. Čovek je sve to stekao svojim trudom i ne čudi što
želi da dalje kapitalizuje svoj brend. To se od njega, uostalom, i očekuje.
Ali, od države se očekuje da ne favorizuje nikoga, pa ni Divca, "na
neviđeno". Zakon je strog i jasan i država mora da ga se pridržava jer ga je
ona donela. Zakon je neumoljivo precizan kad, na primer, kaže da se, onog
trenutka kad je Komisija za hartije od vrednosti odobrila "FPP"-u "Poziv za
preuzimanje akcija", pa u narednih 21 dan, zaustavljaju svi drugi procesi
vlasničke transformacije "Knjaza Miloša". Dakle, nema ni dokapitalizacije
koju je ponudio Vlade Divac, pa makar on i sto puta bio "Vlade nacionale" i
država ne može donositi nikakva druga odobrenja za druge paralelne postupke
privatizacije. U narednih 21 dan, odnosno do 3. septembra, svaki
zainteresovani konkurent za kupovinu akcija "Knjaza Miloša" više ne može
samo da priča i obećava, nego ga Zakon upućuje da položi pare i uđe u
kupovinu akcija. To konkretno znači da će Divac, bez obzira na rok od 30
dana posle kojeg će se izjasniti o namerama, sada morati da donese pare,
položi ih u nekoj od banaka i tako pokaže svoj interes licitirajući sa cenom
akcija. Ukoliko se 3. septembra utvrdi da pored ponude "FPP"-a postoji i
konkurentska ponuda (Divčeva, na primer), proces će se završiti tako što dve
zatvorene koverte ponuđača dolaze Komisiji za hartije od vrednosti, ona ih
otvara određenog dana i akcionari se upoznavaju s njenim sadržajem. Zatim
akcionari odlučuju kome će prodati koliko akcija.
Grubo mešanje države u proces privatizacije "Knjaza Miloša" već je dovelo
Vladu Divca u neugodnu situaciju. Njemu je Agencija za privatizaciju obećala
nešto na šta nema pravo, pogotovo posle ponude koju je istakla investiciona
kompanija "FPP Balkan Limited". Vlade Divac još nema podatke o tome kakva je
firma "Knjaz Miloš", ne zna koju cenu će platiti za dokapitalizaciju, ne zna
koja je premija koju će firma tražiti na dokapitalizaciju, ne zna kakav će
socijalni program sindikat pregovarati, ne zna u kom roku će garantovati
otkup malim akcionarima, a pri svemu tome mora da ispuni garanciju
(takozvani put-option) državi da će otkupiti njene akcije ukoliko ih ona ne
proda na Berzi povoljnije od cene po kojoj je Divac dokapitalizovao firmu.
Pri tom, država neće smeti da prekrši zakon i da na berzu iznese svoj paket
akcija veći od 25 odsto, a ona uporno nagoveštava da će Divcu odjednom
prodati ceo paket od 41 odsto akcija.
CENA: Prema grubim računicama, ukoliko bude želeo da ostane "u poslu" Divac
bi, ako hoće da stekne većinski vlasnički udeo, morao minimalno da uloži 45
miliona evra, a onda će mu isto toliko trebati da ispuni i drugo obećanje i
otkupi akcije od države i radnika. Deo od tih 90 miliona evra otići će na
socijalni program i na vraćanje dugova. Istina, to čeka i "FPP" ukoliko kupi
akcije od radnika. Jer, "Knjaz Miloš" je visokozadužena firma koju
opterećuju skupi krediti od oko 15 miliona evra. U te pozajmice ugrađena je
revalorizaciona kamata na evre, pa plus 1,5 odsto na sve to. To je, smatraju
stručnjaci, red veličina kamata koje ni mnogo veći proizvođači mineralnih
voda kakav je, na primer, Evian ne bi mogli da izdrže.
Među stručnjacima i u poslovnim krugovima, čini se, preovlađuje mišljenje da
je model sa finansijskim partnerom bolje rešenje za privatizaciju kompanije
kakva je "Knjaz Miloš" (postkapitalizovana, ali sa odličnim brendom i
distribucijom) od modela sa strateškim partnerom. Kao ključni argument
ističe se činjenica da svaki ozbiljan finansijski partner kupuje u suštini
budući rast, odnosno potencijale kompanije, a zatim sagledava šta u njoj
može da uradi u narednih nekoliko godina. Finansijski partner,
pojednostavljeno rečeno, "goji" firmu da bi je kroz dve, tri ili četiri
godine dobro prodao, on joj nikad ne oduzima na hrani jer je prodaje na kilo
(profit). Tendencija je u takvom biznisu da se firma širi na region , a ne
da se zadovolji kupovinama drugih lokalnih proizvođača. Posle četiri godine,
u takvom modelu, obično postoje dve mogućnosti: da firma koja je "tovljena"
bude prodata strateškom partneru (ali za mnogo veće pare) ili da se pravi
velika regionalna kompanija s kojom se izlazi na međunarodnu berzu, gde se
kotiraju i prodaju akcije, ali ne samo jednom strateškom partneru. U tom
slučaju dobija se mnogo više novca, jer ako se zadovolje kriterijumi Berze,
potencijalni kupci računaju da je to veoma dobra firma jer je mnogo radila
na sebi i da još ima veliki potencijal rasta. (Logika takvog biznisa, o
kojoj još niko ne razmišlja u Srbiji, mogla bi da ide linijom poslovne
integracije dve srpske firme - "Bambija" i "Štarka", a da se onda one
merdžuju sa hrvatskim "Krašom" i izađu na Frankfurtsku berzu).
ISKUSTVA: Dobar primer takvog načina poslovanja je praksa investicionog
fonda Salford koji je kupio sve značajnije mlekare u Srbiji. Salford je u
početku izazvao dosta kontroverzi provociranjem javnosti s poreklom
kapitala. Ali, zato su danas proizvođači mleka puni hvale za Salford, ne
samo zbog povećanja otkupnih cena mleka i kredita za povećanje proizvodnje
već i zato što ih uči kako da poprave bakteriološku ispravnost te namirnice.
Dodatni argument koji ide u prilog Salforda je i podatak da ni u jednoj
mlekari koju je kupio nije bilo problema, radnici su zadovoljni, menadžeri
nisu smenjeni. Salford sada "goji" mlekare i podiže im performanse.
Vlade Divac, odnosno njegova kompanija MAG 12 LLC, ali i "FPP Balkan
Limited" deklarisali su se kao finansijski partneri. S druge strane,
Koka-Kola je tipičan strateški partner. Sve donedavno Koka-Kola je bila
ozbiljan kandidat za kupca "Knjaza Miloša". Čak je i direktor Radenko
Marjanović prošle godine izjavljivao da će ta firma podržati Koka-Kolu ako
Vlada Srbije smatra da je Koka-Kola dobar strateški partner. Pristalice
privatizacije "Knjaza Miloša" sa finansijskim partnerom smatraju da
Koka-Kola ne želi da kupi "Knjaz Miloš" zato što joj fali dobar brend i
ukazuju da ona ima najskuplji brend na svetu koji vredi 70 milijardi dolara.
Njihova teza je da Koka-Kola želi da kupi "Knjaz Miloš" zbog odlične
distribucije. Da nije tako, kaže ta teorija, Koka-Kola bi kupila neku drugu
lokalnu vodu za jeftine pare, stavila svoje ime i pustila kroz svoju
distribuciju.
Ne znači, međutim, da se Koka-Kola ne može pojaviti posle, recimo, četiri
godine i kupiti "Knjaz Miloš". Pristalice finansijskog partnera kažu da će
tad Koka-Kola kupiti potpuno konsolidovanu firmu "Knjaz Miloš", sa saniranom
finansijskom situacijom, sa jasnom proizvodnom logikom, sa kupljenim
fabrikama vode u Bugarskoj, Makedoniji ili Republici Srpskoj, ali po mnogo
višoj ceni nego što bi platila danas.
Šta još Vlada Srbije, osim direktnog protežiranja Vlade Divca, može da uradi
da bi osujetila "FPP Balkan Limited". Sudeći prema zakonu, prostor za
administriranje ne postoji, osim brutalnog i neprincipijelnog mešanja. Ali,
to ne znači da Vlada neće pokušati da uradi nešto što je već radila u
"Soko-Štarku": da pozove male akcionare da sa njima udruži svoj paket akcija
i potpiše ugovor kojim će da najave da će na Berzu ići sa većom cenom od ove
koje je ponudio "FPP Balkan Limited".
Država je, preko tadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju Branka
Pavlovića, to uradila u "Soko-Štarku" plašeći se ponude potencijalnog
finansijskog partnera, pozvala je male akcionare, oni su odlučili da s njom
idu u dil i prevarili su se ali o svom trošku. A "Štark" je tipična srpska
firma zrela za restrukturiranje - 40 odsto više zaposlenih, jako
potkapitalizovana, sa dobrim programom koji ima perspektivu. Idealna za
finansijskog partnera koji se i pojavio. Država je tada rekla da misli
drugačije i pozvala male akcionare da se priključe (objedine) njenom paketu
akcija i tako svima poslala poruku "mi ćemo to za tri meseca prodati za
mnogo više para". Finansijsko restrukturiranje, međutim, nije moguće za tri
meseca, najmanje potrebno vreme za taj posao je devet meseci do godinu dana
uz pretpostavku da postoji saradnja menadžmenta. A u "Štarku" te saglasnosti
direktora nije bilo jer su znali da država laže. Nema sumnje da je Vlada
Srbije imala pravo da se tako ponaša, ali je pitanje ima li pravo da bude
kanibal prema vlastitom privrednom tkivu.
Država je, dakle, probala u "Štarku" i takva avantura više nigde ne bi smela
da joj se dozvoli, pa ni u "Knjazu Milošu".
Da ima ekonomske pameti i patriotske mudrosti, šta bi Vlada u ovakvom
galimatijasu koji je stvorila oko "Knjaza Miloša" sada trebalo da uradi?
Mogla bi, recimo, da pozove "FPP Balkan Limited" i Vladu Divca za isti sto i
bude medijator razgovora u kome bi dva zainteresovana kupca akcija "Knjaza
Miloša" potražila mogući zajednički interes i napravila strateški dogovor
koji bi bio i u nacionalnom interesu. Vlada ne sme da ima predrasuda u
biznisu, a u ovom slučaju ona je, nažalost, pokazala da je skuplji autoritet
i ponos ministra nego nacionalni interes da "Knjaz Miloš" bude još bolja
kompanija.
To što nije shvatila Vlada Srbije, uradio je "FPP Balkan Limited". Ta
kompanija je, kako saznaje "Vreme", pozvala u petak (13. avgusta) Vladu
Divca da se direktno sretnu i dogovore oko zajedničkog nastupa prema "Knjazu
Milošu". "FPP Balkan Limited" planira da uskoro u Londonu sa Divcem potpiše
ugovor kojim će se otvoriti mogućnost zajedničkog investiranja. Ta ponuda
nije rezultat inferiornosti već prirode te kompanija, ona je Fond koji
prikuplja investiciona sredstva. O kakvoj se firmi radi najbolje ilustruje
podatak da je "FPP Balkan Limited" šest meseci u najstrožoj tajnosti spremao
ponudu za kupovinu akcija "Knjaza Miloša", da čak ni Komercijalna banka ni
ITM Monet nisu znali koja je srpska firma "target". Proučeni su svi
berzanski podaci, sve tržišne analize o potrošnji vode, informacije o
životnom standardu građana, sve što su mediji pisali o "Knjazu Milošu".
Analitičari te kompanije toliko dobro su proučili srpske zakone da su
shvatili da ne treba da se udvaraju ni državi ni direktoru "Knjaza Miloša".
U međuvremenu, beogradskom čaršijom se pronela vest (utorak, 17. avgust) da
se u senci posla "FPP Balkan Limiteda" sa kupovinom akcija "Knjaza Miloša"
krije srpski biznismen Milan Beko. Predstavnik "FPP Balkan Limiteda" za
Srbiju Srđan Muškatirović izjavio je da je "FPP" angažovao beogradsku
konsultantsku firmu ROS kao lokalnog ekonomskog konsultanta i da su prvi
kontakti dve kompanije uspostavljeni pre tri meseca u Beogradu. "'FPP'-u je
poznato da je Miša Beko zaposlen u ROS-u kao konsultant", rekao je
Muškatirović za "Vreme".
Zvuči li na kraju pretenciozno ako se kaže da je "Knjaz Miloš" kompanija
koja ima perspektivu samo pod jednim uslovom - ako Vlada Srbije prestane da
se trudi da ga usreći. Ukoliko, međutim, Vlada bude smatrala usrećivanje
patriotskom obavezom i nacionalnim interesom... "Knjaz" bi mogao da spadne i
na magarca.
Miša Brkić
Predlog i reakcija
Umesto najavljenog izjašnjavanja Vlade Srbije o načinu dokapitalizacije
"Knjaza Miloša" oglasili su se zajedničkim saopštenjem Ministarstvo privrede
Srbije, Akcijski fond i Agencija za privatizaciju u kom faktički Vladu Divca
podržavaju kao partnera u privatizaciji "Knjaza Miloša". Te vladine
institucije ocenile su "da je u interesu manjinskih akcionara 'Knjaza
Miloša' da sačekaju završetak započete dokapitalizacije tog preduzeća. Posle
sprovedene dokapitalizacije vrednost akcija će biti valorizovana na Berzi i
njihovu vrednost će odrediti tržište."
Mali akcionari, međutim, nemaju poverenja u ovakve preporuke Ministarstva,
Fonda i Agencije. Prema nezvaničnim informacijama oni su u svim beogradskim
i aranđelovačkim brokerskim kućama već počeli da "rezervišu"
zainteresovanost za prodaju akcija.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
