30.05.2006.
SAMARDžIĆ I KOJEN
CILj JE ZAJEDNIČKO I KOMPROMISNO REŠENjE
Platforma je predstavljena javnosti danas i prosleđena je i ministrima Kontakt grupe, kao i specijalnom izaslaniku EU za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije Martiju Ahtisariju
Članovi državnog pregovaračkog tima za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije Slobodan Samardžić i Leon Kojen izjavili su da je cilj Platforme za razgovore o budućem statusu pokrajine da se postigne zajedničko i kompromisno rešenje i ocenili da se ovom platformom Albancima na Kosmetu nudi maksimum koji se na političkom planu može ponuditi etničkoj zajednici u okviru neke države.
Platforma je bazirana na izbegavanju dva ekstrema, kada je reč o Kosovu i Metohiji, rekao je Slobodan Samardžić na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena Platforma srpskog pregovaračkog tima, koja se odnosi na formulu "više od autonomije, manje od nezavisnosti". On je objasnio da se dva ekstrema odnose na povratak na stanje koje je bilo pre 1999. godine i nezavisnost Kosova i Metohije. "Smatramo da između ova dva ekstrema postoji veliki prostor gde se može pregovarati o jednom specifičnom statusu Kosova i Metohije, statusu koji podrazumeva jako visoku autonomiju, koja bi bila međunarodno garantovana", rekao je Samardžić. On je kazao da srpska strana predlaze dva aspekta rešenja od kojih je prvi međunarodni. "Pretpostavljamo da bi se zaključio međunarodni sporazum koji bi proistekao iz pregovora o statusu Kosova i Metohije. Svaki element tog pregovora mora biti jasno ispregovaran i usaglašen. Posle toga bi se taj međunarodni sporazum potpisao i potpisnici bi bili Ujedinjene nacije i Srbija", naveo je Samardžić. Samardžić, koji je i savetnik premijera Vojislava Koštunice je objasnio da bi UN i Srbija bili potpisnici, jer su subjekti međunarodnog prava koji su kvalifikovani da ga potpišu. "Sporazum bi sadržao osnovne principe i određene konkretne odredbe o budućem statusu Kosova i Metohije i položaju srpskog naroda i ostalih nealbanskih zajednica unutar Kosova i Metohije. Sporazum bi dao principe i rešenja koji bi bili obavezni za budući ustav Srbije i ustav Kosova i Metohije", istakao je Samardzić. On je kazao da bi međunarodna zajednica, osim što bi bila garant tog sporazuma, imala i konkretne obaveze koje se tiču bezbednosti na Kosovu i Metohiji. Samardžić je naglasio da se Platforma za razgovore o budućem ststusu Kosova i Metohije sastoji iz četiri dela, prvi je uvod, drugi se odnosi na međunarodno pravo, treći na ustavni položaj Kosova i Metohije i četvrti se odnosi na decentralizaciju. On je objasnio da decentralizacija podrazumeva neku vrstu autonomije za srpsku zajednicu. "Predviđamo jedan broj opština u kojima bi Srbi imali određene proširene nadležnosti, gde bi opštine imale mogućnosti da se horizontalno povezuju i da koordinišu svoju politiku unutar Kosova i Metohije i gde bi se uspostavljale direktne vertikalne veze sa Breogradom", naveo je Samardžić. On je rekao da se deo o decentralizaciji u Platformi podvodi po izraz "srpski entitet", koji predstavlja skup prava kojima Srbi na Kosovu i Metohiji raspolažu i koja moraju biti garantovana sporazumom koji potpisuju UN i Srbija i kao takva moraju biti preneta u ustav Kosova i Metohije. Samardžić je ukazao da je Platforma koja je predstavljena javnosti danas prosleđena i ministrima Kontakt grupe, kao i specijalnom izaslaniku EU za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije Martiju Ahtisariju i dodao da ne očekuje pozitivnu reakciju albanske strane, budući da oni imaju stanovište o nezavisnosti Kosova i Metohije.
Član pregovaračkog tima za političke razgovore o statusu Kosova i Metohije Leon Kojen izjavio je da se u beogradskoj platformi za rešavanje budućeg statusa Kosmeta, Albancima u pokrajini nudi maksimum koji se na političkom planu može ponuditi etničkoj zajednici u okviru neke države. Kojen je, na istoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, rekao da po tom dokumenu, koji je tokom prepodneva upućen ministrima zemalja članica Kontakt grupe, kao i specijalnom izaslaniku EU za razgovore o budućem statusu Kosmeta, Srbija zadržava suverenitet nad Pokrajinom kao i da je njen teritorijalni integritet u potpunosti očuvan. On je naveo da se u platformi izričito kaže da bi nadležnosti u oblasti spoljne politike, kontrole granice, zaštite ljudskih prava u poslednjoj instanci i monetarne i carinske politike, obavljala Srbija i državna zajednica, u zavisnosti od podele državnih nadležnosti. Zaštitu srpskog verskog i kulturnog nasleđa, kao i oblasti posebnih carinskih inspekcijskih poslova obavljale bi Srbija i državna zajednica, rekao je Kojen i precizirao da će se sve ono što se u tekstu odnosi na državnu zajednicu odnositi na Srbiju posle formalnog istupanja Crne Gore iz SCG. "U tekstu se ne pominje jedna ključna nadležnost svake drzave a to je odbrana... ali to je zato što se u dokumentu predviđa potpuna unutrašnja demilitarizacija Kosova i Metohije", rekao je on i objasnio da to znači da u Pokrajini ne postojale ni srpske ni albanske vojne snage, "a pogotovo bi bile isključene bilo kakve paravojne organizacije". Kojen, koji je i savetni predsednika Srbije je dodao da bi u pokrajini "postojala samo policija koja bi po svom broju i opremljenosti zadovoljavala evropske standarde". "Predviđaju se i određene dobro smišljene mere ekonomske reintegracije Kosova i Metohije u Srbiju", rekao je on i dodao da je "stav državnog rukovodstva da je takva reintegracija, ne samo u interesu Kosova i Srbije već i u interesu, pogotovo u oblasti energetike, celog regiona". Albancima se nude međunarodne garancije kako bi bili sigurni da se ovo rešenje, ako ga prihvate, neće izmeniti bez njihovog pristanka i što je mnogo važnije, bez pristanka međunarodnog faktora koji bi bio garant sporazuma, rekao je Kojen i precizirao da bi garant sporazuma u sustini bile UN. On je naveo da "unutrašnja demilitarizacija treba da ih uveri da više neće biti nikakve neželjene intervencije srpskih vojnih snaga na Kosovu i Metohiji" i dodao da " s druge strane, da bi to dobili (Albanci) moraju da se odreknu pravljenja sopstvene vojske", kao i namere da silom rešavaju politicke probleme ko što je to bio slučaj u martu pre dve godine. "Političko predstavljanje Kosova i Metohije u predstavničkim telima i drugim organima Srbije nije neophodno za funkcionisanje ni centralne, ni pokrajinske vlasti čime bi se izašlo u susret želji kosmetskih Albanaca da, kao što oni često kažu, nemaju ništa sa Beogradom", rekao je on. Kojen je precizirao da Albanci iz Pokrajine "ne bi bili politicki predstavljeni u našim institucijama, ali bi morali da uvažavaju one osnovne elemente državnog suvereniteta Srbije".
Informativna služba DSS
