19.08.2004
Da li je jug Srbije gađan municijom sa osiroma�enim uranijumom da bi se zagadila i izvori�ta vode i mo�emo li se �očistiti� od ovog nuklearnog otpada?
Ipak je Milosrdni anđeo, kako je NATO nazvao bombardovanje na�e zemlje 1999, ne�to doneo i Srbima. Osiroma�eni uranijum! NATO je priznao da je �ostavio� četiri tone municije obogaćene ovim otrovom, dok prema na�im podacima, količina ide i do 15 tona. Radna grupa Ujedinjenih nacija marta 2001. iza�la je sa podatkom �da su američki avioni tokom kosovskog rata upotrebili 31 hiljadu metaka sa osiroma�enim uranijumom ili oko deset tona municije�.
Razliku između ovih cifara čine mesta poput Pljačkovice. Ovo brdo iznad Vranja ne pominje se u NATO izve�taju iako su i na�i a potom i inostrani stručnjaci tu prona�li uranijumsku municiju. Danas, pet godina nakon rata, ekipa za atomsko-biolo�ko-hemijsku odbranu Vojske Srbije i Crne Gore i ekipa sa Instituta Vinča su počele či�ćenje tog terena. Zemlja koja se skida, stavlja se u specijalne kontejnere i privremeno skladi�ti u Vinči. Miroslav Nikčević, direktor republičke Uprave za za�titu �ivotne sredine, ka�e da se radi po nekada�njem projektu savezne vlade koji je prihvatilo sada nadle�no Ministarstvo za nauku i �ivotnu sredinu. �Da bi posao bio �to kvalitetnije odrađen, Ministarstvo je odlučilo da se prvo očisti pristupačniji prostor sela Bratoselce u op�tini Bujanovac da bi se sada, po zavr�etku ovog posla, pre�lo na znatno bitniji teren Pljačkovice, kome gravitira mnogo vi�e ljudi.� Posle Pljačkovice na redu je či�ćenje preostale dve lokacije u Srbiji bez Kosova na kojima je registrovano prisustvo osiroma�enog uranijuma: sela Reljan (op�tina Pre�evo) i sela Borovac (op�tina Bujanovac). Do kraja 2005. godine, ka�e Nikčević, taj posao bi trebalo da se zavr�i.
Tako bi Srbija bez Kosova bila oči�ćena od municije sa osiroma�enim uranijumom u zemlji. Preciznih podataka o lokacijama na Kosovu i Metohiji nema ali se pretpostavlja da ima vi�e od sto takvih mesta. Čitavu ovu priču praktično su i inicirali Italijani, čiji su vojnici raspoređivani na mesta blizu �uranijumskih tačaka� počeli da obolevaju pa i da umiru, od karcinoma i leukemije, uglavnom.
Projektili sa osiroma�enim uranijumom koriste se za razbijanje najtvrđih materijala, najče�će oklopnih vozila, i NATO ih je uglavnom sejao du� granice sa Albanijom i du� administrativne granice Kosova i juga Srbije, gde se pretpostavlja da su najvi�e bili stacionirani tenkovi Vojske Jugoslavije. Međutim, Dejan Dimov, ekolog, primećuje da se �uranijumske tačke� na zapadnom Kosmetu i jugu Srbije poklapaju sa izvori�tima vode i smatra da je uni�tenje strate�kih nalazi�ta, pre svega, izvora vode bio osnovni motiv NATO alijanse da upotrebi municiju sa osiroma�enim uranijumom. I doktor Radomir Kovačević, načelnik sektora za radiolo�ku za�titu pri Institutu za medicinu rada, smatra da uranijumski meci nisu kori�ćeni samo u svrhu razbijanja oklopa tenkova i drugih tvrdih materijala. �U komandnoj strukturi NATO alijanse na trećoj poziciji se nalazi ekolog. I oni dobro znaju za�to su gađali te lokacije. Na jugu Srbije nisu postojali nikakvi vojni ciljevi. Verujem da je motiv bio da se rasele srpska sela i da se dobije etnički čista teritorija. Jer, recimo, u selu Borovac vi�e od 200 kuća se vodom snabdeva iz jednog bunara. A prema podacima koje imam, taj bunar je kontaminiran. Slični su podaci i za sela Reljan i Bratoselce.�
Treba znati da se u trenutku pogotka uranijumskim metkom razvija temperatura od gotovo 1 000 stepeni a temperatura sagorevanja ovakvog uranijuma je negde oko 800 stepeni. Stvara se plamen sa ogromnom koncentracijom uranijumskih oksida radijusa 500 metara, koji vetar nosi dalje. Oni meci koji su u�li u zemlju, duboko su zakopani. Najveća opasnost preti od njihove oksidacije kojom bi molekuli mogli prodreti i u podzemne vode a onda je nemoguće predvideti njihove puteve.
Dr Kovačević tvrdi da se kontroli�u ove četiri lokacije na jugu Srbije i da tamo ima uranijuma u vazduhu, �to, ka�e, ne treba da čudi jer se u Had�ićima blizu Sarajeva koji su gađani ovim projektilima prilikom bombardovanja Republike Srpske 1995. i posle sedam godina mogao izmeriti visok procenat uranijuma u vazduhu. Prema podacima dr Kovačevića ali i Uprave za za�titu �ivotne sredine, severnije od Vranja nije otkriveno postojanje uranijuma. Dejan Dimov ka�e da to �to nije otkriveno, ne znači i da ne postoji.
Ipak, ono �to najvi�e zabrinjava, jeste to �to nema organizovane zdravstvene kontrole stanovni�tva. Jer, pet godina je otprilike to latentno vreme da bi se otkrile prve posledice.
Miroslav Nikčević ka�e da Ministarstvo nikakvih podataka o posledicama nema. Tvrdi da su ga stručnjaci uveravali da nema nikakve opasnosti od radicije ali da je, imajući u vidu da osiroma�eni uranijum spada u opasne otrove, dr�ava re�ila da otpočne sa či�ćenjem terena. �Pitanje je koliko se mo�emo pouzdati da u te ili bilo kakve procene nije ume�ana politika, a s druge strane, dr�ava mora imati u vidu i uznemirenost stanovni�tva�, ka�e Nikčević. Radomir Kovačević, međutim, tvrdi da posledice već postoje. �Da bi se dokazale direktne posledice, moramo prvo da doka�emo prisustvo uranijuma u sredini, �to smo dokazali, onda u hrani ili vodi, �to smo takođe na�li, zatim u ljudskom organizmu, gde najslabije stojimo jer je oprema za to skupa a nemamo adekvatne programe ni dovoljno lekara. Četvrta stavka je konkretno merenje posledica.�
Ipak, prema dosada�njim istra�ivanjima Instituta za medicinu rada, prilikom kontrole kod 29 ljudi iz sela Bratoselce 2002. godine pronađeno je nekoliko stotina puta veća koncentracija uranijuma u organizmu od normalne. Takođe, u 90 odsto kontrolisanog stanovni�tva su primećene promene na genetskom materijalu, s tim �to te promene nisu specifične i ne mogu se sa sigurno�ću pripisati posledicama uranijuma ali sam taj ogromni postotak ne�to govori. Doktor Kovačević ka�e i da je na jugu Srbije broj kancerogenih i malignih oboljenja u porastu.
Treba se setiti i da su u martu ove godine mediji objavili da je porodica Mirka Blagojevića iz Golupca tu�ila dr�avu zbog Mirkove iznenadne smrti. Porodica kao razlog navodi to �to je, kao pripadnik Vojske Jugoslavije, �est meseci u selu Reljan kod Pre�eva bio izlo�en radioaktivnosti. Jedanaest meseci nakon �to je do�ao s juga Srbije, preminuo je.
�Koliko nam je poznato, u vojsci nije primećen veći stepen oboljenja a vojska te stvari redovno kontroli�e�, ka�e Miroslav Nikčević. On ka�e da je Uprava za za�titu �ivotne sredine zadovoljna sredstvima koje dr�ava odvaja za za�titu stanovni�tva i �ivotne sredine. �Mislim da vlada čini dovoljno�, ka�e Nikčević.
Radomir Kovačević ka�e da dr�ava pod hitno mora obezbediti podatke o svim rejonima po kojima je NATO dejstvovao uranijumskom municijom, mora zahtevati da se na�im ekipama stručnjaka pridru�e stručnjaci zemalja koje su imale iskustva sa radioaktivnom kontaminacijom (Ukrajina, Japan, Indija, Rusija) i mora uspostaviti redovan monitoring �ivotne sredine u zoni uticaja bombardovanih lokaliteta i, �to je najbitnije, monitoring zdravstvenog stanja stanovni�tva.
Pre toga, ka�e dr Kovačević, dr�ava mora napraviti realnu procenu rizika. �Posao dr�ave nije ni da te�i, ni da pla�i svoje stanovni�tvo. Ona mora da ga za�titi.�
Gorislav Papić
