BEOGRAD - Srpski povratnici iz Biče i Grabca u op�tini Klina, na Kosovu i Metohiji, zatra�ili su od Kfora da ne uklanja kontrolne punktove i bodljikavu �icu sa ulaza u ova dva sela, najavljujući da će se u suprotnom kolektivno iseliti. "Kome smetaju kontrolni punktovi i bodljikava �ica - op�tini, Unmiku, Kforu ili nekom drugom?
Ako ih uklonite, niko od nas neće ostati u Grapcu, a ja govorim u ime svih stanovnika sela", rekao je Radonja Magić, predstavnik sela Grabac, članovima Unmika. On je naglasio da je jo� rano da se razmi�lja o uklanjanju kontrolnih punktova, na �ta je lokalni predstavnik Unmika Ismail Jilmaz rekao da "ipak treba poku�ati" jer su ga policija i Kfor obavestili "da je situacija mirna". "Mo�ete poku�ati, ali mora da znate da ćemo u tom slučaju svi napustiti na�e domove", rekao je Magić.
Kosovci su raspravljali i o pitanjima povratka ostalog prognanog srpskog stanovni�tva, a usvojen je Nacrt projekta za povratak Srba u selo Berkovo, kraj Kline. Predstavnik ovog sela Andrija Bernać rekao je da je vi�e porodica izrazilo �elju da se vrate u svoje domove.
Sumirajući rezultate povratka postignute ove godine, Ismail Jilmaz je rekao da 2004. godina ipak nije izgubljena i da je učinjen "izvestan pomak napred".
|
Nema povratka bez bezbednosti �ta se desilo sa Srbima koji su �iveli u gradskim naseljima među albanskim stanovni�tvom videlo se za vreme martovskog pogroma kada su likvidirane gotovo sve preostale srpske zajednice u gradovima. Do danas se samo mali broj Srba vratio u svoje obnovljene domove. Kao i vi�e puta do sada pokazuje se da je standard o povratku srpskog prognanog stanovni�tva nemoguće ostvariti ukoliko ne za�ivi napredak na polju bezbednosti, vladavine zakona i prava. |
||||
Međutim, Nenad Radosavljević, savetnik �efa Unmika za povratak, ne deli optimizam koji gotovo svakodnevno izra�avaju predstavnici Unmika i albanski lideri u privremenim institucijama. On tvrdi da će novoformirano Ministarstvo za povratak pri vladi Kosova i Metohije samo "ojačati opstrukciju" povratka raseljenih u Pokrajinu i podseća da su rezultati u procesu povratka u minulih pet godina vi�e nego slabi. Od vi�e od 250 hiljada prognanika, vratilo se samo 11 hiljada, od čega oko 5.000 Srba, od kojih je četiri hiljade ponovo raseljeno u ovogodi�njem martovskom pogromu.
Radosavljević je rekao da je planom Unmika u narednoj godini planiran povratak raseljenih na Kosovo i Metohiju samo u gradskim sredinama i da je reč o simboličnom broju. Prema njegovim rečima, povratak raseljenih koči deo albanskog stanovni�tva, koji je uzurpirao imovinu pravim vlasnicima, albanski lideri i pojedinci iz Unmika.
Radosavljević ističe da Albanci, koji su okupirali srpsku imovinu, imaju ekonomski interes da do povratka ne dođe i oni su istovremeno glavna biračka podr�ka liderima kosovskih Albanaca, koji i danas vode pogre�nu politiku i samo govore o nezavisnosti Kosmeta.
Najočigledniji primer za ovu vrstu opstrukcije upravo je op�tina Klina u kojoj su Albanci zauzeli gotovo celokupnu srpsku imovinu, �to je i glavni razlog sistematske opstrukcije povratka koju već godinama vr�i sada�nji predsednik op�tine Ramo Manaj.
U Biči se jo� nalazi oko trideset Srba koji su odlučili da se vrate u svoje domove u Klini u jesen 2003. godine, ali im sve do danas to nije omogućeno. Istovremeno, martovski događaji su pokazali da ni Srbi u malim enklavama ne osećaju sigurnost bez prisustva Kfora pa je stoga vrlo te�ko očekivati da se Srbi vrate u gradove u kojima ne samo da nemaju elementarnu bezbednost već ni osnovne mogućnosti zaposlenja, lečenja i �kolovanja dece.
