Tvrdoglavi pregovarac Ahtisari Jaka licnost. Tvrdoglav. U svetskim kuloarima zovu ga "hrt" zbog osobine da bi "pre umro nego odustao od onoga sto je naumio". Ovo je prvi opis koji se u medunarodnim krugovima dobija u odgovoru na pitanje kakva je licnost medijator buducih pregovora o statusu Kosova Marti Ahtisari (68). A na pitanje ko je, tvrde: "Vrhunski pregovarac".
Posle visemesecnog nagovestavanja, izbor ovog bivseg finskog predsednika za glavnog pregovaraca bice aminovan na danasnjem sastanku Kontakt grupe, a potom pred SB i zvanicno objavljen. Sto se Srbije tice, ukoliko smo uopste u poziciji da bilo sta trazimo, Ahtisari bi trebalo da uveri Beograd da su buduci pregovori fer i da ce u njima biti podjednako postovane obe strane, a ne da zeli da nezavisnost nametne kao resenje, za koju se godinama pod njegovim predsedavanjem zalagala Medunarodna krizna grupa. Ahtisari je danas pocasni predsednik MKG. Na danasnjem sastanku Kontakt grupe trebalo bi da prisustvuje i Ahtisari. Kako je "Blic" vec najavio, treba da se utvrde principi, smernice, to jest nacin na koji ce se odvijati buduci pregovori o Kosovu. Ali i ono na cemu je Ahtisari zahtevao da ima jasno precizirano - koja su mu ovlascenja i kakve pomocnike ima. U pregovarackom timu medunarodne zajednice, pored Ahtisarija koji je ispred UN, treba da bude predstavnik Rusije, Amerike i EU. U poslednje vreme Ahtisari je, kako se navodi u medunarodnim krugovima, lobirao da ima slabe pomocnike kako bi, najgrublje receno, izbegao da se konsultuje i dobija saglasnost za svaki korak. Danas ce ili Kontakt grupa izaci njemu u susret ili ce, ukoliko se clanice dogovore da zamenici moraju biti diplomatski jake licnosti, Ahtisari morati da pristane na volju svetskih sila. Primera radi, Ahtisari se pre izvesnog vremena oglasio i bio protiv angazmana Marka Grosmana, videnijeg americkog diplomate, dok je Nikolas Berns, americki drzavni podsekretar za politicka pitanja, odmah odgovorio da SAD zele preko svog predstavnika da imaju uvid u svaki korak u pregovorima. Danasnji sastanak po mnogo cemu veoma je bitan za buducu sudbinu Kosova. Nastavak je sastanka KG odrzanog u Rimu 20. oktobra, a na kojem je izraden predlog dokumenta sa 10 rukovodecih principa na kojima ce se bazirati strategija medunarodne zajednice za resavanje statusa Kosova. Tri od ovih 10 principa poznati su od aprila ove godine: nema povratka na stanje pre 1999. nema teritorijalne podele Kosova i nema ujedinjenja Kosova sa nekom susednom zemljom u kojoj je dominantno albansko stanovnistvo. Ostalih sedam principa uopstene strategije, po nezvanicnim navodima, odnose se na korake ka daljoj demokratizaciji Kosova. Prva iskustva Ahtisarija sa Balkanom pocinju 1992. godine kada je bio predsednik radne grupe za Bosnu i Hercegovinu u okviru Medunarodne konferencije za bivsu Jugoslaviju. Potom je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za bivsu Jugoslaviju. Medutim, na ovim prostorima poznat je po svojoj, mnogi kazu kontroverznoj ulozi u pregovorima o prestanku NATO bombardovanja tadasnje Savezne Republike Jugoslavije. Ahtisarija je za ove pregovore preporucio njegov stav (u to vreme od 1994. bio predsednik Finske) da bez obzira na ulazak Finske u Evropsku uniju 1995. godine, za Helsinki je bitno da ima dobre odnose s Rusijom i on uspesno balansira izmedu Vasingtona, Brisela i Moskve. Tako je njegova kljucna diplomatska uloga bila upravo prestanak bombardovanja. U saradnji s Viktorom Cernomirdinom, specijalnim izaslanikom predsednika Rusije Borisa Jeljcina, doslo je do sporazuma Ahtisari - Cernomirdin, a koji prihvata i tadasnji predsednik SRJ Slobodan Milosevic i Skupstina Srbije. I danas, iako su iza sebe ostavili memoare o pregovorima i Ahtisari i Cernomirdin, i dalje je pitanje ko je koga presao - Ahtisari Cernomirdina ili obojica zajedno Milosevica, jer se izmedu ostalog smatra da je potpisao osnov za dalje iseljavanje Srba sa KiM. Bilo kako bilo, Ahtisariju je pocetkom oktobra izmakla Nobelova nagrada za mir, a za koju je bio kandidovan zbog uspesne uloge u postizanju mirovnog sporazuma u indonezanskoj provinciji Ace. Ahtisari je u UN bio primecen jos sedamdesetih. Kao uspesan diplomata u Africi, u dva navrata imenovan je za specijalnog izaslanika za Namibiju. Ahtisari je tu zemlju doveo do nezavisnosti 1990. Namibijci ga tada proglasavaju pocasnim gradaninom, a po navodima, u to vreme njegovo ime postaje popularno, pa su namibijska deca navodno dobijala ime Ahtisari. Roden je 1937. u mestu Vipuri, koje je posle Drugog svetskog rata pripalo Sovjetskom Savezu. Ozenjen je i ima jednog sina. Njegov otac Norvezanin, naturalizovani Finac, bio je vojni oficir. Diplomirao je 1959. na Uciteljskoj akademiji, a 1989. je dobio titulu pocasnog doktora. http://www.blic.co.yu Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
