BEOGRAD - Srpski povratnici iz Biče i Grabca u opštini Klina, na Kosovu i Metohiji, zatražili su od Kfora da ne uklanja kontrolne punktove i bodljikavu žicu sa ulaza u ova dva sela, najavljujući da će se u suprotnom kolektivno iseliti. "Kome smetaju kontrolni punktovi i bodljikava žica - opštini, Unmiku, Kforu ili nekom drugom?
Ako ih uklonite, niko od nas neće ostati u Grapcu, a ja govorim u ime svih stanovnika sela", rekao je Radonja Magić, predstavnik sela Grabac, članovima Unmika. On je naglasio da je još rano da se razmišlja o uklanjanju kontrolnih punktova, na šta je lokalni predstavnik Unmika Ismail Jilmaz rekao da "ipak treba pokušati" jer su ga policija i Kfor obavestili "da je situacija mirna". "Možete pokušati, ali mora da znate da ćemo u tom slučaju svi napustiti naše domove", rekao je Magić.
Kosovci su raspravljali i o pitanjima povratka ostalog prognanog srpskog stanovništva, a usvojen je Nacrt projekta za povratak Srba u selo Berkovo, kraj Kline. Predstavnik ovog sela Andrija Bernać rekao je da je više porodica izrazilo želju da se vrate u svoje domove.
Sumirajući rezultate povratka postignute ove godine, Ismail Jilmaz je rekao da 2004. godina ipak nije izgubljena i da je učinjen "izvestan pomak napred".
|
Nema povratka bez bezbednosti Šta se desilo sa Srbima koji su živeli u gradskim naseljima među albanskim stanovništvom videlo se za vreme martovskog pogroma kada su likvidirane gotovo sve preostale srpske zajednice u gradovima. Do danas se samo mali broj Srba vratio u svoje obnovljene domove. Kao i više puta do sada pokazuje se da je standard o povratku srpskog prognanog stanovništva nemoguće ostvariti ukoliko ne zaživi napredak na polju bezbednosti, vladavine zakona i prava. |
||||
Međutim, Nenad Radosavljević, savetnik šefa Unmika za povratak, ne deli optimizam koji gotovo svakodnevno izražavaju predstavnici Unmika i albanski lideri u privremenim institucijama. On tvrdi da će novoformirano Ministarstvo za povratak pri vladi Kosova i Metohije samo "ojačati opstrukciju" povratka raseljenih u Pokrajinu i podseća da su rezultati u procesu povratka u minulih pet godina više nego slabi. Od više od 250 hiljada prognanika, vratilo se samo 11 hiljada, od čega oko 5.000 Srba, od kojih je četiri hiljade ponovo raseljeno u ovogodišnjem martovskom pogromu.
Radosavljević je rekao da je planom Unmika u narednoj godini planiran povratak raseljenih na Kosovo i Metohiju samo u gradskim sredinama i da je reč o simboličnom broju. Prema njegovim rečima, povratak raseljenih koči deo albanskog stanovništva, koji je uzurpirao imovinu pravim vlasnicima, albanski lideri i pojedinci iz Unmika.
Radosavljević ističe da Albanci, koji su okupirali srpsku imovinu, imaju ekonomski interes da do povratka ne dođe i oni su istovremeno glavna biračka podrška liderima kosovskih Albanaca, koji i danas vode pogrešnu politiku i samo govore o nezavisnosti Kosmeta.
Najočigledniji primer za ovu vrstu opstrukcije upravo je opština Klina u kojoj su Albanci zauzeli gotovo celokupnu srpsku imovinu, što je i glavni razlog sistematske opstrukcije povratka koju već godinama vrši sadašnji predsednik opštine Ramo Manaj.
U Biči se još nalazi oko trideset Srba koji su odlučili da se vrate u svoje domove u Klini u jesen 2003. godine, ali im sve do danas to nije omogućeno. Istovremeno, martovski događaji su pokazali da ni Srbi u malim enklavama ne osećaju sigurnost bez prisustva Kfora pa je stoga vrlo teško očekivati da se Srbi vrate u gradove u kojima ne samo da nemaju elementarnu bezbednost već ni osnovne mogućnosti zaposlenja, lečenja i školovanja dece.
