erzićevi istupi
protiv RS
Pun kamion
budala
Travnički portir i
predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić još jednom dokazao je da pre
svakog prijema kadrova u državne institucije mora postojati lekarski, a naročito
psihijatrijski pregled, koji neće dozvoliti da na važna mesta u državi stižu
ljudi sa koeficijentom inteligencije manjim od broja cipela na njihovim nogama.
Terzić, kao tragični primer nedostatka pregleda, i dalje deluje prema RS u stilu
bombaša samoubica, kojima je sveti zadatak razneti i sebe i sve oko kamiona za
prevoz eksploziva
Igor
Gajić
|
|
Oslobađanje dinosaura te partije Mirka Šarovića i Milovana - Cicka Bjelice sigurno ne pogoduje Čaviću, jer je Bjelica sve češći gost u Banjaluci, sa kojom ga, uglavnom, povezuju uspomene na zajednički rad „stare garde“ SDS-a. Iz prikrajka, na svetlost dana počeo je da izviruje i gotovo zaboravljeni Čavićev oponent Dragan Kalinić, majstor zakulisnog delovanja u svim segmentima života. Glas ovog T-Rexa predstavljao je Mladen Bosić, koji je i pokrenuo lavinu protiv bivšeg predsednika RS, iako je Čavić računao sa činjenicom da je on jedan od najzaslužnijih za Bosićev izlazak iz anonimnosti. Zaboravio je kako se „nasukao“ na još jednog od svojih „iz naftalina izvučenih“ kadrova. Bivši ministar unutrašnjih poslova RS Darko Matijašević bio je čak i žešći, sa izjavom da bi se nakon onakvog izbornog poraza u bici svaki general ubio. Kako je Čavić daleko od te pomisli, ostatak partije odlučio je da Matijaševićeve reči realizuju oni, a ako ne do kraja, ono bar da teško povrede bivšeg vođu i ostave ga u ranama nanesenim na one koje mu je već zadao Milan Jelić, naslednik njegove omiljene fotelje. Bosić u ovom trenutku predstavlja samo produženu ruku „stare garde“ i naročito Dragana Kalinića, koji kroz Bosića i njemu uvek bliskog Miću Mićića počinje da ostvaruje svoju osvetu za degažiranje kojim ga je Čavić svojevremeno napucao do Beograda. Spas bi možda mogao potražiti u pruženoj ruci Milorada Dodika, što bi bio njegov poslednji moralni poraz, ali i jedan od najtežih udaraca SDS-u otkako su im pronašli nelegalne račune.
Povratak ICG sekte: Pažnju sa njegove golgote privremeno je odvukao klovn sa čela cirkusa u koji se pretvorio Savet ministara. Travnički portir i predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić još jednom dokazao je da pre svakog prijema kadrova u državne institucije mora postojati lekarski, a naročito psihijatrijski pregled, koji neće dozvoliti da na važna mesta u državi stižu ljudi sa koeficijentom inteligencije manjim od broja cipela na njihovim nogama. Terzić, kao tragični primer nedostatka pregleda i dalje deluje prema RS u stilu bombaša samoubica kojima je sveti zadatak razneti i sebe i sve oko kamiona za prevoz eksploziva. Ovoga puta, Terzić je zakucao svoj kamion u Savet bezbednosti, okrivljujući RS za sve negativno što se dešava, ne samo u BiH, nego i u Evropi. Trčeći tako stazom koju su mu ucrtali Mustafa Cerić i Haris Silajdžić, portir pokušava u poslednjim metrima stići do bilo kakve funkcije u podeli vlasti na svim nivoima, izbegavajući smenu u rotacijama na kapiji travničke fabrike tekstila, uz neizvesnost da neće proći lekarski pregled, jer je u tako ozbiljnim firmama kao što je to „Borac“ iz Travnika obavezan psihofizički test pre prijema na radno mesto. Makar i noćnog čuvara.
Povod za svoj niski istup pred Savetom bezbednosti pronašao je u izveštaju visokog predstavnika Kristijana Švarc-Šilinga, prvom u kojem RS nije apsolutni krivac za sve negativne procese u BiH. Ne mogavši da to istrpi, portir se otisnuo „preko bare“ da svojom mahalskom retorikom objasni da je Švarc-Šiling grdno pogrešio i da su Srbi i dalje krivi, čak i za raskol u odnosu Islamska zajednica - vehabije.
Njegovu ofanzivu na RS podržala je i pomalo zaboravljena sekta pod nazivom Međunarodna krizna grupa, čiji je direktor evropskog programa Nikolas Vajt “upozorio” RS “da bude dobra, da ne bi bila modra”. RS je, naravno, dobila samo usputni šamar u seriji koju je Vajt namenio Srbiji i njenom novom Ustavu. Vladu Srbije nazvao je bleferskom, a usvajanje novog Ustava “scenom za nastavak svoje već generacijama duge uloge izvora nestabilnosti na Balkanu”. Kao glavni cilj donošenja novog Ustava, Vajt ističe pokazivanje srbijanskog neprijateljstva prema nezavisnom Kosovu i stvaranje zakonske barijere za takav ishod. Istupanje ove sekte u toj formi i ne čudi, jer su se u protekloj deceniji pokazali kao dosta bitan segment stvaranja nesigurnosti u regiji, sve dok se nisu počeli daviti u vlastitoj korumpiranosti, izazvanoj narudžbama za njihove “stručne” krizne analize.
Prema Vajtu i Terziću, i Srbija i RS morale bi pomoći narko-dilerima sa Kosova da stvore sopstvenu Kolumbiju i slobodno uzgajaju i distribuiraju narkotike, tako neophodne modernoj evropskoj omladini. Uz to, RS bi bila u idealnoj poziciji u očima Terzića i Vajta ukoliko bi celokupan entitet preveli na knjige Islamske zajednice, koja bi se već znala pobrinuti za potrebe zaluđenih „kaura“.
Istupi ovakvih likova naterali su i Milorada Dodika da se sa nostalgijom priseti starih refrena već zaboravljene slovenačke pevačice Nece Falk i riječkih „KUD Idijota“, koji su u različita vremena istim stihovima opisali ponašanje kakvim se diči Adnan Terzić. „Blago budalama, tra-la-la-la... I njima je lako jer ne misle kako...“, prvi su stihovi koji su premijeru RS pali na pamet nakon izveštaja o Terzićevom pokušaju artikulisanja glasova na sednici Saveta bezbednosti.
Pirane: Ovakvi istupi u vreme defanzive Harisa Silajdžića skrenuli su pažnju ne samo sa Čavićevog izmrcvarenog lika, nego i sa kadrovske borbe za buduće pozicije u vlasti RS. Mladen Ivanić uspeo je da se prikači na brod SNSD-a sa smanjenim kapacitetom i brojnim stanjem svojih pulena, a tek će ga sačekati borba unutar partije u kojoj se nalazi gomila nezadovoljnih kandidata za ćelije u kazneno-popravnim ustanovama. Pre svih, nezadovoljstvo je izrazio njegov „mali od Kotor Varoša“ Velimir Sakan, koji je uporan u nastojanjima da zavrtanjem ruku natera nekoliko poslanika PDP-a da se povuku u njegovu korist, da ne bi izgubio poslanički imunitet, koji ga je do sada, uglavnom, lepo štitio od sedanja na optuženičke klupe i donosio mu dovoljno moći da izbegne cinkarenje svojih „poslovnih“ saradnika. Teško je verovati da je Ivaniću toliko stalo do Sakana, kada mora umirivati i mnoge nezadovoljnike koji polako počinju da shvataju da će biti žrtvovani za samo još koji dan „doktorovog“ bitisanja u vlasti.
Socijalisti su već presrećni zbog svoje uloge krpelja i ne žele zasada da se odlepe sa krvi koja im omogućuje koliko-toliko lagodan period, ali, najveća borba ipak se vodi u pobedničkoj stranci.
Dodiku u ovom momentu ne bi bilo dovoljno ni tri stotine ministarskih mesta da bi nahranio sve pirane koje su se okupile u jezeru izborne pobede i čiji oštri zubi već počinju nagrizati stabilnost njegove izborne pobede. Ustupci koje je već učinio prema nekim od koalicionih partija stvaraju novi krug nezadovoljnika u partiji, iz koje gotovo niko ne želi na put ka Sarajevu, jer im se domaća atmosfera u krugu oko Vlade RS čini daleko primamljivijom od ambijenta na Baščaršiji, gde nikako nisu dobrodošli.
Sve se, naravno, odvija daleko od javnosti koju, izmučenu predizbornim i postizbornim mešetarenjima, daleko više zanima kada će Boris Dvornik posetiti Batu Živojinovića, nego ko će postati novi ministri i predstavnici RS u institucijama BiH
