UKRAJINA: PREPOROD STEREOTIPA "HLADNOG RATA" 24.11.2004.
18:55
UKRAJINSKA KRIZA: PREPOROD STEREOTIPA HLADNOG RATA Vladimir SIMONOV,
politicki komentator RIA “Novosti”
Sadasnja “revolucija kestenova”, koja se odvija na glavnom trgu u Kijevu,
jeste klon “revolucije ruzza”, koja je izvrsena u Gruziji pre tacno godinu
dana. I tamo, i ovde je pokretacka snaga dogadaja radikalna mladezz.
Ukrajinska omladinska organizacija “Pora”, koja cini jezgro kijevskih
demonstranata, priljezzno kopira strukturu i metode gruzijske studentske
organizacije “Kmara”. Pri tom je opstepoznato da su aktiviste i “Pore”, i
Kmare” sa svoje strane pripremali iskusni teoreticari antiustavnih prevrata
iz srpskog pokreta “Otpor”. Onog istog koji je svojevremeno svrgnuo
predsednika Slobodana Milosevica. (Moskva, RIA “Novosti”)
Viktora Janukovicca smatrau proruskim kandidatom. Po toj istoj primitivnoj
shemi, Viktora Jussccenka svrstavaju u prozapadnog kandidata. Da je
Jussccenko sakupio vise glasova, moglo bi se sa velikim stepenom verovatnoce
pretpostaviti da bi Evropska unija, OEBS ili Sjedinjene Drzave tesko
posumnjali u demokraticnost odrzanih na Ukrajini predsednickih izbora. Na
saopstenja o krsenju odmahnuli bi rukom kao na nesto sto je sasvim prirodno:
pa na kojim se izborima to ne desava. Medjutim, prema preliminarnim
rezultatima, Janukovicc je dobio otprilike 3 procenta glasova vise nego
njegov rival, a to je upeccatljiva prevaga po svim merilima. I mi smo danas
svedoci uragana izjava iz Evrope i SAD, u kojima se ukrajinski izbori
anatemissu. Jan Peter Balkenende, premijer Holandije, predsedavajuci u
Evropskoj uniji, oznacio je rezultate glasanja “sumnjivim”, iako ti
rezultati zvanicno jos nisu saopsteni. Drzavni department SAD zahteva da se
i uopste uzdrzi od njihovog objavljivanja dok se ne ispitaju optuzbe za
“kradju”, tojest, drzavni department poduccava Centralnu izbornu komisiju
krupne suverene drzave sta joj je cciniti. A hazarderska evropska glasila
poput francuskog “Liberasiona” pozuruju rukovodtvo Evropske unije “da bez
odlaganja uvede sankcije”, ukoliko Janukovic i zvanicno bude promovisan za
pobednika. I sve se to servira kao pomoc Zapada Ukrajini. U sustini,
istinski interesi Ukrajine u konkretnom slucaju su skrajnuti u stranu, kako
bi se oslobodilo mesto za, naizgled, odavno vec sahranjeni u istoriji
stereotip “hladnog rata”. Taj stereotip osudjuje Zapad da u svakoj
zaostrenoj geopolitickoj situaciji trazi konflikt izmedu “nas”, snaga dobra
i svetlosti s jedne strane, i Rusije, zemlje zla i mraka, s druge strane.
“Ju cu uciniti sve sto je moguce da u krajnjoj liniji Ukrajina ostane na
nasoj strani…” – izjavila je jos pre ukrajinskih izbora komesar Evropske
komisije za spoljne odnose. Tojest, i pre nego sto je u glasacku kutiju
spusten prvi glasacki listic za Janukovicca ili za Jussccenka, clan
rukovodstva Evropske unije polazila je od toga, da postoji “nassa strana” i
da postoji tudja, neprijateljka Rusija. Pri tom legitimitet interesa Rusije,
po misljenju evropskog komesara, ne sme se priznavati cak ni na prostorima
takvog istorijskog suseda i saveznika, kao sto je Ukrajina. Predsednik
Rusije Vladimir Putin ocenio je prilaz takve vrste kao “pokusaj da se u
ukrajinskoj situaciji iskoriste “strasila iz proslosti”. Po misljenju ruskog
lidera, “sa aspekta savremenih medjunarodnih odnosa to je apsolutno
kontraporduktivno i pogresno”. U stvari, svaki nepristrastni ukrajinski
politikolog moze popularno objasniti, da potpadanje Ukrajine pod jednostranu
zavisnost Evropske unije, ili, uopsteno govoreci, Zapada, nece predstavljati
povoljnost za zemlju. Na protiv, dobro izbalansirani odnosi i sa Evropskom
unijom, i sa Rusijom, od zivotnog su znacaja za nastavljanje reformi i
ekonomski naporedak Ukrajine. Teznja da se nametne izmisljena alternativa
“ili Rusija, ili Zapad” moze samo stetiti normalnom toku demokratskog
procesa u toj zemlji. U sustini, od Ukrajine se po svaku cenu trazi ne samo
demokratizacija, koliko prozapadna, tacnije receno, antiruska orijentacija.
Prisetimo se da je takve vrste “prevlacenje konopa” na postsovjetskom
prostoru zapoceto ne na Ukrajini. I nije ga inicirala Moskva. Sadasnja
“revolucija kestenova”, koja se odvija na glavnom trgu u Kijevu, jeste klon
“revolucije ruzza”, koja je izvrsena u Gruziji pre tacno godinu dana. I
tamo, i ovde je pokretacka snaga dogadaja radikalna mladezz. Ukrajinska
omladinska organizacija “Pora”, koja cini jezgro kijevskih demonstranata,
priljezzno kopira strukturu i metode gruzijske studentske organizacije
“Kmara”. Pri tom je opstepoznato da su aktiviste i “Pore”, i Kmare” sa svoje
strane pripremali iskusni teoreticari antiustavnih prevrata iz srpskog
pokreta “Otpor”. Onog istog koji je svojevremeno svrgnuo predsednika
Slobodana Milosevica. Polazeci od te zaprepascujuce slicnosti, podosta
ruskih analiticara izvodi zakljucak: akcije protesta ukrajinske opozicije
bile su unapred pripremljene i isfinansirane. Zaista, stvaranje ssatorskog
grada u centru Kijeva, danonocni rad mobilnih elektrocentrala i poljskih
kuhinja, koje opsluzuju miting neogranicenog trajanja, prebacivanje u
ukrajinsku prestonicu svezih demonstranata iz zapadnih oblasti zemlje
avionima, autobusima i vozovima – sve to nas primorava da se zamislimo nad
pitanjem: “Ko sve to placa?” “Opozicija u startu nije nameravala da pristine
na bilo sta drugo sem na pobedu. Odluku da se izadje izvan pravnog polja i u
krajnjoj situaciji da se preduzmu pokusaji drzavnog prevrata, Jussccenkov
tim je doneo jos pre izbora” – smatra Vjacceslav Igrunov, direktor
Moskovskog instituta za humanitarno-politicka istrazivanja. To potvrdjuju i
dogadjaji u Vrhovnoj Radi Ukrajine, gde je u utorak izreziran spektakl
“predsednicke zakletve” Viktora Jussccenka na Bibliji. Samoproglaseni
pobednik nije odgovorio na pitanje reportera o legitimnosti svog postupka,
ali tu se nije imalo sta ni kazati: za ucesce u radu parlamenta registrovao
se samo 191 deputat, a za donosenje bilo kakve valjane odluke potrebno je
226 glasova. Deputati frakcija, koje podrzavaju Janukovicca, na zasedanju
Rade nisu ucestvovali. Opozicija, izgleda, nije svesna da pokusavajuci
preneti politicku krizu na ulice ona sama lisava sebe prava da se naziva
demokratskom. Trazeci priznavanje svoje pobede, Jusccenkov tim zaboravlja na
onu drugu polovinu ukrajinskog naroda, koja je podrzala njegovog rivala.
Zasto je Jussccenko spreman da se osloni na ljude koji ne fermaju Ustav i
pribegavaju nasilnim metodama? Samo iz jednog razloga: on oseca da u
okvirima pravnog polja ima tek malo ssansi. Potrebno je dodati da
nesuzdrzane, ishitrene ocene ukrajinskih izbora od strane evropskih
struktura samo destabilizuju situaciju i pothranjuju ekstremisticka
raspolozenja u stabu Jussccenka. Sta dalje? Sada ce mnogo zavisiti od
aktuelnog predsednika Leonida Kuccme. I on, i predsednik Rusije Vladimir
Putin, dele onaj deo izjava ministara inostranih poslova Evropske unije, u
kojima se sadrzi poziv svim stranama politicke krize na Ukrajini da ne
dopuste nikakvo nasilje. Ukoliko Jussccenko sebe smatra demokratom, on, po
svoj prilici, ima dva puta. Prvi – da u sebi iznadje hrabrosti i volje i
prizna poraz. Drugi, takodje legitimni – da se obrati Vrhovnom sudu, kako bi
ovaj ocenio valjanost izbornih rezultata. Bilo bi dobro ako bi takav razvoj
dogadjaja poduprle i one evropske strukture, koje sa takvim hazardom
komentarisu politicku krizu na Ukrajini. Ako do toga ne dodje, situacija se
moze i definitivno oteti kontroli i skliznuti u nasilje. Pokusaji opozicije
da istoriju Ukrajine prave na ulici jeste opasna igra, koja moze imati
tuzne, pa i opsteevropske posledice. Zbog znacajnih trenutnih prioriteta ne
smeju se ispustati opsti. Teznje da se Ukrajina, kao i druge postsovjetske
zemlje, pretvori u mostobran sukoba Zapada i Rusije veoma odissu vremenima
blokovske konfrontacije, sto nikom ne treba, a svet moze odbaciti unazad. –
0 – Moskva, 24. 11. 2004. RIA “Novosti”
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
