Osvrt
RATNI ZLOČINI NAD SRBIMA U SARAJEVU
Zahvaljujući studentskoj organizaciji “Centar”, sekciji za proučavanje
genocida, na dan 5. marta 2005. god. u amfiteatru na Pravnom fakultetu u
Beogradu, održana je tribina o ratnim zločinima muslimana nad Srbima u
Sarajevu. Pred prepunimom salom su govorili: Branislav Dukić, predsednik
Saveza logoraša Republike Srpske; Slavko Jovičić, potpredsednik Saveza
logoraša Republike Srpske; sudija Marko Mikerević, predsednik komisije za
istraživanje zločina nad Srbima u Sarajevu. Na skupu je takođe trebao da
govori i Dr. Radovan Radinović, general vojske Jugoslavije u penziji i autor
knjige “Laži o sarajevskom ratištu”, no on je usled opravdanih razlog bio
sprečen.
Na tribini koja je trajala skoro tri sata—no gde nije bila prisutna niti
jedna TV kamera—iznešen je veliki broj podataka i tvrdnji. Između ostalog,
kazano je i sledeće.
Branislav Dukić:
- Tokom rata, u Bosni, bilo je preko 55.000 Srba (muškaraca, žena i
dece) zatočenih po raznim logorima. Raspon godina je bio od beba do
staraca. Jednog starca od 89 godina muslimani su uhapsili u Sarajevu i
poslali u logor jer je navodno koristio svoj upaljač da navodi rakete.
- Kriminalci su hapsili i terorisali Srbe po Sarajevu. Alija
Izetbegović je najgore i najkrvoločnije zločince, muslimanske veroispovesti,
puštao iz zatvora i davao im visoke činove u vojsci i policiji kako bi oni
predvodili hajku nad srpskim živaljem.
- Najozloglašeniji logor za Srbe u Sarajevu bio je kasarna Viktor
Bubanj.
- Između 8.000 i 10.000 Srba je stradalo samo u Sarajevu. Cele
porodice su ubijane samo zato što su Srbi.
- Oko 130.000 Srba je nastradalo u BiH, u periodu od 1991. do 1996.
- Mudžahedini iz različitih islamskih zemalja (naročito arapskih)
intenzivno su učestvovali u borbi protiv Srba.
- Zatočeni Srbi su terani da svakog dana, po nekoliko puta, kliču u
slavu Alaha, na arapskom jeziku a ukoliko bi odbili ili nisu izgovarali kako
treba bili su nemilosrdno prebijani i/ili ubijani.
- Muslimani su dobili naciju 1974. godine, u 1995 su zvanično postali
Bošnjaci; a tu se nisu zaustavili već Srbe sad nazivaju Bošnjacima
pravoslavne veroispovesti, sa ciljem da u budućnosti Srbima izbrišu svaki
trag.
- Predstavnici Saveza logoraša Republike Srpske su se tri puta
susreli sa Karlom del Ponte u 2003. godini sa ciljem da se Alija Izetbegović
izvede pred sud u Hagu. No svi ti pokušaji su ostali bezuspešni! Umesto
toga, Karla je predložila gospodinu Dukiću i gospodinu Jovičiću da pomognu
pri hapšenju Karadžića i Mladića, a za uzvrat im je ponuđeno da se odsele u
neku zapadnu zemlju.
- Za vreme II svetskog rata, ustaše (koje su u stvari bili muslimani)
su na podkozarskom području pobili sve srpske muškarce, od male dece do
staraca, tako da je prvi regrut otišao u JNA, sa ovog područja tek u 1963.
godini.
- Srpske vlasti nikad nisu primile predstavnike Logoraša Republike
Srpske: ni u Srbiji ni u Republici Srpskoj. Niti jedna naša politička
partija ne pomaže udruženje. Mediji u Srbiji su poptuno zatvoreni po
pitanju teme muslimanskih zlodela nad srpskim narodom. Radio Televizija
Srbije u potpunosti ignoriše udruženje logoraša i ne želi da im da bilo
kakav pristup; a to isto važi i za sve ostale radio i TV stanice širom
Srbije.
Slavko Jovičić:
- Prikriveni cilj Alije Izetbegovića je bio da stvori islamsku zemlju
u ovom delu Evrope.
- U 1983. godini Aliji je suđeno zbog njegove islamske deklaracije u
kojoj su iznešeni ciljevi i načini muslimanske borbe protiv svih
nemuslimana.
- Preko 12.000 mudžahedina došlo u Bosnu iz različitih islamskih
zemalja te su odmah dobili bosansko državljanstvo. [Dok, nasuprot tome,
mnogi Srbi koji su na teritoriju Srbije izbegli iz Bosne još uvek nemaju
državljanstvo u Srbiji.]
- Muslimani iz Srbije (naročito iz Raške oblasti) su masovno išli u
Bosnu da se bore na strani muslimana a protiv Srba.
- Ceo srpski vojni i politički vrh je uhapšen i poslat u Hag dok se
od mislimana nalaze samo nekoliko i to uglavnom znatno nižeg ranga važnosti.
- U Sarajevu je pre civilnog rata bilo 78 džamija a sada ih ima 180.
- Džamija je izgrađena, u Sarajevu, na mestu gde su Srbi masovno
sahranjeni.
- Slavko Jovičić je bio zatvoren u pet logora koji su muslimani
držali širom Bosne za Srbe. Proveo je skoro pune četiri godine u
zatočeništvu i tokom tog vremena je bio stravično mučen, šikaniran i
maltretiran. Kao posledica terora koji je pretrpeo: izgubio je jedan
bubreg, šest rebara su mu bila slomljena, a kad je izašao iz logora on je
ima samo 38 kg.
- Nacionalizam i patriotizam su časne i korisne odlike kojima se svi
na zapadu ponose a samo kod nas su one proglašene nečim negativnim i nečim
čega se samo Srbi moraju stideti.
- Sramota je što su mediji u potpunosti prikrili i izmenili istinu o
stradanju i patnji srpskog naroda.
- Najozloglašeniji muslimanski logor u BiH, u kome su držani Srbi je
bio “Silos”. To je, u stvari, bio jedan veliki hangar za žito u koji su
strpani zatvorenici. Povremeno su među zatvorenike puštani psi koji bi
nasrtali na iznemogle i goloruke logoraše, te ih komadali do smrti.
- Jadranko Glavaš je jedan od mnogobrojnih Srba koji je svirepo mučen
do smrti!
- Pedeset logoraša (Srba) je stradalo pri prokopavanju tunela ispod
piste na sarajevskom aerodromu. Sada muslimani prave od toga njihov
spomenik, u čast njihove borbe za “nezavisnot”.
- U Sarajevu su, posle rata, sve satrli što je na bilo koji način
srpsko. Čak i imena ulica su promenjena. Neke ulice su dobile arapske
nazive. Muslimani koji su bili najveći ratni zločinci i počinili najveća
zlodela protiv Srba su proglašavani narodnim herojima i po njima su nazvane
ulice.
- Neke “naše estradne zvezde”, na primer Miki Manojlović i Dragan
Bjelogrlić, gostuju u Sarajevu i za male pare (reč je o nekih 500 evra)
svašta govore i nanose veliku štetu srpskom življu.
- Određen broj ekstremno nenormalnih osoba (Sonja Biserko, Nataša
Kandić, Biljana Vučo, Sonja Liht, Borka Pavičević, itd) su zlikovci koje
neko finarnsira iz inostranstva te podstiče da rade protiv nas te da na taj
način nanose štetu našem narodu.
Marko Mikerević:
- Radio je kao sudija u Sarajevu, pri okružnom vojnom sudu. Pred
početka rata je bio primorana da radi u sudu koji je nameštao presude protiv
Srba, a Srbi su primorani da učestvuju u ovoj farsi kako bi svojim prisutvom
dali legitimitet tom sudu. Inače sve presude su unapred bile donosene i to
sa namerom da što više kazne Srbe. Neki Srbi su bez ikakvih dokaza
osuđivani na smrt iako nisu ništa skrivili.
- Pred rat, 1991. godine, stanovi Srba u Sarajevu su bili obeleženi.
To je podstaklo mnoge Srbe da napuste Sarajevo.
- Na dan 2. maja 1992. godine grad Sarajevo je bio blokiran od strane
muslimana [a ne od strane Srba kako su to mediji lažno predstavljali] da bi
se sprečio izlazak Srba iz grada.
- Već 3. maja 1992. godine je započeo lov na preostale Srbe u
Sarajevu.
- Na fudbalskom stadionu Koševo je napravljen logor u kome su držani
nekih 800 Srba. Posle nekog vremen Alija je odlučio da zatvori ovaj logor
jer se on mogao lako videti a zatvorenici su prebačeni i držani zatočeni po
raznim podrumima i zatvorima širom Sarajeva.
- Po naredbi Alije neki od zatočenih Srba u Sarajevu su regrutovani u
muslimansku vojsku te su im davani najopasniji zadaci kako bi što veći broj
njih stradao.
- Kasarna vojske JNA je postala kasarna za mudžahedine koji su došli
iz raznih islamskih zemalja. U blizini je takođe bio i logor za Srbe koje
su arapski mudžahedini naročito maltretirali.
- Ubijeni Srbi su bacani na smetište, gde su potom spaljivani.
- Mnogi Srbi su klani. Neki su živi spaljeni.
- U jednom slučaju ubijenom Srbinu su odsekli glavu, izvadili njegov
mozak da nahrane psa. A kad pas nije hteo da jede, ubili su i psa! Inače
dati Srbin je ubijen samo zato što je bio pripadnih vojske JNA.
- Iznad Sarajeva postoje dve veoma duboke jaruge, kojima speleolozi
nisu mogli naći dno, u kojima su ubijeni Srbi često bacani i to tako što su
im odsecali glave i telo bacali u jednu jamu a glavu u drugu.
- Muslimani su sami uradili Markale I i II [pobili građane Sarajeva]
sa ciljem da optuže Srbe za date masakre.
Pored gore iznesenih podataka, sva tri govornika su iznela veliko ogorčenje
prema medijima u Srbiji jer im sredstva javnog informisanja ne daju nikakav
pristup. Takođe sva trojica trpe razne pritiske i napade od različitih
organizovanih grupa muslimana kao i “Biserko-Vučo tipa grupacija”. Na
primer njihove web sajtove neprestano napadaju virusima i oni lično često
dobijaju preteće telefonske pozive. No njihova namera je da ukažu na istinu
i pored medijske blokade te da spreče da srpski narod vekovima plaća ratnu
odštetu muslimanima, za nešto što su sami muslimani prouzrokovali!
Tokom tribine su prikazana i dva dokumentarna filma novinara, autora i
režisera Milorada Bajića: “Strah od istine” i “Optužujem”. Jedan se bavi
mudžahedinima u Bosni dok drugi govori o stradanju Srba na Kosovu. Oba ova
filma, po tvrdnjama govornika, su zabranjeni za prikazivanje na RTS-u.
Inače, gospodin Bajić je iskoristio priliku da ukaže na činjenicu da nijedna
TV stanica nije bila pristuna te da je dužnost svakog prisutnog—a bilo je
veliki broj studenata i profesora sa Beogradskog Univerziteta—da prenesu,
usmenim putem, celu istinu što većem broju drugih ljudi kao jedini način da
se istina ne zaboravi i sačuva od manipulacije!
Na kraju skupa je veliki broj prisutnih postavljao pitanja i/ili dao
zdušnu podršku i zahvalnost svim učenicima u ovoj veoma interesantnoj
tribini po pitanju stradanja srpskog naroda u Sarajevu.
No velika je sramota i grehota činjenica da se za dati skup moglo saznati
samo preko plakata koji su dobrovoljci lepili po banderama i fakultetima
širom Beograda.
www.stvarnost.com
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
