19.08.2004
Iako evropski favorit, u Pri�tini se strahuje da bi ishod predstojećih izbora mogao da bude udarac za ego Vetona Suroija. Ipak, ako je verovati anketama, njegova opcija vodi
Kosovska politička scena u jo� jedan krug krucijalnih, istorijskih, prelomnih i kakvih već sve ne izbora, ulazi u gotovo nepromenjenom sastavu - umereni tradicionalisti Ibrahima Rugove, redizajnirani gerilci Ha�ima Tačija i Ramu�a Haradinaja, i kao osve�enje, proevropski orijentisane pristalice Vetona Suroija koji se po drugi put za poslednju deceniju iz sveta medija preselio u političke vode. Ako je verovati nedavnim istra�ivanjima javnog mnjenja u pokrajini, Suroijeva opcija ima najvi�e �ansi za pobedu, po�to se vi�e od 50 odsto anketiranih stanovnika Kosova izjasnilo da bi bez razmi�ljanja, samo da je sreće i mogućnosti, odmah spakovalo kofere i naselilo u nekoj od dr�ava Evropske unije.
Kriminal, nasilje, međunacionalni problemi koji periodično prerastaju u divljanje, jeziva stopa nezaposlenosti, kratkovidost lokalnih političara i nedostatak konkretne vizije međunarodne zajednice oko budućnosti Kosova, predstavljaju samo skraćeni spisak problema sa kojima kosovski političari ulaze u kampanju za predstojeće parlamentarne izbore, druge od natovske intervencije 1999. godine. Na onim prvim, slobodnim i demokratskim - ubedljivu pobedu odneo je Rugovin Demokatski savez Kosova, koji će, ukoliko se ne dogodi istinsko čudo i uprkos postepenom padu popularnosti, i u oktobru imati vi�e razloga za slavlje od konkurenata. Nedovoljno, međutim, kako bi se prvi put na�li u situaciji da samostalno formiraju vladu i preuzmu odgovornost za ispunjavanje bombastičnih obećanja kakvim su obasipali birače u prethodnih pet godina. Istovremeno, zapadni diplomati i analitičari podgrevaju nade kosovskih Albanaca da će oktobarski izbori biti i poslednji odr�ani pod protektoratom međunarodne zajednice, �to su�tinski samo podstiče tenzije pred početak predizbornih kampanja, u pro�losti ispunjenih obračunima konkurentskih stranaka. Na tom polju do sada najgore je prolazio upravo Rugovin DSK, čijih je desetak pristalica pobijeno upravo u mahom nerasvetljenim pucnjavama koje su prethodile izlasku na birali�ta.
Kosovski parlamentarni izbori, međutim, otkrivaju i jednu novinu na balkanskoj političkoj sceni - uče�će Tačijeve Demokratske partije Kosova u američkoj predizbornoj kampanji. Tači je, naime, tokom nedavno odr�ane konvencije demokrata u Bostonu podr�ao kandidaturu D�ona Kerija za predsednika SAD, dobiv�i za uzvrat, kako pi�u kosovski mediji, garancije da će nova administracija imati blagonaklon stav prema zahtevima da se Kosovu prizna nezavisnost.
Takođe, prvi put u �novoj kosovskoj realnosti�, osim Srba, bojkot izbora najavili su i neki Albanci, odnosno predstavnici pokrajinskih sindikata, koji su zatra�ili da se zaustavi rast nezaposlenosti, povećaju plate i okonča privatizacija. �Ukoliko na�i zahtevi ne budu shvaćeni ozbiljno, postoji mogućnost da na�e članstvo bojkotuje izbore�, rekao je lider oko 150.000 kosovskih sindikalaca Zećir �kodra. Su�tinski, stopa nezaposlenosti koja je ove godine dostigla gotovo neverovatnih 60 odsto, ali i pad međunarodnih donacija sa gotovo milijardu evra u 2000. na svega oko 120 miliona pro�le godine izazvali su buru nezadovoljstva među lokalnim stanovni�tvom, koje bi, ako je verovati prognozama zapadnih diplomata, na predstojećim izborima moglo podr�ati sna�an ekonomski program radije nego zapaljive retoričke performanse nacionalista. Svetska banka, ujedno, upozorava da ekonomska kretanja u pokrajini ne obećavaju značajan boljitak u narednom periodu.
Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove najuticajnija je među strankama kosovskih Albanaca, mada je zbog inertnosti rukovodstva i sklonosti teoretisanju, često na meti kritika lokalnih analitičara i medija. Za uspehe na prethodnim izborima, na kojima je, slobodno se mo�e reći, do nogu potukla konkurente, DSK mo�e zahvaliti neskrivenim simpatijama među zapadnim diplomatama (nekada�nji �ef OEBS-a na Kosovu je u prethodnom ciklusu na predizbornim skupovima čak mahao �alom stranke), kao i te nesposobnosti nekada�njih gerilaca da se na vreme transformi�u u ozbiljne političke stranke. U komplikovanom sistemu vlasti u pokrajini, Rugovina stranka nije uspela da se izmakne iz senke UNMIK-a, zbog čega bele�i konstantan pad popularnosti od prvih lokalnih izbora odr�anih u jesen 2000. godine. Partija je formirana 1989. godine sa jasno proklamovanim ciljem da se mirnim putem izdejstvuje priznavanje nezavisnosti Kosova, na čemu Rugova insistira i danas. DSK se, prema rečima funkcionera te stranke, zala�e za slobodno tr�i�te, evropske integracije, negovanje tradicije uz garancije za pripadnike manjinskog stanovni�tva. Za najveći politički uspeh, Rugovi se, uz organizovanje referenduma o nezavisnosti iz 1991. godine, pripisuje i uspe�an povratak na političku scenu nakon otvorenog sukoba sa Oslobodilačkom vojskom Kosova tokom rata 1998-1999. godine, kada je DSK pre�ivela izrazit odliv značajnih funkcionera uključujući Hidajeta Hisenija i Mehmeda Hajrizija. Istovremeno, srpske snage bezbednosti ubile su i najozbiljnijeg političara među kosovskim Albancima tokom poslednje decenije, pri�tinskog profesora Fehmija Aganija. Takođe, nemali broj mlađih pristalica DSK-a smatra da je do�lo vreme da Rugovu na čelu partije zameni mlađi i energičniji političar, ali njegova pozicija do sada nijednom nije ozbiljno dovedena u pitanje. Demokratska partija Kosova (DPK) Ha�ima Tačija nastala je nakon već čuvene demilitarizacije OVK 1999. godine, kada je nekada�nji miljenik dr�avnog sekretara SAD Medlin Olbrajt iskoristio apsolutni vakuum koji je dolaskom misija NATO-a i UN zavladao Kosovom, i �to oru�jem, �to političkim igrama uspostavio kontrolu nad većim delom pokrajine. Cenu osionog i arogantnog načina na koji su nekada�nji pripadnici gerile zauzeli neformalne lokalne vlasti, Tači je platio već na prvim izborima 2000. godine, kada je za Rugovinim DSK-om zaostao za oko 20 odsto glasova. Posle niza političkih gafova i nejasnih izjava, DPK je, uz izda�nu pomoć albanskih iseljenika �irom sveta, uspeo da anga�uje ozbiljne marketin�ke agencije, te svoj imid� iz slike mladog ali prilično divljeg lidera gerile, preformuli�e u političara socijal-demokratske orijentacije sa odličnim vezama u svetu, a posebno u SAD.
Kao i listom sve političke stranke kosovskih Albanaca, i DPK se zala�e za nezavisno Kosovo, s tim �to Tačijeve pristalice smatraju da prilikom progla�avanja nezavisnosti ne treba preterano brinuti o stavovima Beograda, već obezbediti podr�ku međunarodne zajednice, pre svega Amerike. U tom pravcu se i kreću najsve�ije aktivnosti te partije, te je Tači poslednjih meseci za svoje stavove poku�ao, i kako tvrde diplomate uspeo, da pridobije američke demokrate. Ote�avajuću okolnost Tačijeve buduće uloge u kosovskom političkom �ivotu svakako predstavlja i senka ha�kih optu�nica, o kojima se periodično raspravlja u zapadnim diplomatskim krugovima.
Alijansa za budućnost Kosova (AAK) jo� jedna je u nizu političkih partija koje su formirali nekada�nji borci OVK, u ovom slučaju pod vođstvom jednog od najuticajnijih ratnih komandanata Ramu�a Haradinaja. U prvobitnom izdanju, stranku je činilo pet izrazito nacionalističkih stranaka, ali su dve ubrzo posle lokalnih izbora 2000. godine napustile tu nespretno načinjenu koaliciju. Kao i Tači, Haradinaj se često nalazio na meti kritika zapadnih diplomata, posebno tokom albanskih ustanaka u Makedoniji i jugu Srbije tokom 2001. godine, posebno jer je bez ustezanja odr�avao kontakte sa tamo�njim komandantima. Agresivniji i radikalniji od Tačija, Haradinaj se sna�no zalo�io za �to skoriju drastičnu promenu mandata misije UN i preno�enje vlasti potpuno u ruke kosovskih Albanaca uz istovremeno i bezuslovno priznavanje nezavisnosti pokrajine. Prema javno proklamovanim načelima, AAK se zala�e za smanjenje nezaposlenosti, razvoj malih i srednjih preduzeća, evropske integracije i skladne međuetničke odnose. Stranka je donekle popravila rejting nakon �to je na svoju stranu pridobila nekoliko relativno uticajnih kosovskih političara, uključujući i nekada�njeg komunističkog funkcionera Mahmuta Bakalija. Njegova epizoda u timu savetnika Ramu�a Haradinaja okončana je posle njegovog ne preterano uspe�nog pojavljivanja pred Ha�kim tribunalom u svojstvu svedoka optu�be u procesu protiv Slobodana Milo�evića. Ha�ki tribunal je, kako navode zapadni izvori, jo� 2000. godine pokrenuo istragu protiv Haradinaja zbog navodnih ratnih zločina, uključujući i masovno ubistvo desetina Srba u Glogovcu, ali optu�nica protiv njega nije podignuta.
�Ore� ili �Vreme� pri�tinskog novinara i vlasnika uticajne medijske kuće �Koha� Vetona Suroija, poslednja je akvizicija kosovske političke scene. Pokret nazvan �Ore� formiran je kako bi se u �kritičnoj fazi re�avanja kosovskog problema neka od pitanja pokrenula sa mrtve tačke�. Ta pitanja, kako smatra Suroi, uključuju preno�enje nadle�nosti sa misije UN na lokalne institucije, ali i konačan razlaz sa neodgovornom politikom prepunom zloupotreba oličenoj u dosada�njim nosiocima ograničenih vlasti koje je međunarodna zajednica prepustila lokalnim predstavnicima. Suroijevo aktivno uključivanje u politički �ivot pokrajine zdu�no su pozdravili listom svi predstavnici međunarodne zajednice, nadajući se da će njegovo �zdravo rasuđivanje� pozitivno uticati na političko stanje na Kosovu. Osim toga, diplomati se nadaju da bi Suroi, ukoliko na izborima zabele�i značajniji uspeh, mogao biti znatno kooperativniji od inertnog Rugove ili nekada�njih komandanata gerilaca. �Veton se u pro�losti pokazao kao pouzdan analitičar i poznavalac kosovskih prilika. Sada ćemo videti kakav je njegov kapacitet u no�enju bremena odgovornosti i dono�enju značajnih odluka�, rekao je za NIN jedan zapadni diplomata.
Skeptici u Pri�tini, međutim, smatraju da bi rezultat predstojećih
parlamentarnih izbora mogao predstavljati �značajan udarac za Suroijev ego�,
smatrajući da će �Ore�, bez obzira na potencijalnu značajnu medijsku i
međunarodnu podr�ku, te�ko razbiti tradicionalističke stavove na kojima se,
navodno, zasniva gro kosovske politike. Glavni adut novoformiranog pokreta, kako
navode pri�tinski analitičari, predstavljaće uvođenje realne politike u ovda�nja
kretanja, �to su�tinski znači da će se Suroijeva kampanja zasnivati na
ostvarivim mogućnostima smanjenja nezaposlenosti, kao i na stvaranju opipljivih
rezultata u ostvarivanju već famoznih standarda međunarodne zajednice, nakon
čega će priznavanje nezavisnosti biti mnogo lak�e ostvarivo. �To će uključivati
i re�avanje mnogobrojnih te�kih pitanja u odnosima sa Beogradom, kao i izgradnju
sna�nih institucija i ekonomije�, rekao je nedavno Suroi.
Rade Maroević
