UPOZORENJE: Ovaj e-mail ne sadrži slike ili fajlove kao Attachment. Ako e-mail sadrži attachment ili neki .exe fajl, obavezno ga odmah obrišite, bez otvaranja,
jer je verovatno zaražen nekim virusom. Hvala
09.01.2006.
DUŠAN PROROKOVIĆ
IDEJA SMIŠLjENA U PRIŠTINI
Albanski lideri na jugu Srbije igraju vatrom, jer radikalizacija njihovih zahteva može ponovo da porodi ekstremizam
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u republičkoj skupštini Dušan Proroković ocenio je da je ideja o učešću Albanaca sa juga Srbije u albanskom pregovaračkom timu smišljena u Prištini. Nisam primetio da je iko u međunarodnoj zajednici zainteresovan za to, a ljudi iz Preševa, Bujanovca i Medveđe koriste se kao sredstvo političkog pritiska na
Beograd
, izjavio je on za "Novosti". 
Proroković je istakao da je sve to, međutim, bezbednosno veoma ozbiljno i ocenio da se "albanski lideri na jugu Srbije igraju vatrom, jer radikalizacija njihovih zahteva može ponovo da porodi ekstremizam". "Nikako se ne može praviti paralela između položaja Albanaca u 'Preševskoj dolini' i kosmetskih Srba", naglasio je Proroković i dodao da ono što se "dešava u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji ne događa se nigde u Evropi".
Albanski živalj u Medveđi, Bujanovcu i Preševu ima neuporedivo veća prava od naših sunarodnika na Kosmetu, istakao je Proroković.
09.01.2006.
PETAR LAĐEVIĆ
DALjA INTEGRACIJA MANjINA U DRUŠTVO
Sve što se dešavalo u vezi sa pokušajima internacionalizacije mađarskog pitanja u Pokrajini, nije dolazilo od Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, već od jedne mađarske stranke, odnosno njenog rukovodstva, tačnije predsednika
Sekretar Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine Petar Lađević izjavio je, u intervjuu Tanjugu, da bi do 1. marta trebalo da bude doneto nekoliko "manjinskih zakona", koji će, uz postojeći temeljni akt - Zakon o manjinama, omogućiti njihovu dalju integraciju u celokupno društvo.
"Do proleća ćemo doneti zakon o ovlašćenjima nacionalnih saveta i zakon o načinu izbora nacionalnih saveta, kojima će manjinama u Srbiji biti garantovan visok nivo prava u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, informisanja, kulture i očuvanja tradicije i obrazovanja", rekao je Lađević. Podsećajući da se prava manjina ostvaruju i kroz sve ostale zakone, Lađević je ocenio da je Zakon o manjinama verovatno najliberalniji u Evropi i da je to jedna vrsta "manjinskog ustava". "U novom ustavu Srbije, koji će biti donet u ovoj godini, odredba koja reguliše prava nacionalnih manjina sigurno neće biti ispod nivoa onoga što je u ovoj oblasti do sada ostvareno", rekao je on.
Govoreći o aktivnostima nacionalnih saveta, Lađević je podsetio da je u Srbiji formirano 12 saveta - mađarski, rusinski, slovački, rumunski, hrvatski, bunjevački, ukrajinski, grčki, makedonski, romski, bošnjački i bugarski. Članovi nacionalnog saveta učestvuju u izradi nastavnog programa u školama na manjinskim jezicima, u određivanju udžbenika koji će se koristiti iz uvoza i sličnim poslovima, objasnio je Lađević. On je podsetio da je "poslednja obaveza naše države prema Savetu Evrope po pitanju manjina ispunjena krajem decembra prošle godine u Skupštini SCG, usvajanjem Povelje o manjinskim i regionalnim jezicima i njihovoj upotrebi". Lađević je objasnio da su u tom dokumentu pomenuti svi jezici naših nacionalnih manjina, osim vlaškog, jer, između ostalog, nije formiran ni nacionalni savet te manjinske zajednice.
Komentarišući pokušaje pojedinaca da internacionalizuju mađarsko pitanje u Vojvodini, Lađević je ocenio da taj problem nije vezan za ostvarivanje njihovih prava u Srbiji, već za događanja u matičnoj državi, posebno u slučajevima kada se u izbornim godinama manipuliše položajem sunarodonika u drugim državama. "Sve što se dešavalo u vezi sa pokušajima internacionalizacije mađarskog pitanja u Pokrajini, posebno u svetlu Rezolucije Saveta Evrope, koju je potpisalo 9,5 odsto članova Evropskog parlamenta, nije dolazilo od Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, već od jedne mađarske stranke, odnosno njenog rukovodstva, tačnije predsednika", kazao je Lađević.
Nesporno je da ima međuetničkih incidenta, ali oni ni na koji način nisu morali da zaslužuju pažnju međunarodne javnosti, jer se rešavaju unutar države, rekao je Lađević i istakao da je prošle godine broj incidenata na nacionalnoj osnovi bio trostruko manji nego 2004. "Na teritoriji Vojvodine bilo je 13 takvih incidenata, od toga su dva fizička obračuna, a ostalo su ispisivanja grafita, svađe...", naveo je Lađević i ocenio da bi država ponekad morala brže da reaguje kada je u pitanju informisanje javnosti o takvim slučajevima, kao i da manjinski mediji često neobjektivno pišu o tim incidentima. Prema njegovim rečima, zanimljivo je da se, na primer, napad na
Rome
često ne prijavi, već ga policija otkrije naknadno, a da se, s druge strane, u napadu na pripadnika druge nacionalne manjine "obična kafanska tuča, pretvori u demonstracije", kao što je bio slučaj u Subotici.
Lađević je istakao da Savet za nacionalne manjine nema nikakve ingerencije na Kosovu i Metohiji i podsetio da jedna od najbrojnijih nacionalnih manjina na jugu Srbije, albanska, nije konstituisala nacionalni savet, najverovatnije zbog unutaralbanskih odnosa. "Sa Kosova i Metohije, iako je sastavni deo SCG, nemamo čak ni osnovne službene podatke, jer ta pokrajina nije bila obuhvaćena popisom iz 2002. godine", rekao je on i podsetio da u Srbiji postoji 26 etničkih zajednica, kao i da u ukupnom sastavu stanovništva Srbije 17,5 odsto čine manjine. On je podsetio da se Vlada Srbije zalaže za osnivanje lektorata i katedre za romologiju u Novom Sadu ili Beogradu, ali da je često problem to što pojedine katedre, na kojima se izučavaju jezici nacionalnih manjina, imaju "manje studenata nego profesora".
Kad su u pitanju organizacije odgovorne za izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje, Lađević je istakao da su u većini slučajeva u pitanju neregistrovane organizacije i da se zbog toga mora urediti rigorozniji postupak njihove registracije. Lađević je podsetio da su na poslednjoj sednici republičkog Saveta, održanoj u decembru, usvojeni nacionalni simboli Mađara, Hrvata, Bošnjaka, Bunjevaca i oni će u dane praznika nacionalnih manjina biti isticani na zgradama državnih institucija i objektima koje koriste manjinski narodi, u mestima gde čine relevantnu većinu. Na sednici je potvrđeno i osnivanje Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku u Subotici, podsetio je sekretar Saveta za nacionalne manjine.
09.01.2006.
MAREK NOVICKI
ALBANCI NA KOSMETU MORAJU DA MENjAJU STAV
Sada je veoma teško pristupiti formuli standardi pre statusa, jer su razgovori o statusu već počeli da se odvijaju, pre ispunjenja standarda
Stanje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji je znatno ispod nivoa uobičajenih standarda, a to se posebno odnosi na različita pitanja vezana za nealbanske zajednice u pokrajini, izjavio je donedavni ombudsman na Kosmetu Marek Antoni Novicki. "Nije dovoljno imati samo adekvatne zakone koji se odnose na zaštitu manjina. Bitan je i stav političkih lidera prema ovim zajednicama. Međutim, najvažniji je stav većinske zajednice, ljudi koji žive sa manjinskim zajednicama, jer oni izražavaju celokupnu situaciju na Kosovu", naglasio je Novicki u intervjuu sutrašnjim "Večernjim novostima".
Poznati poljski pravnik i borac za prava čoveka , koji je sa dužnosti ombudsmana otišao krajem prethodne godine, naglasio je kako je "sada veoma teško pristupiti formuli standardi pre statusa, jer su razgovori o statusu već počeli da se odvijaju, pre ispunjenja standarda". Novicki je rekao da je u više navrata izražavao zabrinutost zbog postojanja zatvora u "Bondstilu", velikoj bazi američkih oružanih snaga kraj Uroševca, pre svega zato što je ovakav prihvatni centar izvan sudske kontrole. Zato se postavlja pitanje po kojem osnovu se ljudi tamo zadržavaju bez ikakve pravne zaštite, rekao je donedavni kosmetski ombudsman, naglasivši da je njegova obaveza da posebno skreće pažnju na činjenicu da postoji takav zatvor.
09.01.2006.
POVODOM KURBAN BAJRAMA
ČESTITKA
Poruka ovog velikog praznika je poruka mira i ljubavi, upućena svim ljudima dobre volje
Demokratska stranka Srbije želi svim vernicima islamske veroispovesti da praznične dane Kurban Bajrama, jednog od najvažnijih muslimanskih praznika, provedu u miru, radosti i blagostanju.
Kurban Bajram podstiče međusobno razumevanje i podseća da zajedništvo, briga o bližnjima i spremnost da se prevaziđu iskušenja, mogu dovesti do boljitka.
Poruka ovog velikog praznika je poruka mira i ljubavi, upućena svim ljudima dobre volje.
Informativna služba DSS
