RASPRAVA U AMERICI O IZAZOVIMA POSLE RATOVA
Balkanske lekcije Pouke iz sukoba, intervencija i aranžmana na prostorima bivše SFRJ (Od našeg stalnog dopisnika) VAŠINGTON, 24. marta – Balkan još nije područje velikih uspeha niti je izvukao dovoljno pouka iz svega što ga je snašlo, ali su Amerika i međunarodna zajednica iz njegovog slučaja izvukli sijaset lekcija koje sada koriste za sređivanje neregularnih prilika, ne samo na tim nego i na mnogim drugim kriznim prostorima. Ovakav utisak mogao se poneti s jučerašnje celodnevne konferencije u Vašingtonu, koju je pod nazivom „Rekonstrukcija i stabilizacija ratom razorenih zemalja – izazovi pred nama”, organizovao Američki institut za mir. Posmatračima se povremeno činilo da su iskustva sticana na Balkanu sabrana u kolektivnoj memoriji i da se rado koriste u strateškim laboratorijama kao korisni sastojci u pravljenju recepata za oštre i blage terapije prema raznim sistemima, koji ne uspevaju da sami nađu lek za svoje „bolesti”. Mnogi od učesnika skupa, uostalom, imali su u svojim biografijama ili bar uspomenama, upisana iskušenja doživljena na tlu bivše SFRJ. Ovakvu karakteristiku iskazao je i Nikolas Barns – koje je posle obavljanja dužnosti ambasadora SAD u Grčkoj pa predstavnika u NATO – pre nedelju dana unapređen na funkciju podsekretara za političke poslove u Stejt departmentu. On je, ovom prilikom, u nekoliko navrata istakao Balkan kao jedan od tri najveća uspeha – uz Irak i Avganistan – globalnih akcija Amerike u saradnji sa saveznicima. Takvo svrstavanje uz trenutne prioritete spoljne politike Vašingtona sugerisalo je da se Balkan opet – aktuelizuje, kao važno međunarodno pitanje na kome „posao još nije dovršen”. Kao glavni „nedovršeni posao” označavan je – Kosmet. O njemu je opsežno govorio Leri Rosin, zamenik specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za tu oblast. Početak razgovora o konačnom statusu Kosmeta uslovljen je značajnom primenom standarda, pogotovu obezbeđenjem njegove multietničnosti i zaštite prava manjina – podsetio je Rosin. Upozorio je da bi novi akti nasilja sigurno unazadili dijalog o statusu, ali je i ocenio da se stvari tamo kreću u „pozitivnom pravcu”, u šta je ubrojao okolnost da poduže nije bilo većih akata nasilja i to što je Ramuš Haradinaj, kao optuženik, otišao u Hag. Iako je situaciju ocenio kao „još krhku”, on je izrazio nadu da bi „razgovori o konačnom statusu Kosova mogli da počnu u drugoj polovini godine”. Iz nastupa govornika i učesnika u debati mogla bi se, inače, sastaviti poduža lista „balkanskih lekcija”. Na primer: o delotvornosti kombinovanja diplomatije i sile (Barns), važnosti izgradnje civilnog društva (Donald Hejs, prvi zamenik visokog predstavnika za BiH), neophodnosti da se pomogne učvršćivanje institucija pravne države (Danijel Server, direktor Balkanske inicijative u Američkom institutu za mir). Bitna pouka je i da treba obezbediti vladavinu zakona kako bi se suzbio kriminal i ubrzala ekonomska obnova, mišljenje je ambasadora Karlosa Paskvala, uvodničara na ovoj konferenciji. On se nalazi na čelu Biroa (pri Stejt departmentu) za rekonstrukciju i stabilizaciju, nedavno osnovanog uz poruku da je „sprečavanje ili kanalisanje unutrašnjih konflikata (u inostranstvu) postalo deo glavnog toka američke spoljne politike”. U toj službi se ocenjuje, takođe, da „neuspešne ili konfliktne države” danas predstavljaju „jedan od najvećih izazova bezbednosti”. Da su često „rasadnik terorizma, kriminala, trgovine ljudima i humanitarnih katastrofa, čime mogu da destabilizuju čitave regione”. Avganistan je naveden kao primer kako „posrnuli sistemi” mogu da postanu velika međunarodna opasnost: ta vrlo siromašna zemlja ispostavila se kao izvor (uporište Al kaide) najvećeg terorističkog udara (na SAD, 11. septembra 2001). Da bi se odgovorilo novim rizicima, istaknuto je na konferenciji, potrebna je međunarodna saradnja šira nego dosad. A kao uzor efikasnog partnerstva, između SAD, Evrope i UN, opet su navedeni aranžmani i akcije – na Balkanu. M. Pantelić http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
