Sredinom iduće godine otvara se rasprava o konačnom statusu KosovaEvropa preuzima inicijativu od SADVolfgang Petrič predla�e uspostavljanje institucije pri Unmiku za re�avanje statusa pokrajine. Pripreme za razgovore o statusu, predlo�io je i Kai AideBEOGRAD - Razgovori o konačnom statusu Kosova i Metohije u ovom trenutku, jednoglasno je mi�ljenje Va�ingtona i Brisela, ne bi trebalo da počnu pre sredine iduće godine. Tada će se već iskristalisati odnosi na kosovskoj političkoj sceni. U međuvremenu, prema mi�ljenju ambasadora Austrije pri UN u �enevi i biv�eg izaslanika EU za Kosovo Volfganga Petriča, potrebno je uspostaviti instituciju pri Unmiku za re�avanje statusa pokrajine. Petrič, prenose agencije, smatra da posle pet godina "vladavine" UN, EU treba konačno da preuzme jaču ulogu u administraciji pokrajine, a posle re�enja statusa i vodeću vojnu ulogu. Kosovo, dakle, posle smanjenja interesa Amerike za ove prostore, sve vi�e postaje stvar EU, pa se mo�e očekivati da ona preuzme i vodeću ulogu u predstojećim razgovorima o statusu, koji se očekuju sredinom iduće godine. Pripreme za ove razgovore predlo�io je, prema pisanju jučera�njeg bečkog "Kurira", i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za analizu martovskog nasilja na Kosovu Kai Aide. On smatra da nikada neće biti idealnog momenta za početak takvih priprema, čak ni dobrog trenutka". Aide smatra da bi kosovskim političarima trebalo dati veća ovla�ćenja, jer bi oni morali da nauče da vode zemlju. Mi�ljenja zapadnih zvaničnika i analitičara često su različita. D�ems Lempi iz Centra za istočnoevropske studije ističe da se tek po ispunjavanju visokih demokratskih standarda mo�e razgovarati o podeli ili nezavisnosti. Ali, sve je vi�e onih koji smatraju da razgovore o konačnom statusu ne treba odlagati. U krugovima EU i NATO u Briselu smatraju da rasprava o statusu mora početi uporedo sa ispunjenjem demokratskih standarda, koji ostaju uslov za razgovore na ovu temu. Predsednik Albanije Alfred Mojsiju mi�ljenja je da bi odlaganje re�avanja pitanja konačnog statusa Kosova moglo da ide u prilog ekstremistima kao �to se to desilo marta ove godine. Međutim, u delovima američke administracije i Kongresa, postoji i mi�ljenje da treba razmisliti o nezavisnosti Kosova, uz prethodno unutra�nje institucionalno re�enje polo�aja i prava Srba, ali uz garantovanje regionalnih granica. Biv�i pomoćnik američkog dr�avnog sekretara Ričard Holbruk je pre par meseci ocenio da je nezavisnost Kosova "neizbe�na". Američki biznismen i osivač "Soros fondacije" D�ord� Soro� izjavio je nedavno u Pri�tini da Kosovo ne mo�e ostati deo Srbije i da treba raditi u pravcu nezavisnosti. Međutim, profesor Piter Lajota sa pomorskog ratnog koled�a u američkoj dr�avi Pensilvanija je u razgovoru za "Glas Amerike" ocenio da bi nezavisno Kosovo destabilizovalo jug Balkana. Naredne tri godine biće ključne po konačni status Kosova, smatraju analitičari. Razgovori će biti dugi i mučni, a direktor "Balkanske inicijative" američkog Instituta za mir Danijel Server izjavio je nedavno za "Glas Amerike" da "jedino �to na tim pregovorima neće biti prihvaćeno jesu predlozi kojima bi se povredio suverenitet i integritet neke od susednih zemalja". I, poručio Srbima i Albancima da treba da znaju da neće dobiti teritorijalnu kompenzaciju, recimo u Bosni ili Makedoniji, za ono �to eventualno budu izgubili kao ishod tih pregovora. Ljiljana Staletović |
||
Glas javnosti,
Petak, 20.avgust, 2004.
Politika:
